Špigl: Kako je Makron zaprepastio Berlin

Makronovo sve češće strateško soliranje izaziva konsternaciju i nezadovoljstvo u Nemačkoj. Njegov način rada podseća ih na Trampov

Sa mikrofonom u desnoj ruci, dok je levu ležerno držao u džepu, francuski predsednik Emanuel Makron stajao je na bini u nekadašnjoj klanici Pariza, prelazeći sa jednog kraja podijuma na drugi kako bi se obratio svima u publici. I to kakvoj publici. Tu je bio generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, kao i buduća predsednica evropske komisije Ursula fon der Lajen, nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas, predsednik Demokratske Republike Kongo i drugi istaknuti političari.

Bilo je to u utorak ove nedelje, a Makron je držao uvodno obraćanje na Pariskom mirovnom forumu, dvodnevnom događaju koji ima za cilj da okupi neke od glavnih igrača na svetskoj političkoj pozornici. To je inicijativa francuske vlade, tipično makronovski ambiciozni projekat.

Makron je 22 minuta govorio o hegemoniji i kolonijalizmu, o Prvom svetskom ratu i padu Berlinskog zida. U završnici govora citirao je nedavno preminulu mađarsku filozofkinju Agneš Heler, koja je, barem prema Makronovoj interpretaciji, rekla da je više nego ikada potrebna određena doza heroizma kako bi se pružili odgovori na izazove sadašnjice. Okretati se kukavički na drugu stranu, ostati rob starih navika i ne raditi ništa, nastavio je Makron, nije opcija ni za koga od onih kojima su birači poverili politički mandat.

Poruka koju je Makron pokušao da pošalje citirajući mađarsku intelektualku bila je relativno jasna. Činilo se da govori: Ja, Emanuel Makron, nisam učinio ništa drugo u svom naširoko kritikovanom intervjuu za Ekonomist do trezvenog osvrta na našu kriznu sadašnjicu i izvukao sopstvene zaključke. Deo toga odnosio se na funkcionalnost NATO-a i spremnost Nemaca da rade na uspostavljanju jake, suverene Evrope.

Retko je neki intervju izazvao toliku konsternaciju u Evropi kao razgovor koji je Makron vodio sa novinarima Ekonomista, koji se prošlog četvrtka našao na kioscima. Francuski predsednik je u intervjuu rekao da je NATO doživeo „moždanu smrt“, doveo u pitanje funkcionalnost Člana 5 i upozorio na moguću apokaliptičnu budućnost Evrope.

OVO NIJE NAČIN
Prema izvorima u Parizu, francusko Ministarstvo spoljnih poslova navodno je bilo obavešteno o sadržaju Makronovog intervjua u Ekonomistu tek 48 sati pre njegovog objavljivanja. Berlin je istovremeno bio zbunjen. Uoči čuvenog Makronovog govora na Sorboni 2017. godine, u kojem je izneo dalekosežne predloge za budućnost Evropske unije, nemačka kancelarka Angela Merkel unapred je dobila primerak teksta. Ali ovoga puta ostala je potpuno zatečena. „Uvek treba imati na umu kako se razvija poverenje“, rekao je jedan nemački diplomata. „Ovo nije način.“

Ipak, nemačka vlada umnogome deli Makronov skepticizam po pitanju efikasnosti transatlantske alijanse. Međutim, dovoditi član 5 u pitanje, osnovni postament NATO pakta koji kaže da će sve članice Alijanse priteći u pomoć ukoliko je jedna napadnuta, jeste nešto što bi čovek pre očekivao od nekoga poput američkog predsednika Donalda Trampa.

Francuski predsednik Emanuel Makron na konferenciji za medije tokom NATO samita u Briselu, 12. jul 2018. (Foto: Reuters)
Francuski predsednik Emanuel Makron na konferenciji za medije tokom NATO samita u Briselu, 12. jul 2018. (Foto: Reuters)

Ministar spoljnih poslova Hajko Mas je zabrinut da bi trenutna polemika o NATO-u mogla rezultirati podelom Evrope. Naročito narodi Istočne Evrope osećaju kao da francuski predsednik potpuno ignoriše njihove brige. „Uz to, svi oni naravno misle da su Makronovi stavovi koordinisani sa nama, što sada nije slučaj“,kazao je Mas. Potom je dodao da predstojeća sedamdesetogodišnjica postojanja NATO pakta, koja bi trebalo da se održi početkom decembra u Londonu, sada mora biti izuzetno dobro pripremljena.

Nu u Briselu nemaju previše razumevanja za Makronove izjave, mada ne nužno zbog njegove analize, s kojom se slažu u mnogim evropskim prestonicama. „Emanuel Makron je u pravu za 95 odsto stvari koje je rekao“, izjavio je ministar spoljnih poslova Luksemburga, Žan Aselborn. „Ali postojanje NATO-a kao vojne alijanse ne može se dovoditi u pitanje.“

Makron nema strah od tabu tema. Putanja koja je Makrona dovela do položaja u Jelisejskoj palati maja 2017. u suprotnosti je sa svim načelima francuske politike. Po prvi put od 1958. Francuzi su izglasali predsednika koji nije pripadao nekoj do tradicionalnih političkih partija. Makron je došao do uspeha upravo zahvaljujući tome što se nije uklapao u postojeće strukture, i to ostaje njegovo ključno političko dostignuće sve do danas.

ČOVEK ČVRSTIH UBEĐENjA
To objašnjava zašto smatra da se može ponašati kao lisica u evropskom kokošinjcu, bez da je prethodno obavestio svoje nemačke partnere. On se nada da će talas šoka izazvan njegovim izjavama pokrenuti promene, te da će neko drugi počistiti za njim. Makron, ambiciozni proizvod elitne škole, takođe je i kockar. I čovek čvrstih uverenja.

To je postalo očigledno još 2017. godine kada je prozvao EU da se mora trgnuti iz letargičnog sna. Od tada, uzaludno je čekao adekvatan odgovor Berlina na mnoge svoje predloge vezane za reformu Evropske unije. Prošle nedelje, Makron je taj poziv na buđenje iz 2017. preinačio u zaglušujući alarm, delom i zbog čvrstog uverenja da je za spas EU ostalo jako malo vremena.

Unutar nemačkog ministarstva spoljnih poslova, koje vodi socijaldemokrata Mas, može se naići na najviše razumevanja za Makronovo nestrpljenje, imajući u vidu da tamo preovlađuje mišljenje kako nemačka kancelarka nikada nije pružila adekvatan odgovor na reformske predloge francuskog predsednika. Uprkos tome, u ministarstvu je široko rasprostranjeno mišljenje da je Makronova odluka da nastupi kao solo igrač prilično ne-evropska. „Smatram da je legitimno pokrenuti ovakve diskusije“, rekao je Mas, „iako se možda ne bih složio sa takvim rečnikom. Ali u nemačko-francuskim odnosima cilj nam mora biti zajedništvo kada se radi o našem strateškom pristupu, tako da ne bude načinjena dugotrajna šteta.“

Ministar spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas na konferenciji za medije u Dablinu, 08. januar 2019. (Foto: REUTERS/Clodagh Kilcoyne/File Photo)
Ministar spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas na konferenciji za medije u Dablinu, 08. januar 2019. (Foto: REUTERS/Clodagh Kilcoyne/File Photo)

U kabinetu kancelarke vlada ogorčenost činjenicom da je nemačka vlada konstantno etiketirana kao neodlučna, dok je Makron taj koji uvek ima smele ideje. „Postigli smo značajan napredak po mnogim pitanjima, a zatim pročitamo da je položaj Nemačke u evrozoni neodrživ“, rekao je jedan savetnik u vladi. „Hvala puno.“

U suštini, trenutno postoji određen paradoks u nemačko-francuskim odnosima. S jedne strane, dve su države načinile značajne korake u brojnim oblastima za protekle dve i po godine. Leta 2017. dogovorena je saradnja na zajedničkom borbenom avionu i predložen je zajednički evropski budžet za odbranu. U narednih pet godina, Evropski mehanizam za stabilnost, fond za trajnu zaštitu evra, trebalo bi da bude finansiran sa 55 milijardi evra. A nemački ministar finansija Olaf Šulc nedavno je predstavio svoje planove za šemu osiguranja depozita na nivou EU.

ODLUČNOST, ENERGIČNOST I NEUSTRAŠIVOST
S druge strane, ispostavilo se da Berlin i Pariz nisu u stanju da zajedničke projekte uspešno realizuju. Još jedan aspekt tog paradoksa je i činjenica da Nemci i dalje gaje prilične simpatije prema Makronu. Njegova odlučnost, energičnost i neustrašivost ne prestaju da zadivljuju političare u Berlinu. U isto vreme, međutim, nemačka vlada nikada nije bila u stanju da skupi hrabrost i sasvim stane iza Makronove vizije EU. I sada, nakon više od dve godine čekanja, neprekidna Makronova solo inicijativa dovela je do toga da nemačke diplomate (koje inače nisu poznate po javnom ispoljavanju emocija) izgube staloženost. Oni smatraju da je 2019. Makron stajao na putu rešavanja mnogih pitanja i da je sopstvenim zahtevima uspeo sebe da izoluje.

Razdor u nemačko-francuskim odnosima začet je početkom februara, kada se Francuska iznenada i bez najave pridružila onima koji se protive izgradnji gasovoda Severni tok 2. Nemački pregovarači su ostali zatečeni, a francuski zaokret je značio da se iznenada pojavila većina u EU koja se zalaže za nova pravila oko prirodnog gasa, koja bi znatno otežala završetak projekta. To bi takođe pružilo priliku Evropskoj komisiji da postavi nove prepreke na put kontroverznom projektu. Do kompromisa se došlo tek u poslednjem trenutku.

Nepoverenje između Berlina i Pariza potom je poraslo krajem februara kada se pojavilo pitanje kako će se EU pozicionirati spram trgovinske čarke sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Dok je Berlin bio voljan da dodeli evropskoj komesarki za trgovinu Sesiliji Malmstrem pregovarački mandat za odbranu od predstojećih carina na uvoz vozila iz Evrope, u Parizu uopšte nisu žurili. Pošto su izbori za Evropski parlament bili na vidiku, Francuzi nisu želeli da ostave utisak kako bi trgovinski sukob sa SAD mogao da obuhvati i poljoprivrednu proizvodnju i da negativno utiče na francuske poljoprivrednike.

Francuske diplomate u Briselu ne kriju činjenicu da razlike između Berlina i Pariza postaju sve učestalije. Nasuprot tome, zvaničnici iz Berlina insistiraju da se konflikti koji trenutno postoje odvijaju između Pariza i ostatka Evropske unije. To se takođe lako može videti kad dođe na red pitanje bregzita. U poslednjih nekoliko meseci, Makron je više puta doživeo neuspeh sa svojim zahtevom da se Britaniji ne odobri odlaganje ili, ako je odlaganje neizbežno, da bude kratkotrajno. Nedavno, Francuzi su praktično ostali bez saveznika po tom pitanju.

„ISTORIJSKA GREŠKA“
Makron se na sličan način našao izolovan tokom samitu EU sredinom oktobra, kada je blokirao početak pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom upotrebivši svoje pravo veta. Odlazeći predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker ocenio je to kao „istorijsku grešku“ koja bi mogla dovesti u opasnost stabilnost balkanske države. Merkelova je takođe istakla da EU mora „ostati pouzdan partner“.

Upućeni kažu da je tek dan pre nego što su se šefovi država i vlada okupili na samitu postalo jasno kako će Makron glasati. Kada iz kancelarskog kabineta postave Jelisejskoj palati pitanje zbog čega nisu stalno obavešteni, ponekad dobijaju odgovore koje su do sad povezivali samo sa Trampovom administracijom u Vašingtonu: rečeno im je da službenici Jelisejske palate imaju tek delimični uticaj na predsednika.

 Predsednik Francuske Emanuel Makron u Jelisejskoj palati, Pariz, 19. jun 2017. (Foto: Sipa via AP Images)
Predsednik Francuske Emanuel Makron u Jelisejskoj palati, Pariz, 19. jun 2017. (Foto: Sipa via AP Images)

Makron je u avgustu počeo primenjivati novi pristup prema Rusiji bez ikakvog savetovanja sa svojim saveznicima. Samo nekoliko dana uoči samita G-7 u Bijaricu, grupe država iz koje je Rusija izbačena nakon aneksije Krima, Makron je pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina na razgovore, u južnu Francusku. Ne razgovarati sa Rusijom bila bi velika greška, rekao je Makron neposredno pre sastanka. Rekao je da je Rusija deo Evrope i da se to ne može i ne sme ignorisati, dodajući da veruje u moć geografije i evropske istorije. Već tada je postajalo jasno da Makron razmišlja o novom bezbednosnom konceptu za Evropu.

Za Makrona, jaka Evropa je ona koja samouvereno traži dijalog sa velikim i srednjim silama širom sveta. Što više truda uložimo da Rusija postane sila unutar Evrope, to bolje, rekao je tada Makron. Ubrzo nakon samita, Makron je poslao francuskog ministra spoljnih poslova Žan Iva le Drijana i ministarku odbrane Florens Parli u Moskvu. Nakon godina zaglušujuće tišine, oni su razgovarali sa svojim ruskim kolegama o mogućoj francusko-ruskoj bezbednosnoj saradnji. I kabinet kancelarke i ministarstvo odbrane u Berlinu saznali su o tim razgovorima iz medija. Čak su i u Parizu analitičari izrazili žaljenje zbog odsustva obaveštenosti u diplomatskim krugovima o predsednikovim brojnim spoljnopolitičkim aktivnostima.

Mnogi će se složiti da je izuzetno aktivna spoljna politika predsednika Makrona motivisana domaćim brigama. Njemu su potrebni vidljivi uspesi uoči opštinskih izbora koji se očekuju u martu. U suprotnom, njegova stranka (koja nema duboku podršku u malim gradovima i na selu) mogla bi se naći pred porazom. Protesti koji su najavljeni za kraj godine, 5. decembra, štrajk železničkog operatera SNCF i Pariskog metroa, uz očekivan otpor vladinom planu penzione reforme, imaju potencijal da natovare još veći teret na Makronova leđa.

ONI KOJI SE BORE
Na kraju krajeva, Makron verovatno samo radi ono na šta se obavezao od samog početka: teži aktivnom i samouverenom pristupu evropskoj politici sa ciljem da se stari kontinent pozicionira kao novi geopolitički igrač.

To uključuje njegovo putovanje u Kinu pre dve nedelje, na koje je demonstrativno poveo i lidere nemačke poslovne zajednice, nemačku ministarku obrazovanja Anju Karliček i evropsku komesarku. Makron bi želeo da odnosi sa Kinom od sada postanu „kinesko-evropski“. Iako jeste malo izreklamirao francuske proizvode na Međunarodnom kineskom sajmu u Šangaju, Kinezi su u velikoj meri gledali na svog gosta kao na izaslanika Evrope. Poslednjeg dana njegove posete Pekingu, kada je potpisan sporazum između EU i Kine o zaštiti od falsifikovanja različitih evropskih prehrambenih proizvoda, na ekranu u Velikoj dvorani naroda bile su izložene zastave Kine i EU. I to je takođe bilo prilično neobično za bilateralnu posetu.

Za Makrona nije kontradiktorno da u ime svoje evropske politike stavi NATO na neku vrstu testa na stres. Francuski predsednik verovatno smatra da Evropa ne može biti jaka i suverena bez pouzdane i nezavisne bezbednosne politike. Francuska državna sekretarka za Evropu, Ameli de Monšalen, bila je uključena u nekoliko rasprava poslednjih dana. Njoj je pripalo da umiri uznemirene zemlje Istočne Evrope i da objasni izjave koje je dao njen predsednik. „Tajming intervjua nije slučajno izabran“, rekla je. „Nova Evropska komisija će uskoro početi sa radom, a približava se i NATO samit u Londonu, zakazan za svega dve nedelje. Nalazimo se u trenutku kada se ta pitanja moraju staviti na dnevni red.“

Francuska državna sekretarka za Evropu Ameli de Monšalen u obraćanju novinarima, Pariz, 04. decembar 2018. (Foto: Tviter)
Francuska državna sekretarka za Evropu Ameli de Monšalen u obraćanju novinarima, Pariz, 04. decembar 2018. (Foto: Tviter)

Izgleda kao da Emanuel Makron, u „vreme krize bez presedana za našu demokratiju“, kako on to naziva, jednostavno više ne želi da čeka. Ne želi čekati Nemačku, niti želi čekati na one koji su trenutno primarno zaokupirani sami sobom, na države poput Britanije, Italije i Španije. Nikada mu među glavnim prioritetima nije bilo da bude timski igrač. Možda je samo previše čitao Viktora Igoa, koji je napisao: „Ceux qui vivent sont ceux qui luttent“. „Oni koji žive jesu oni koji se bore“.

 

*Kristijan Hofman, Piter Miler, Brita Zandberg i Kristof Šult

 

Preveo Luka Ugrica

 

Naslovna fotografija: Reuters

 

Izvor Spiegel.de