Округли сто у Јерусалиму: О страдању Срба и Јевреја мора да се говори све гласније

О страдањима двају народа, чије је заједничко стратиште био и Јасеновац, мора да се говори, и то све гласније, заједничка је оцена учесника

Академски округли сто о српско-јеврејским односима одржан је у уторак у Јерусалиму, Организатори скупа су Центар за контраобавештајне студије из Тел Авива, ИНИС – Центар за националну међународну безбедност, Центар за друштвену стабилност из Новог Сада и Архив Војводине су организовали Академски округли сто о српско израелским везама, са излагањима о страдању Срба и Јевреја и развој културе сећања. Окупио је угледне стручњаке из две државе, али и из Италије, САД и Немачке, и премашио очекивања, али се на томе не сме стати.

О страдањима двају народа, чије је заједничко стратиште био и Јасеновац, мора да се говори, и то све гласније, заједничка је оцена учесника округлог стола који је водио историчар Немања Старовић. Излагања учесника највише су била посвећена управо Јасеновцу. Сумирајући домете овог скупа, професор др Дарко Танасковић рекао је да се ова конференција, изван свих очекивања, претворила у врло спонтан, жив и садржајан разговор стручњака из неколико земаља.

– Присуствовали су и преживели логораши из Јасеновца, али и млади који широм света уочавају да је скривање и релативизовање јасеновачке истине, као интегралног дела Холокауста, нешто што мора да буде спречено зарад заједничке садашњости и будућности. Учествовали су изузетно компетентни и посвећени стручњаци, и зато мислим да је добро што овај скуп није организован као научна конференција, јер Јасеновац је тема изнад сваке науке, теоријских и методолошких разлика – казао је проф. др Танасковић.

Водећи човек Центра за контраобавештајне студије из Херцлија у близини Тел Авива, Шаул Шајн, указао је на значај организовања оваквих скупова, јер генерације које долазе не знају довољно о томе шта је Холокауст и да се уопште десио у Хрватској.

– Осим конференција, на усађивању у свест младих потребе за неговањем сећања треба користити и филмове, књиге и све могуће платформе. Тако ће учврстити потребу за преношењем истине о злочинима у Јасеновцу с генерације на генерацију, али тако да они та сећања доживљавају као релевантна – закључио је Шејн.

Професор др Леа Ганора из Израела осврнула се на пример књиге Ерика Милера, који је описао своје страдање у Јасеновцу, посветивши ту књигу свом сину, да би га упознао и обавезао да сачува сећање на те догађаје. Прочитавши књигу, Милеров син је доживео срчани удар, али је преживео, и спознао колико је важно неговати сећање на страдалнике.

– Американци готово ништа не знају о Јасеновцу ни данас, 80 година од почетка Другог светског рата – рекао је историчар Роб Мекормик. Он је и професор Универзитета Јужна Каролина и аутор књиге Ватикан и пацовски канали, у којој је описао како је Ватикан помагао злочинцу Андрији Артуковићу да побегне у емиграцију преко Швајцарске и Ирске у САД, и како је случај његовог изручења Југославији најдужи у историји америчког правосуђа.

Италијанска грофица Висконти испричала је да је, посећујући логор Дахау, видела мапе на основу којих је, као и посетом обновљеним баракама у којима су били логораши, посетиоцу пружена прилика да стекне комплетан утисак о тим ужасним догађајима.

– Када сам посетила Јасеновац, који је проглашен меморијалним парком, затекла сам прелепу природу, птице које певају, цвеће, и само једну малу плочу на којој пише да је реч о радном логору. Текст није преведен чак ни на енглески језик. Осврнувши се наоколо, угледала сам травом обрасла брдашца. Тек касније сам схватила да су то масовне гробнице и заинтересовала сам се да истражим догађаје у Јасеновцу – рекла је Висконтијева, уз поруку да се никако не сме дозволити да се јасеновачке жртве тим игнорисањем додатно повређују.

Сличну поруку упутио је и немачки истраживач Маркус Голдбах. На скупу су говорили и професор др Драган Симеуновић и Саво Манојловић из београдског Института за упоредно право, немачки историчар Владимир Умељић, као и Бери Литучи из САД, аутор књиге Јасеновац и Холокауст у Југославији.О страдањима у Јасеновцу сведочили су преживели логораши Јелена Бухач Рафојчић, Смиља Тишма, Гојко Рончевић и Антун Милетић. У културно-уметничком програму учествовале су оперска дива Јадранка Јовановић и глумице Вјера Мујовић и Ана Софреновић.

ГРАЈФ У БОЛНИЦИ
Већина учесника округлог стола истицала је значај доприноса водећег израелског историчара проф. др Гидеона Грајфа, који је својом трилогијом о Јасеновцу много допринео томе да се поново покрене питање утврђивања истине о Јасеновцу. Грајф је требало да председава овом скупу, али се разболео и опоравља се у болници. Његови сарадници очекују да ће се убрзо вратити својим обавезама.

САРАДЊА СА ЦЕНТРОМ „ЈАД ВАШЕМ“
Делегација Србије, коју су предводили др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и амбасадор Србије у Тел Авиву Милутин Станојевић са сарадницима, посетили су у уторак Меморијално-документациони истраживачки центар „Јад Вашем“ у Јерусалиму. Договорена је сарадња између Центра и српских институција.

 

Ауторка Јованка Симић

 

Насловна фотографија: Архива НС

 

Извор Вечерње новости, 19. новембар 2019.