Орбанов човек на месту комесара за проширење ЕУ – шанса за Србију?

Адамовић оцењује да се Вархељи већ четврт века бави европским пословима, да је искусан и да његово именовање за Србију не мора да буде лоша вест

Након што је наследио Јоханеса Хана на месту комесара за проширење ЕУ, Оливер Вархељи своју дужност почеће да обавља 1. децембра. Његов избор за Србију не мора да буде лоша вест, каже за Спутњик аналитичар Саша Адамовић.

Наш саговорник оцењује да се мађарски дипломата већ четврт века бави европским пословима, те да у том смислу има велико искуство.

„Са друге стране, он на то место долази као представник Мађарске, односно као неко кога је предложио Виктор Орбан, који је, као што знамо, врло скептичан према ономе што се дешава у ЕУ. Притом, сам Орбан и цела Вишеградска група залажу се за што брже прикључење Балкана, односно Србије и Црне Горе Европској унији“, објашњава историчар и спољно-политички аналитичар Саша Адамовић.

Он сматра да ће се врло брзо видети какве су намере мађарског представника у европској комисији.

„С обзиром на саму ситуацију у ЕУ, али и овде код нас на Балкану, можемо да кажемо да су сви они који у нашој јавности тврде да Србија никада неће ући у ЕУ – још у праву. Данас ствари стоје прилично јасно – Србија се прави да улази у ЕУ, а Брисел се прави да прима Србију у Европску Унију“, казао је Адамовић.

ПРЕД ВАРХЕЉИЈЕМ ТЕЖАК ПУТ
Оно што је сигурно, додаје наш саговорник, Вархељију не предстоји ни мало лак задатак, с обзиром да је ЕУ „подељена“ када је реч о унутрашњој реформи и проширењу, али и суочена са питањем – да ли тај процес треба да иде одвојено или паралелно.

„Са друге стране, сама ЕУ је у специфичној ситуацији, она не само да се сада налази у озбиљној политичкој кризи, већ на својеврсном раскршћу, када би требала да одлучи о својој судбини, односно о правцу у ком би требала да иде, и у том смислу идеја председника Макрона је да се у овом тренутку заустави проширење, односно да се државе Балкана које још нису ушле у ЕУ на том путу зауставе, све док Брисел не одлучи шта даље“, тврди историчар. Томе се, додаје он, супроставља Немачка, која не жели да нови лидер буде Француска, без обзира што је Ангела Меркел на крају своје политичке каријере.

ОРБАНИЗАЦИЈА ЕВРОПЕ
Историчар напомиње да има основа у Макроновим идејама да се у овом тренутку заустави даље проширење Уније, али, са друге стране, Макрон заправо тражи још више онога што је и довело до кризе у ЕУ, он жели још више европског суверенитета, он захтева још више глобализације.

„Та политика у ЕУ изазива све веће отпоре и због тога имамо све бројне примере у државама ЕУ да су нарасли снажни евроскептични покрети који више не доводе у питање само постојање Европске уније, али желе обнову суверенитета својих држава, односно, како се то каже, желе ’Орбанизацију Европе‘, с обзиром да је мађарски премијер један од симбола тог настојања“, казао је Адамовић.

КО ЈЕ МАЂАРСКИ КОМЕСАР?
Мађарски представник се протеклих 25 година бави политиком Уније у Европској комисији и у разним министарствима, а такође је радио и на приступању Мађарске ЕУ, а са друге стране, лојалан је Орбану и његовој влади. И то је оно што му је с почетка успорило пролаз у Европском парламенту.

„Нећу бити везан, нити под утицајем било које изјаве или позиције било ког премијера било које земље или било ког представника било које владе“, истакао је Вархељи у одговорима на додатна питања посланика одбора.

Наш саговорник то оцењује као потврду лојалности.

„Вархељи је заправо морао на саслушању да одговара на додатна питања, што је помало личило на то да му ЕУ тражи неку врсту потврде лојалности, уједно инсистирајући све време на томе да ли ће он бити независтан од Виктора Орбана, према којем, очигледно, у Бриселу постоји одређена скепса“, казао је Адамовић.

ТРОЧАЊИ ОДБИЈЕН
Поред Оливерa Вархељија, још један мађарски претендент на функцију европског комесара Ласло Трочањи није прошао саслушање пред Одбором за правна питања ЕП, због, како је речено, сукоба интереса. Трочањи је суспендован због нејасноћа у вези са функционисањем његове адвокатске канцеларије, коју је основао док је био министар правде у Влади Виктора Орбана.

За разлику од њега, Вархељи је добио зелено светло од Одбора, пошто је закључено да су додатни одговори које је дао у писаној форми задовољили чланове тог тела Европског парламента.

ПРАВНИК ИЗ СЕГЕДИНА
Вархељи је студирао европско право у Данској, а стекао је и диплому права на Универзитету у Сегедину. Од 1995. године је у јавним службама, најпре као приправник у Министарству индустрије и трговине, и то у Канцеларији за европске послове. Како пише портал Хунгари тудеј, убрзо након тога постаје одговоран за координацију и усклађивање са ЕУ.

У Брисел први пут одлази 2001. године, и то две године пре него што се Мађарска прикључила ЕУ, када је постављен за правног саветника мађарске мисије у ЕУ. Три године био је шеф правне службе сталног представништва Мађарске при ЕУ, након чега се враћа у Будимпешту, водећи одсек за право ЕУ у Министарству правде.

Ипак, 2008. године је поново послат у Брисел, где је радио у Европској комисији, па се поново накратко враћа у Мађарску, да би 2015. године био постављен за првог човека у мађарској канцеларији у ЕУ.

 

Извор Спутњик, 20. новембар 2019.