Srđa Popović: Nisam rušio Moralesa, pomagao sam ekološke aktiviste u Boliviji

Osnivač Kanvasa i jedan od osnivača Otpora demantuje da su on i njegova organizacija imali bilo kakve veze sa događajima u Boliviji

Kanvas nema baš nikakve veze sa akterima trenutne političke krize u Boliviji, kaže osnivač Kanvasa Srđa Popović povodom pisanja pojedinih beogradskih medija da su njegova organizacija i on imali udela u silasku s vlasti Eva Moralesa.

Bolivijski predsednik Evo Morales je posle priznanja da je bilo neregularnosti na oktobarskim izborima tokom vikenda podneo ostavku i napustio zemlju, a na njegovo mesto je prekjuče privremeno došla opoziciona senatorka Žanin Anjez. „Sputnjik” na srpskom jeziku i pojedini tabloidi povezali su krizu u ovoj latinoameričkoj zemlji i sa Srđom Popovićem, osnivačem Centra za primenjenu nenasilnu akciju i strategije – Kanvas, organizacije koja sarađuje sa prodemokratskim aktivistima širom sveta. Kanvas i na svom sajtu navodi da je pomagao aktivistima u Ukrajini, Venecueli, Iranu, Azerbejdžanu, Tunisu, Egiptu…

Ipak, osnivač Kanvasa i jedan od osnivača Otpora demantuje za Politiku da su on i njegova organizacija imali bilo kakve veze sa događajima u Boliviji. Kako objašnjava, ovde je reč o spinu ruskog državnog medija.

– Kao krunski dokaz da je Kanvas navodno aktivan u dešavanjima Boliviji, „Sputnjik” navodi fotografiju sa osobom koja čak nije ni učesnik na izborima. Devojka koja se nalazi pored mene na fotografiji sa Foruma ljudskih prava, održanog u maju ove godine u Oslu, je građanski ekološki aktivista iz Bolivije Džaniz Daza. Ona je bila uključena u organizaciju velikih ekoloških protesta u Boliviji. Zbog državne nebrige i korupcije izgorelo je više od 800.000 hektara najvrednije amazonske šume koja predstavlja, ono što je ostalo, pluća ove planete. Ovi protesti su se odigravali u avgustu i septembru, dakle puna dva meseca pre aktuelne postizborne krize u Boliviji, ali ta činjenica „Sputnjiku” i tabloidima očigledno nije bitna. Protesti te vrste, osim u Boliviji, dešavali su se i u Brazilu i širom sveta. Kao biolog po obrazovanju i ekolog po ubeđenju, uvek sam podržavao i uvek ću podržavati ekološke aktiviste – objašnjava Popović.

Dodaje i da je „teško sa distance proceniti koliko su ekološki protesti uticali na izborni rezultat i smanjili Moralesovu popularnost”.

– Budući da su u njima učestvovale stotine hiljada ljudi – moguće je da jesu. Ali, za razliku od septembarskih, aktuelni protesti i kriza posledica su manipulacije glasovima i izborne krađe, a njihovi ključni akteri, koliko možemo da vidimo iz medija, nisu ekološke i građanske grupe, već pre svega opozicione stranke i najveći sindikati u zemlji.

Srđa Popović podseća da se i sam Morales složio sa održavanjem novih izbora i da je pod optužbom za izbornu manipulaciju 38 članova izborne komisije uhapšeno. Prema rečima našeg sagovornika, najvažniji zadatak prelaznih vlasti je da „uspostave prelazne institucije koje će biti u stanju da smire napetu situaciju i u najkraćem roku organizuju fer slobodne izbore da bi građani mogli da izaberu svoju vladu.”

Kanvas je poznat po treninzima prodemokratskih aktivista koji se širom sveta suprotstavljaju autoritarnim režimima nenasilnim metodama, naslanjajući se na iskustvo Otpora u borbi protiv Slobodana Miloševića i u petom oktobru. Magazin Forin polisi je 2011. uvrstio Srđu Popovića među sto najvećih mislilaca zbog činjenice da je nadahnuo Arapsko proleće. Kanvas je povezivan sa Arapskim prolećem u Egiptu, „revolucijom” protiv Eduarda Ševarnadzea u Gruziji i promenama na Majdanu u Ukrajini, zbog čega ga je „Sputnjik” optužio da izvozi obojene i plišane revolucije. Iako je Popović ranije za beogradske medije kazao da je prijatelj sa venecuelanskim opozicionim liderom Huanom Gvaidoom, on tada nije potvrdio da je Gvaido, koji se proglasio za predsednika Venecuele, bio u Beogradu na obuci.

Žanin Anjez se prekjuče proglasila predsednicom Bolivije do novih izbora za šefa države. Preuzela je vlast uz podršku Ustavnog suda i oružanih snaga iako na sednici skupštine nije bilo kvoruma prilikom glasanja o njenom imenovanju. Kako je preneo Rojters, poslanici levičarske stranke bivšeg predsednika bojkotovali su glasanje. Situacija je i dalje napeta jer su se Moralesove pristalice okupile ispred Kongresa tražeći da se novoustoličena predsednica povuče i to je isprovociralo sukobe sa policijom i protivnicima bivše vlade. Morales je prošlog vikenda, na zahtev vojske, podneo ostavku posle višednevnih demonstracija. Protesti su buknuli širom zemlje nakon oktobarskih izbora na kojima je Morales proglasio pobedu dok je opozicija tvrdila da su glasovi pokradeni. Odmah posle ustoličenja nove šefice države američka vlada ju je priznala za legitimnu privremenu predsednicu.

 

Autorka Jelena Stevanović

 

Izvor Politika, 14. novembar 2019.