Da li je Tusk izabran na čelo EPP da bi se obračunao sa Orbanom?

Prvi problem s kojim će Tusk morati da se uhvati ukoštac biće – šta učiniti s Fidesom. Orbanova stranka je još pod suspenzijom u EPP

Najteži zadatak koji čeka dosadašnjeg predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska kao predstojećeg predsednika Evropske narodne stranke (ENS) biće zagrljaj sa Viktorom Orbanom. To svakako neće biti prijateljski zagrljaj dvojice evropskih lidera, nego više sumo zahvat dva rvača teške kategorije. Istorija njihovih odnosa u evropskim institucijama bogata je i sasvim je jasno ko šta misli.

Prvi problem s kojim će Tusk morati da se uhvati ukoštac biće – šta učiniti s Fidesom. Orbanova stranka je pod suspenzijom u ovoj grupi u Evropskom parlamentu (EP) zbog svojih antimigrantskih stavova, odnosa prema svom pravosuđu i tuđim nevladinim organizacijama, medijima i Džordžu Sorošu. Proteklo je više od sedam meseci otkako je ova grupa osnovala tročlani odbor koji je trebalo da se bavi ovom temom. Zaključci još nisu objavljeni.

Treba podsetiti da je bilo zahteva da se Orbanova stranka izbaci iz narodne grupe u EP, ali je prevladao stav koji je zastupao i dosadašnji predsednik ove grupe Žozef Dol – da je bolje da Fides ostane u ENS-u kako bi bio „pod kontrolom”, to jest kako uoči izbora u maju ne bi dodatno podbunjivao evroskeptike.

Orban se nije promenio, a pretpostavlja se da je i dodatno ljut, pošto je posle mnogo bure u Evropskom parlamentu prošao tek drugi njegov kandidat za evropskog komesara za proširenje Oliver Varhelji, i to posle nekoliko prepreka u vidu usmenih i pisanih saslušanja. Posle Lasla Tročanjija, koji je odbijen zbog navodnog sukoba interesa, protiv Varheljija su u spoljnopolitičkom odboru EP glasali socijalisti, ekolozi, radikalna levica i liberali iz Obnovimo Evropu. Orban i u ENS, svojoj matičnoj grupi, ima mnogo protivnika, tako da se očekuje da će oni nastojati da se odluka šta učiniti sa Fidesom donese do kraja godine.

S druge strane, iako funkcija predsednika grupe poslanika nije tako atraktivna i po značaju nije ravna njegovom prethodnom zaduženju, pretpostavlja se da je Donald Tusk, kao jedini kandidat za ovo mesto, ciljano izabran da zavede red. On u EU uživa ugled nepokolebljivog zagovornika privođenja pobunjenih članica istočne i centralne Evrope, naročito Poljske i Mađarske, evropskom pravu i pravdi.

„Ako ste protiv vladavine zakona i nezavisnog sudstva, niste hrišćanski demokrata. Ako ne volite slobodnu štampu i nevladine organizacije, ako tolerišete ksenofobiju, homofobiju, nacionalizam i antisemitizam, niste hrišćanski demokrata”, reči su koje je Tusk uputio Poljacima, ali je mislio i na Mađare, jer je govor usledio neposredno pošto je Sorošev Centralnoevropski univerzitet „izbačen” iz Mađarske. Govoreći na kongresu ENS-a u Helsinkiju prošle godine, Tusk je rekao da niko ko dovodi u pitanje vladavinu zakona nema pravo da bude u političkom savezu. „Ako želite da zamenite zapadni model liberalne demokratije istočnim modelom autoritarne demokratije – niste hrišćanski demokrata”, rekao je Tusk. Međutim, posle majskih izbora političko težište ENS se sa vodećih hrišćanskih demokrata u Nemačkoj prebacilo na istok, ka novijim članicama EU, koje imaju prilično različita mišljenja o ključnim pitanjima.

Bivši dugogodišnji premijer Poljske (2007–2014), čija je Građanska platforma u opoziciji otkako je na vlasti Stranka prava i pravde Jaroslava Kačinjskog, poznat je i po tome što za njegov reizbor za drugi mandat predsednika Evropskog saveta nije glasala njegova država. Tada su promenjena pravila, pa je odlučeno da kandidat za visoku evropsku funkciju više ne mora da bude izabran jednoglasno, nego većinom glasova. Kada je Tusk najavio da se neće kandidovati na izborima za predsednika Poljske u maju sledeće godine, bilo je jasno da se opredelio za još jednu evropsku funkciju, a neki mediji su pisali da je odluka posledica suočavanja sa mišljenjima da su mu loše šanse na izborima u Poljskoj.

Evropska narodna stranka je na izborima za Evropski parlament doživela priličan gubitak, ali je i dalje najveća i najbolje organizovana poslanička grupa. Sada ima manje od četvrtine glasova, u poređenju sa skoro 36 odsto ili trećinom pre pet godina. Tuska će čekati i pitanja kako da profiliše grupu u odnosu na rastuće Zelene, migrantski izazov s kojim se EU bori, ali i posledicama bregzita.

 

Autor Biljana Mitrinović

 

Naslovna fotografija: Miniszterelnöki Sajtóiroda/Botár Gergely

 

Izvor Politika, 21. novembar 2019.