R. Marković: Zakon o referendumu neće promeniti granice Srbije

Dr Ratko Marković, nekadašnji potpredsednik vlade, ističe da nacrt zakona o referendumu nikako ne može uticati na promenu državne granice

Nacrt zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, koji predviđa eventualno ukidanje cenzusa za referendum, nikako ne može uticati na promenu državne granice. To je za Politiku potvrdio dr Ratko Marković, nekadašnji potpredsednik vlade Srbije i sudija Ustavnog suda Jugoslavije, profesor Ustavnog prava u penziji. Profesor Marković podseća da je našim najvišim pravnim aktom propisano da je teritorija Srbije jedinstvena i nedeljiva, da je granica nepovrediva, što može biti promenjeno isključivo postupkom predviđenim za promenu Ustava. „Najviši pravni akt menja se naravno ustavnim referendumom, što svakako nije, niti može biti, regulisano bilo kakvim zakonima”, objašnjava naš sagovornik.

Podseća da predlog za promenu Ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik republike, vlada ili najmanje 150.000 građana. O promeni Ustava odlučuje skupština, a za usvajanje predloga neophodna je dvotrećinska većina od ukupnog broja poslanika. Ako Narodna skupština usvoji predlog za promenu Ustava, pristupa se razmatranju, a potom i izradi akta o promeni Ustava, a konačnu reč donose građani na republičkom referendumu. Ustav će biti promenjen, kako je navedeno, samo ukoliko izmene podrži većina od izašlih birača, što znači da za uspeh referenduma nije neophodna izlaznost više od 50 odsto ukupnog broja birača.

Nacrt zakona o referendumu i narodnoj inicijativi predstavljen je pre dva dana, a ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić pojasnio je da je cilj predloženih izmena zapravo usklađivanje ovog zakona s Ustavom. On je ocenio da je važeći zakon iz 1994. godine restriktivan, prevaziđen i neusaglašen s Ustavom i da ograničava korišćenje demokratskih mehanizama.

Profesor Ratko Marković pojašnjava da bi, u slučaju usvajanja novog zakona, građanima trebalo da budu dostupniji oblici neposrednog odlučivanja. Jednostavno rečeno, građani će lakše moći da pokrenu referendum i narodnu inicijativu, što su do sada veoma retko koristili. „Do sada je ovaj postupak bio stroži, tačnije, tražio se veći broj predlagača za narodnu inicijativu i veći broj glasova na referendumu. Podsećam i da je Ustavom propisano da suverenost pripada građanima koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika, tačnije preko narodnih poslanika”, pojasnio je profesor Marković.

Da građani retko koriste ove oblike odlučivanja dokazuje činjenica da su, od uvođenja višestranačja u Srbiji, održana tri referenduma na republičkom nivou – 1992, 1998. i 2006. godine – i to na predlog Narodne skupštine, ali ne i građana. Kada je reč o narodnim inicijativama, po važećem zakonu ostvarena je samo jedna – inicijativa Fondacije „Tijana Jurić” za promenu Krivičnog zakonika.

Nacrtom zakona o referendumu i narodnoj inicijativi predviđeno je da se rok za prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu produžava sa sedam na 90 dana. Takođe, predviđeno je i proširenje kruga birača s pravom učešća na referendumu na interno raseljena lica, dok se potpisi za narodnu inicijativu mogu prikupljati i elektronskim putem. Tokom pomenutog okruglog stola rečeno je i da dosadašnja zakonska rešenja nisu uređivala sve vrste referenduma koje postoje u novom Ustavu, a predloženim zakonom uređuju se obavezni i fakultativni (savetodavni) referendum, kao i prethodni i naknadni referendum na zahtev birača ili poslanika.

„METLA 2020” PROTIV UKIDANjA CENZUSA
Nacrt zakona o referendumu i narodnoj inicijativi kritikovao je juče član Predsedništva pokreta „Metla 2020” Miloš Jovanović, navodeći da se taj pokret protivi usvajanju novog zakona jer je, kako tvrdi, „u funkciji planirane promene Ustava i pripreme pravnog okvira za priznanje secesije Kosova”. U jučerašnjem saopštenju ovog pokreta navedeno je da je apsolutno neprihvatljivo ukidanje aktuelnog rešenja koje predviđa da je referendum uspešan samo ukoliko više od polovine građana izađe na glasanje. Jovanović smatra da je reč o obesmišljavanju referenduma kao forme neposrednog učešća građana u donošenju najvažnijih odluka, kao što su promena granica Srbije i promena Ustava.

 

Autorka Jelena Popadić

 

Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub

 

Izvor Politika, 20. novembar 2019.