Геополитика литијума

Зашто је литијум (којег има и у Србији) „нови бензин” и како је надметање Кине и САД за овај ресурс дестабилизовало Боливију и Чиле

Откако се пре неколико година на глобалном нивоу кренуло са масовним развојем електричних возила, елемент литијум се налази у фокусу као стратешки метал. Потражња је у овом тренутку огромна у Кини, у ЕУ и у Сједињеним Државама, па обезбеђивање конторле над залихама литијума прераста геополитику своје врсте, слично као што је случај са нафтом.

За Кину, која је међу примарне циљеве уврстила и тај да постане највећи светски произвођач електричних возила, развој материјала за литијумске батерије је приоритет за тринаести по реду петогодишњи план (за период од 2016-2020). Иако Кина поседује сопствене резерве литијума, њихово обнављање је ограничено, па стога покушава да обезбеди право на експлоатацију и изван својих граница.

У Аустралији кинеска компанија „Талисон литијум“ коју контролише „Тјанки“, ради на копању литијума и поседује највеће светско налазиште са најквалитетнијим пироксенским минералним резервама у Гринбушезу, на западу Аустралије, у близини Перта. Компанија „Талисон литијум“ је највећи светски произвођач литијума. Њихово налазиште Гринбушез у Аустралији данас задовољава око 75 одсто кинеских и око 40 одсто светских потреба за литијумом. Ова и друге виталне сировине на тлу Аустралије учиниле су да односи са овим традиционалним савезником Америке постану од стратешке важности за Пекинг. Кина је такође постала највећи трговински партнер Аустралије.

ПРОМЕНА СТРАТЕШКЕ СЛИКЕ
Међутим, све већи економски утицај Кине на Пацифику (око Аустралије) навео је премијера Скота Морисона да Пекингу упути упозорење да не угрожава аустралијско стратешко двориште. Крајем 2017. Аустралија је, услед растуће забринутости због све јачег кинеског утицаја у региону, наставила неформалну сарадњу у оквиру групе земаља која се понекад назива Квад, а коју чине САД, Индија и Јапан, оживљавајући тако ранији покушај да се обузда кинески утицај у јужном Пацифику. Аустралија је такође недавно почела да издаје зајмовиме стратешки важним острвским државама Пацифика, настојећи да парира кинеским кредитима. Све ово јасно указује да је за Кину неопходно да зарад осигуравања залиха литијума посегне за другим местима, како би у наредним деценијама постала кључни играч у растућој индустрији електричних возила.

С обзиром на то да је развој електричних возила постао приоритет економских планова Кине, она је потрагу за сигурним снадбевањем литијумом преусмерила ка Чилеу, још једном великом изворишту ове сировине. Тамо, кинески „Тјанки“ окупља велики део чилеанске Сосиједад Кумика и Минера (SQM), једног од највећих светских произвођача литијума. Уколико кинески „Тјанки” оствари успех у контролисању SQM-а, то ће, према извештајима рударске индустрије, променити геополитичку слику управљања светским залихама литијума.

Светско снадбевање литијумским металима, стратешком компонентом за литијум-јонске батерије које се користе за погон електричних возила, сконцентрисано је у јако малом броју земаља. Да бисмо имали представу о потенцијалној потражњи за литијумом, треба рећи да батерија за један Теслин модел С захтева 63 килограма литијум-карбоната, што је довољно за напајање отприлике 10,000 батерија за мобилне телефоне. У недавном извештају банке Голдман Сакс литијум-карбонат је представљен као нови бензин. Повећање у производњи електричних возила од свега један одсто могло би увећати потражњу за литијумом за 40 одсто тренутне светске производње, тврде из Голдман Сакса.

СТРАТЕШКИ ПРИОРИТЕТ
Боливија, у којој је процес експлоатације литијума знатно сложенији, такође је последњих година на мети интереса Пекинга. Према неким геолошким проценама, боливијске резерве литијума су највеће на свету. Сматра се да само поља соли Салар де Ујуни крију девет милиона тона литијума.

Од 2015. године, кинеска компанија „ЦАМЦ инџениринг” у Боливији управља великом фабриком за производњу калијум хлорида као ђубрива. Али ЦАМЦ покушава да умањи важност чињенице да се испод калијум хлорида налазе највеће познате резерве литијума на свету, на пољима соли Салар де Ујуни, једног од 22 таква налазишта поља соли у Боливији. Кинеска компанија „Лини Дејк Трејд“ је 2014. изградила експерименталну фабрику литијумских батерија на том истом месту.

Поља соли Салар де Ујуни у Боливији (Фото: Marcelo Perez del Carpio/Bloomberg)

Поља соли Салар де Ујуни у Боливији (Фото: Marcelo Perez del Carpio/Bloomberg)

Потом је у фебруару 2019. Моралесова влада потписала још један литијумски споразум, овај пут са кинеском компанијом Ћинђјан ТБЕА груп, која је добила 49 одсто удела у планираном заједничком улагању са боливијском државном литијумском компанијом  ИЛБ. Тим споразумом договорена је производња литијума и других сировина из поља соли Којпаса и Пастос Грандес, а процењена цена је 2,3 милијарде америчких долара.

У погледу литијума, Кина је за сада доминантни играч у новој великој светској игри контроле ресурса. Кинески субјекти тренутно располажу скоро половином светске производње литијума и са 60 одсто производних капацитета електричних батерија. Голдман Сакс прогнозира да би за десет година удео Кине у глобалном снадбевању електричним возилима могао достићи 60 одсто. Укратко, литијум је стратешки приоритет Пекинга.

ЛИТИЈУМСКО РИВАЛСТВО
Други велики играч у светској експлоатацији литијума су Сједињене Државе. „Албемарле“, компанија из Шарлота у Северној Каролини, са импозантним управним одбором, остварује велику експлоатацију литијума у Аустралији и Чилеу, баш као и Кина. „Албемарле“ је 2015. купио америчку компанију „Роквуд Холдингс“ и тако постао важан фактор у глобалном експлоатисању литијума. Значајно је да је „Роквуд литијум“ спроводио операције у Чилеу, у Салар де Атаками, као и на простору рудника Гринбушез у Аустралији, истог оног у којем је кинеска „Тјанки Индустри“ група власник 51 одсто. То је „Албемарлеу“ дало 49 одсто удела у огромном литијумском пројекту у Аустралији, у партнерству са Кином.

Постаје све јасније да тензије на релацији САД – Кина око кинеских економских планова вероватно укључују и супротстављање кинеском утицају у контролисању стратешки важних налазишта литијума. Прелиминарна сазнања говоре да је у недавном војном пучу у Боливији, који је приморао Ева Моралеса да затражи егзил у Мексику, Вашингтон умешао своје прсте. Ступање на сцену Жанин Ањес, десничарске хришћанке, која је тренутни вршилац дужности председника, и десничарског милионера Луиса Фернанда Камача, означава гадан заокрет удесно у политичкој будућности земље, који је отворено подржан из Вашингтона. Кључно ће, између осталог, бити питање хоће ли нова влада поништити уговоре о експлоатацији литијума потписане са кинеским компанијама.

Исто тако, отказивање састанка Азијско-пацифичке економске сарадње (APEC) – планираног да се одржи у Чилеу 16. новембра – на којем је требало да буде одржан трговински самит између Трампа и Сија Ђинпинга, има другачију конотацију. Састанак је такође требало да буде место склапања великих кинеско-чилеанских трговинских споразума, преноси Саут чајна морнинг пост. Планирану делегацију председника Сија требало је да чини 150 шефова корпорација, а у плану је било и потписивање значајних економских споразума, што би додатно учврстило економске везе Чилеа и Кине, што су САД недавно осудиле.

Ерупција масовних протеста широм Чилеа против мера владиних тарифа за јавни превоз носи жиг сличних економских окидача из других држава које је Вашингтон искористио за покретање обојених револуција. Протести су имали краткорочни ефекат отказивања самита APEC у Чилеу. Активна улога невладиних организација које финансира Америка није потврђена, али успон економских односа Чилеа и Кине свакако није наишао на позитиван одговор Вашингтона. Кинеска експлоатација литијума у Чилеу у овом тренутку је стратешки геополитички фактор о којем се мало говори, а који би могао бити мета интервенције из Вашингтона, упркос слободно-тржишној економској политици актуелне владе.

Базени слане воде у руднику литијума у Атакама пустињи, Чиле, 16. август 2018. (Фото: REUTERS/Ivan Alvarado)

У оваквом сплету околности једино је сигурно да траје глобална борба за доминацију над будућим тржиштем батерија за електрична возила, и да је контрола над литијумом у сржи те приче.

 

Ф. Вилијам Енгдал је саветник за стратешке ризике и предавач. Дипломирани је политиколог са Универзитета Принстон и аутор више бестселера о нафти и геополитици.

 

Превео Лука Угрица

 

Насловна фотографија: Dan Kitwood/Getty Images

 

Извор New Eastern Outlook