Кина подржала захтев Грчке да јој Лондон врати украдено благо с Акропоља

Си Ђинпинг стао уз грчки захтев да Велика Британија пошаље натраг у постојбину уметнине украдене пре 200 година

Акропољ је очарао и Кинезе. Председник Си Ђинпинг је током недавне званичне вечере у ресторану „Дионис” у његовом подножју задивљено посматрао древни споменик културе и домаћину, премијеру Киријакосу Мицотакису, поручио: „Подржавамо ваш праведни захтев и деценијске напоре да се скулптуре и фрагменти Партенона врате у постојбину.”

Кинеска делегација, која је током дводневне званичне посете Грчкој потписала више од десет значајних споразума, између осталог и у области културе и туризма, према писању грчких медија показала је да има слуха и за непрекидну борбу Атине да јој Лондон врати украдено „благо” с Акропоља које се више од два века налази у поседу Британског музеја.

Некако у исто време, ових дана, појавио се и чланак у листу Индепендент у којем новинар Денис Макшин под насловом Хоће ли Борис Џонсон исправити грешке колонијализма отворено пита докле ће Лондон затварати очи пред истином да су Британци Атини на најгрубљи начин ’украли уметност’”. Новинар користи немачку реч „раубкунст”, која у буквалном преводу значи управо „украдена уметност” и која описује нацистичку крађу уметнина од немачких Јевреја до 1939. године, а касније по целој Европи за време Другог светског рата. Ти предмети су, како новинар подсећа, касније у двадесетом веку враћени власницима, музејима и историјским местима са којих су украдени.

„Мермер и скулптуре Партенона које су део Акропоља, древног споменика културе старог 2.500 година, симбол су једне епохе непроцењиве вредности”, пише лист и подсећа да су освајачи долазили и одлазили, али да су Партенон остављали нетакнутим и да га нису дирали чак ни нацисти, те да су само Британци 1801. оскрнавили Партенон, пославши раднике да га пијуцима и чекићима разарају како би отели његове делове.

Макшин додаје да ни данас британска влада не реагује на захтеве Атине да јој се украдени фрагменти са Партенона врате јер им није место у Британском музеју. Лондон је недавно још једном одбио такав захтев Атине, који је, у помирљивој форми, овог пута упутио премијер Мицотакис. Он је Британцима практично понудио „трампу” драгоцених скулптура и артефаката из грчких музеја који никада нису напуштали земљу за мермерне фрагменте Партенона који се налазе у Британском музеју. Њих је почетком деветнаестог века, део по део, незаконито из Грчке извезао тадашњи британски амбасадор у Цариграду, лорд Елгин, који за то није имао дозволу ни Атине ни Цариграда.

Обраћајући се недавно директно Борису Џонсону, Мицотакис је очигледно рачунао на то да ће британски премијер, као поклоник античке уметности, човек који је на Оксфорду студирао класичну културу и који се поноси чињеницом да зна напамет стотину стихова из „Илијаде”, имати више слуха од својих претходника за грчке захтеве. То се није десило, мада Џонсон на свом радном столу у Даунинг стриту чак држи и бисту Перикла.

Поручивши да је одлука о томе у искључивој надлежности Британског музеја, Џонсон је избегао директан одговор Мицотакису, који га је у интервјуу британском Обзерверу подсетио на то да је пре много година, као млади активиста у сусрету с тадашњом грчком министарком културе, глумицом Мелином Меркури, здушно бранио идеју да се благо с Акропоља врати у постојбину. У свом провокативном одговору, представници Британског музеја поручују да је „неопходни услов за почетак било каквих дебата о скулптурама са Партенона званично признање да оне не припадају Грчкој већ да је Велика Британија законски власник”.

Оригинални фриз на Партенону био је дугачак 160 метара и приказивао је борбу између божанстава и људи. Међутим, лорд Елгин је одсекао и присвојио 80 метара, а у Атини се у Музеју Акропоља чува педесетак метара тог фриза. Делови који недостају замењени су гипсаним копијама које се по боји разликују од оригинала. Преостали делови фриза чували су се на још осам места широм Европе – у Лувру, музејима у Палерму, Ватикану, Бечу и Минхену, с тим што су неки већ враћени у Грчку.

Француска је такође пристала да врати све оно што се налази у Лувру јер је то, како је образложила своју одлуку, у интересу целог човечанства. Мермерне громаде које су нестале чиниле су фриз, метопе и 19 статуа с Партенона и камених рељефа из атинског храма Нике Аптерос. Све у свему, Грчка је остала без половине уметничког блага из Партенона.

 

Ауторка Јасмина Павловић Стаменић

 

Насловна фотографија: AP

 

Извор Политика, 17. новембар 2019.