B. Mitrinović: Kako Lukašenko balansira između EU i Rusije

Kada zaoštri sa Rusijom oko cene gasa i spoljnotrgovinske razmene, on se okrene EU i da naznake da je spreman za ozbiljnije povezivanje

Ishod glasanja na parlamentarnim izborima u Belorusiji i reakcije na njih mogli su se predvideti. U novom sazivu Donjeg doma beloruskog parlamenta od 110 poslanika nema nijednog opozicionog predstavnika, dok su u prethodnom, i to posle 20 godina, bila dvojica. Njima i nekim drugim opozicionim kandidatima ovog puta nije bilo dozvoljeno da se ponovo kandiduju zbog navodnog neispunjavanja administrativnih zahteva.

Kritičari politike koju vodi dugogodišnji predsednik Aleksandar Lukašenko suočili su se s oskudnom ponudom kandidata, ali je na izbore izašlo nešto više od 77 odsto građana. Juče su usledile kritike OEBS-a i EU da izbori nisu ispunili demokratske standarde, a Lukašenko je, nakon što je ubacio glasački listić u kutiju, upitan da li mu je važno da zapadne zemlje smatraju beloruske izbore validnim, na šta je odgovorio da „nema naviku da se brine zbog tog pitanja”.

Lukašenko, koji od 1994. godine rukovodi državom i koga jedni nazivaju poslednjim evropskim diktatorom, a drugi smatraju predsednikom jedne uređene države, izgovorio je rečenicu još šokantniju za njegove protivnike: najavio je da će se iduće godine kandidovati u trci za predsednički mandat. Odgovarajući na pitanja o nepravilnostima u glasanju, Lukašenko je rekao da narod Belorusije može da ne glasa za njega iduće godine kada budu predsednički izbori – ako ga ne želi. „Obećao sam da se neću držati ovog mesta dok mi ne poplave prsti. Verujte mi, nije ovo najmekša stolica”, rekao je Lukašenko.

Posmatračka misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja je poslala oko 400 posmatrača, navela je da su tokom izbora zanemarene osnovne slobode i da integritet izbornog procesa nije očuvan. Posmatrači su kao probleme naveli isključenje opozicionih kandidata iz izborne trke, ograničene šanse za vođenje kampanje i manjkavosti pri prebrojavanju glasova.

Jednom rečju, upozorili su da su „parlamentarni izbori u opasnosti da postanu formalnost”. Ali, nijedne izbore održane tokom 25 godina koliko je Lukašenko na vlasti međunarodni posmatrači nisu ocenili kao slobodne ili pravične. Iz beloruskog ministarstva spoljnih odnosa stigao je oštar odgovor da se izbori održavaju za njihovu zemlju i narod, a ne zarad spoljnih snaga i da im je žao što OEBS, kao i prethodnih godina, nije bio u stanju da se odmakne od političkih procena i zaključaka.

Zvanični Minsk je saopštio da ne prihvata neutemeljene ocene i klevete i da neće menjati izborni zakon „po nečijem nalogu”. Takođe su naveli da je o tom pitanju zapažena i izjava Evropske službe za spoljne poslove. Inače, u ponedeljak je objavljeno da će Evropski savet sa Belorusijom potpisati sporazum o pojednostavljivanju viznog režima, a predsedavajući Saveta je imenovao osobu ovlašćenu da potpiše sporazum. Ranije je beloruska agencija za spoljnu politiku saopštila da je Lukašenko takođe odlučio da potpiše sporazum sa EU o pojednostavljivanju izdavanja viza i o readmisiji. Očekuje se da će Belorusija dobiti signal od EU o završetku neophodnih procedura koje bi definisale „konkretan modalitet” za potpisivanje dokumenata.

Briselski portal Euroaktiv je naveo da su više od polovine poslanika u novom sazivu bivši državni funkcioneri, zaposleni u vladi i novinari koji rade za državne medije. Među najistaknutijim novim poslanicima je i 22-godišnja mis Belorusije 2018. godine Marija Vasilevič, za koju tvrde da je poslednjih meseci često pratila Lukašenka na zvaničnim događajima.

Citiran je politikolog Pavel Usov iz Varšave, koji tvrdi da je tako velika izlaznost preuveličana jer građani sve manje izlaze na izbore čiji se ishod unapred zna. On vlastima u Minsku odaje i svojevrsno priznanje: „Beloruski sistem falsifikovanja izbora doveden je do savršenstva: niko ne glasa, niko ne broji glasove, ali postoji rezultat koji niko ne može da ospori.”

Lukašenko (65) poznat je po održavanju ravnoteže između EU i Rusije. Kada zaoštri sa Rusijom oko cene gasa i spoljnotrgovinske razmene, on se okrene EU i da naznake da je spreman za ozbiljnije povezivanje. Tako je bilo naročito pre tri godine, kada je dao više prostora opoziciji i oslobodio političke zatvorenike.

 

Autorka Biljana Mitrinović

 

Naslovna fotografija: Sergei Karpukhin/AFP/Getty

 

Izvor Politika, 20. novembar 2019.