Како живе монаси у Дечанима након наговештаја о нападу на манастир

Монаси у српској светињи увелико спремају славу, живе и раде нормално и уздају се у заштиту светог краља Стефана Дечанског

Безбедни смо увек јер нас чувају мошти Светог краља Стефана Дечанског. Поред њих, не осећамо никакву опасност. Чак и када је током 1999. године у више наврата манастир гранатиран, нисмо бринули за своје животе. Обављали смо свакодневна послужења, баш као и сада, у данима уочи славе наше лавре.

Ово је неподељено мишљење монаха Високих Дечана, упркос недавном наговештају терористичког напада на светињу. Кажу да о тим наводима и не размишљају, јер се ових дана увелико припремају за ктиторску славу. Осим организованих, дечански монаси очекују и много појединачних долазака. Иако се уздају у заштиту Светог краља, питамо их како функционише обезбеђење које имају од војника Кфора?

– Манастир је под заштитом италијанских војника, док се на околним пунктовима Словенци, Аустријанци и Молдавци смењују на по недељу дана – објашњава нам отац Петар и подсећа да је манастир, такође, под сталним видео-надзором и са још четири „тачке“ на којима је стално присутно по неколико војника.

Ипак, на пункту код прилазне капије видимо десетак војника. Да ли су најаве о могућем терористичком нападу утицале на то, од чувара не добијамо одговор, али нам љубазни војник словеначког Кфора узима документа, даје пропусницу и жели угодан боравак у светињи. У недељу, поводом славе, у манастиру очекују око 2.000 гостију из целе Србије и региона. Зато желе да, у част Светог краља Стефана, ионако блистава светиња, засија додатним сјајем.

– Осим нас монаха и искушеника, гости и млади из оближњих српских средина помажу нам да уредимо цркву, манастирску порту, помоћне зграде и конаке – каже нам монах Петар задужен за пријем гостију.

Да је у светињи све „под конац“ види се чим се крочи у двориште: трава је покошена, покупљено опало лишће, чисте стазе… У цркви се, такође, уређује сваки кутак, са посебном пажњом и кивот са моштима Стефана Дечанског. Полирају се свећњаци, вазе, полијелеји… Неколико младића пред манастирску продавницу допрема пакете са вином из Дечанске винице.

– У току су интензивне припреме, уређујемо цркву, манастирску порту и све зграде – прича отац Петар. – До славе, ако Бог да, биће све потпуно чисто. Уз вернике и госте, очекујемо и свештенство и монаштво наше цркве из Србије, Црне Горе, Северне Македоније, Републике Српске… Засад нам је најављено 20 аутобуса, ако не буде као прошле године када је, уочи славе, на административним прелазима заустављено 12 аутобуса са верницима. Но, и поред тога, прошле године, у светињи на ктиторској слави, било је око 1.000 верника.

Дечани, како кажу монаси, остављају без даха све намернике који у њега дођу, дипломате из међународних мисија на КиМ и оне који манастир обилазе у оквиру посета светињама под заштитом Унеска:

– Када виде дечански Храм Христа Спаса и манастирски комплекс очарају их архитектура, фреске, иконостас, чувени полијелеј… Схвате и да за протеклих седам векова и сталних напада, у оваквом окружењу није могла бити сачувана у тако добром стању без Божје заштите. Зато из ње излазе другачији, смиренији, спокојнији…

И ТУРЦИ ЧУВАЛИ МАНАСТИР
Да је манастир протеклих седам векова непрестано био на мети напада Албанаца сведочи и дневник руског монаха Дионисија који је, почетком прошлог века, са групом светогорских монака дошао из Хиландара. У дневнику који је водио од 1903. до 1906, пише да су „Арнаути пуцали на манастир“, о покушајима пљачки, уценама али и да је, и тада, 30 турских војника било задужено да чува манастир.

– Ваљда је то био тадашњи турски Кфор – у шали нам говори отац Петар. – И позната Енглескиња, путописац Мери Данкан, слично је описала нашу светињу од белог мермера која је упркос сталним нападима сачувала аутентичност и била контраст окружењу.

ПРАВИ СРПСКИ ДОМАЋИНИ
Уређују монаси и искушеници Дечане пред ктиторску славу, али и непрекидно дочекују госте. Само што је испратио двоје јапанских новинара, нови искушеник Исаија очекује долазак верника из Црне Горе. За њихов дочек припрема послужење – манастирске сокове и ракију. Да су дечански монаси прави српски домаћини указује и економија са око 200 оваца, коза и крава, механизација, имање…

 

Ауторка Драгана Зечевић

 

Насловна фотографија: Катарина Стељић/Центар за међународну јавну политику

 

Извор Вечерње новости, 22. новембар 2019.