Да ли је Туск изабран на чело ЕПП да би се обрачунао са Орбаном?

Први проблем с којим ће Туск морати да се ухвати укоштац биће – шта учинити с Фидесом. Орбанова странка је још под суспензијом у ЕПП

Најтежи задатак који чека досадашњег председника Европског савета Доналда Туска као предстојећег председника Европске народне странке (ЕНС) биће загрљај са Виктором Орбаном. То свакако неће бити пријатељски загрљај двојице европских лидера, него више сумо захват два рвача тешке категорије. Историја њихових односа у европским институцијама богата је и сасвим је јасно ко шта мисли.

Први проблем с којим ће Туск морати да се ухвати укоштац биће – шта учинити с Фидесом. Орбанова странка је под суспензијом у овој групи у Европском парламенту (ЕП) због својих антимигрантских ставова, односа према свом правосуђу и туђим невладиним организацијама, медијима и Џорџу Сорошу. Протекло је више од седам месеци откако је ова група основала трочлани одбор који је требало да се бави овом темом. Закључци још нису објављени.

Треба подсетити да је било захтева да се Орбанова странка избаци из народне групе у ЕП, али је превладао став који је заступао и досадашњи председник ове групе Жозеф Дол – да је боље да Фидес остане у ЕНС-у како би био „под контролом”, то јест како уочи избора у мају не би додатно подбуњивао евроскептике.

Орбан се није променио, а претпоставља се да је и додатно љут, пошто је после много буре у Европском парламенту прошао тек други његов кандидат за европског комесара за проширење Оливер Вархељи, и то после неколико препрека у виду усмених и писаних саслушања. После Ласла Трочањија, који је одбијен због наводног сукоба интереса, против Вархељија су у спољнополитичком одбору ЕП гласали социјалисти, еколози, радикална левица и либерали из Обновимо Европу. Орбан и у ЕНС, својој матичној групи, има много противника, тако да се очекује да ће они настојати да се одлука шта учинити са Фидесом донесе до краја године.

С друге стране, иако функција председника групе посланика није тако атрактивна и по значају није равна његовом претходном задужењу, претпоставља се да је Доналд Туск, као једини кандидат за ово место, циљано изабран да заведе ред. Он у ЕУ ужива углед непоколебљивог заговорника привођења побуњених чланица источне и централне Европе, нарочито Пољске и Мађарске, европском праву и правди.

„Ако сте против владавине закона и независног судства, нисте хришћански демократа. Ако не волите слободну штампу и невладине организације, ако толеришете ксенофобију, хомофобију, национализам и антисемитизам, нисте хришћански демократа”, речи су које је Туск упутио Пољацима, али је мислио и на Мађаре, јер је говор уследио непосредно пошто је Сорошев Централноевропски универзитет „избачен” из Мађарске. Говорећи на конгресу ЕНС-а у Хелсинкију прошле године, Туск је рекао да нико ко доводи у питање владавину закона нема право да буде у политичком савезу. „Ако желите да замените западни модел либералне демократије источним моделом ауторитарне демократије – нисте хришћански демократа”, рекао је Туск. Међутим, после мајских избора политичко тежиште ЕНС се са водећих хришћанских демократа у Немачкој пребацило на исток, ка новијим чланицама ЕУ, које имају прилично различита мишљења о кључним питањима.

Бивши дугогодишњи премијер Пољске (2007–2014), чија је Грађанска платформа у опозицији откако је на власти Странка права и правде Јарослава Качињског, познат је и по томе што за његов реизбор за други мандат председника Европског савета није гласала његова држава. Тада су промењена правила, па је одлучено да кандидат за високу европску функцију више не мора да буде изабран једногласно, него већином гласова. Када је Туск најавио да се неће кандидовати на изборима за председника Пољске у мају следеће године, било је јасно да се определио за још једну европску функцију, а неки медији су писали да је одлука последица суочавања са мишљењима да су му лоше шансе на изборима у Пољској.

Европска народна странка је на изборима за Европски парламент доживела приличан губитак, али је и даље највећа и најбоље организована посланичка група. Сада има мање од четвртине гласова, у поређењу са скоро 36 одсто или трећином пре пет година. Туска ће чекати и питања како да профилише групу у односу на растуће Зелене, мигрантски изазов с којим се ЕУ бори, али и последицама брегзита.

 

Аутор Биљана Митриновић

 

Насловна фотографија: Miniszterelnöki Sajtóiroda/Botár Gergely

 

Извор Политика, 21. новембар 2019.