Б. Митриновић: Како Лукашенко балансира између ЕУ и Русије

Када заоштри са Русијом око цене гаса и спољнотрговинске размене, он се окрене ЕУ и да назнаке да је спреман за озбиљније повезивање

Исход гласања на парламентарним изборима у Белорусији и реакције на њих могли су се предвидети. У новом сазиву Доњег дома белоруског парламента од 110 посланика нема ниједног опозиционог представника, док су у претходном, и то после 20 година, била двојица. Њима и неким другим опозиционим кандидатима овог пута није било дозвољено да се поново кандидују због наводног неиспуњавања административних захтева.

Критичари политике коју води дугогодишњи председник Александар Лукашенко суочили су се с оскудном понудом кандидата, али је на изборе изашло нешто више од 77 одсто грађана. Јуче су уследиле критике ОЕБС-а и ЕУ да избори нису испунили демократске стандарде, а Лукашенко је, након што је убацио гласачки листић у кутију, упитан да ли му је важно да западне земље сматрају белоруске изборе валидним, на шта је одговорио да „нема навику да се брине због тог питања”.

Лукашенко, који од 1994. године руководи државом и кога једни називају последњим европским диктатором, а други сматрају председником једне уређене државе, изговорио је реченицу још шокантнију за његове противнике: најавио је да ће се идуће године кандидовати у трци за председнички мандат. Одговарајући на питања о неправилностима у гласању, Лукашенко је рекао да народ Белорусије може да не гласа за њега идуће године када буду председнички избори – ако га не жели. „Обећао сам да се нећу држати овог места док ми не поплаве прсти. Верујте ми, није ово најмекша столица”, рекао је Лукашенко.

Посматрачка мисија Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), која је послала око 400 посматрача, навела је да су током избора занемарене основне слободе и да интегритет изборног процеса није очуван. Посматрачи су као проблеме навели искључење опозиционих кандидата из изборне трке, ограничене шансе за вођење кампање и мањкавости при пребројавању гласова.

Једном речју, упозорили су да су „парламентарни избори у опасности да постану формалност”. Али, ниједне изборе одржане током 25 година колико је Лукашенко на власти међународни посматрачи нису оценили као слободне или правичне. Из белоруског министарства спољних односа стигао је оштар одговор да се избори одржавају за њихову земљу и народ, а не зарад спољних снага и да им је жао што ОЕБС, као и претходних година, није био у стању да се одмакне од политичких процена и закључака.

Званични Минск је саопштио да не прихвата неутемељене оцене и клевете и да неће мењати изборни закон „по нечијем налогу”. Такође су навели да је о том питању запажена и изјава Европске службе за спољне послове. Иначе, у понедељак је објављено да ће Европски савет са Белорусијом потписати споразум о поједностављивању визног режима, а председавајући Савета је именовао особу овлашћену да потпише споразум. Раније је белоруска агенција за спољну политику саопштила да је Лукашенко такође одлучио да потпише споразум са ЕУ о поједностављивању издавања виза и о реадмисији. Очекује се да ће Белорусија добити сигнал од ЕУ о завршетку неопходних процедура које би дефинисале „конкретан модалитет” за потписивање докумената.

Бриселски портал Еуроактив је навео да су више од половине посланика у новом сазиву бивши државни функционери, запослени у влади и новинари који раде за државне медије. Међу најистакнутијим новим посланицима је и 22-годишња мис Белорусије 2018. године Марија Василевич, за коју тврде да је последњих месеци често пратила Лукашенка на званичним догађајима.

Цитиран је политиколог Павел Усов из Варшаве, који тврди да је тако велика излазност преувеличана јер грађани све мање излазе на изборе чији се исход унапред зна. Он властима у Минску одаје и својеврсно признање: „Белоруски систем фалсификовања избора доведен је до савршенства: нико не гласа, нико не броји гласове, али постоји резултат који нико не може да оспори.”

Лукашенко (65) познат је по одржавању равнотеже између ЕУ и Русије. Када заоштри са Русијом око цене гаса и спољнотрговинске размене, он се окрене ЕУ и да назнаке да је спреман за озбиљније повезивање. Тако је било нарочито пре три године, када је дао више простора опозицији и ослободио политичке затворенике.

 

Ауторка Биљана Митриновић

 

Насловна фотографија: Sergei Karpukhin/AFP/Getty

 

Извор Политика, 20. новембар 2019.