Срђа Поповић: Нисам рушио Моралеса, помагао сам еколошке активисте у Боливији

Оснивач Канваса и један од оснивача Отпора демантује да су он и његова организација имали било какве везе са догађајима у Боливији

Канвас нема баш никакве везе са актерима тренутне политичке кризе у Боливији, каже оснивач Канваса Срђа Поповић поводом писања појединих београдских медија да су његова организација и он имали удела у силаску с власти Ева Моралеса.

Боливијски председник Ево Моралес је после признања да је било нерегуларности на октобарским изборима током викенда поднео оставку и напустио земљу, а на његово место је прекјуче привремено дошла опозициона сенаторка Жанин Ањез. „Спутњик” на српском језику и поједини таблоиди повезали су кризу у овој латиноамеричкој земљи и са Срђом Поповићем, оснивачем Центра за примењену ненасилну акцију и стратегије – Канвас, организације која сарађује са продемократским активистима широм света. Канвас и на свом сајту наводи да је помагао активистима у Украјини, Венецуели, Ирану, Азербејџану, Тунису, Египту…

Ипак, оснивач Канваса и један од оснивача Отпора демантује за Политику да су он и његова организација имали било какве везе са догађајима у Боливији. Како објашњава, овде је реч о спину руског државног медија.

– Као крунски доказ да је Канвас наводно активан у дешавањима Боливији, „Спутњик” наводи фотографију са особом која чак није ни учесник на изборима. Девојка која се налази поред мене на фотографији са Форума људских права, одржаног у мају ове године у Ослу, је грађански еколошки активиста из Боливије Џаниз Даза. Она је била укључена у организацију великих еколошких протеста у Боливији. Због државне небриге и корупције изгорело је више од 800.000 хектара највредније амазонске шуме која представља, оно што је остало, плућа ове планете. Ови протести су се одигравали у августу и септембру, дакле пуна два месеца пре актуелне постизборне кризе у Боливији, али та чињеница „Спутњику” и таблоидима очигледно није битна. Протести те врсте, осим у Боливији, дешавали су се и у Бразилу и широм света. Као биолог по образовању и еколог по убеђењу, увек сам подржавао и увек ћу подржавати еколошке активисте – објашњава Поповић.

Додаје и да је „тешко са дистанце проценити колико су еколошки протести утицали на изборни резултат и смањили Моралесову популарност”.

– Будући да су у њима учествовале стотине хиљада људи – могуће је да јесу. Али, за разлику од септембарских, актуелни протести и криза последица су манипулације гласовима и изборне крађе, а њихови кључни актери, колико можемо да видимо из медија, нису еколошке и грађанске групе, већ пре свега опозиционе странке и највећи синдикати у земљи.

Срђа Поповић подсећа да се и сам Моралес сложио са одржавањем нових избора и да је под оптужбом за изборну манипулацију 38 чланова изборне комисије ухапшено. Према речима нашег саговорника, најважнији задатак прелазних власти је да „успоставе прелазне институције које ће бити у стању да смире напету ситуацију и у најкраћем року организују фер слободне изборе да би грађани могли да изаберу своју владу.”

Канвас је познат по тренинзима продемократских активиста који се широм света супротстављају ауторитарним режимима ненасилним методама, наслањајући се на искуство Отпора у борби против Слободана Милошевића и у петом октобру. Магазин Форин полиси је 2011. уврстио Срђу Поповића међу сто највећих мислилаца због чињенице да је надахнуо Арапско пролеће. Канвас је повезиван са Арапским пролећем у Египту, „револуцијом” против Едуарда Шеварнадзеа у Грузији и променама на Мајдану у Украјини, због чега га је „Спутњик” оптужио да извози обојене и плишане револуције. Иако је Поповић раније за београдске медије казао да је пријатељ са венецуеланским опозиционим лидером Хуаном Гваидоом, он тада није потврдио да је Гваидо, који се прогласио за председника Венецуеле, био у Београду на обуци.

Жанин Ањез се прекјуче прогласила председницом Боливије до нових избора за шефа државе. Преузела је власт уз подршку Уставног суда и оружаних снага иако на седници скупштине није било кворума приликом гласања о њеном именовању. Како је пренео Ројтерс, посланици левичарске странке бившег председника бојкотовали су гласање. Ситуација је и даље напета јер су се Моралесове присталице окупиле испред Конгреса тражећи да се новоустоличена председница повуче и то је испровоцирало сукобе са полицијом и противницима бивше владе. Моралес је прошлог викенда, на захтев војске, поднео оставку после вишедневних демонстрација. Протести су букнули широм земље након октобарских избора на којима је Моралес прогласио победу док је опозиција тврдила да су гласови покрадени. Одмах после устоличења нове шефице државе америчка влада ју је признала за легитимну привремену председницу.

 

Ауторка Јелена Стевановић

 

Извор Политика, 14. новембар 2019.