Писмо са Косова или живот у смраду и страху

После толико година нашег упозоравања и небриге надлежних, почињемо да мислимо да се ово смишљено ради да бисмо се што брже иселили

У Грачаници су недавно протестовали представници неколико десетина породица због појаве отпадних вода и непријатних мириса поред њихових кућа. Њихова домаћинства налазе се на улазу у Грачаницу из правца Приштине, односно села Ајвалија.

Радове на подземној канализацији и затварању потока, који у наставку протиче у непосредној близини њихових кућа, изводи такозвано Министарство за просторно планирање, без знања и одобрења општинске администрације у Грачаници. Због радова поток се повремено затрпава земљом,тако се отпадне воде задржавају и изливају недалеко од њихових кућа, односно не отичу потоком као пре почетка радова. С обзиром да је јесен и да падају кише, прети им и поплава.

„Све је то због Беџета Пацолија. Купио је имање на улазу у Грачаницу,и хоће да гради стамбени блок за 1.200 породица. Отрпавају и затрпавају поток сходно пројекту по коме раде, и није их брига за народ“, кажу Срби из тог дела Грачанице.

Да поједноставим причу, поток се затвара и постављају се цеви само у делу поред кога ће се градити стамбени блок, таман толико да спроведе канализацију довољно далеко од планираног насеља. То значи да ће се отпадне воде испуштати у поток недалеко од поменутих српских кућа. У делу где живе Срби, поток се неће затварати. Грачаничани тврде да је потребно још 600 метара цеви како би се спорна отпадна вода спојила са главном канализационом мрежом. Не могу да верују да пројектом није предвиђено спајање са истом. Поставља се питање: Ко је за такав пројекат – и да ли је уопште – издао неопходне дозволе? Зашто ово пишем? Зато што је и то наша реалност. Свакодневница обичних људи који подижу своју децу у гету у коме живи око 25 хиљада Срба.

Село Ајвалија налази се између Грачанице и Приштине, и познато је, између осталог, по томе што у њему живи Беџет Пацоли. Село се у последњих 20 година толико проширило да је Приштину спојило са Грачаницом. У том делу налазе се ограђена насеља са рампама на улазу. (Насеља су изграђена на обрадивој земљи коју су Срби из села Чаглавица продавали Албанцима за милионске суме новца.По том питању имам своје мишљење, али поћи ћу од тога да свако има право да са својом имовином ради шта хоће.) У њима живе имућни Албанци, попут градоначелника Приштине Шпенда Ахметије, Агима Чекуа, Хашима Тачија и других.

У насељима су изграђене лепе куће са уређеним окућницама, ван насеља све натрпано без икаквог реда и плана. Толико је све без реда да ниједно насеље нема сређен систем канализације, већ, по поменутом принципу, спроведу цев негде у поље до потока. Немам шта друго да кажем осим: не дао Бог да ту мораш да прођеш.

Све то иде у реку Грачанку, односно у Лапље Село и Преоце, после Грачанице два највећа српска села у овом делу Косова. Сами услови за отицање канализације су одлични јер се, у односу на комплетну Ајвалију, српска села налазе ниже. Преко пута тих насеља земљу купује Беџет Пацоли – много јефтиније од поменутог – и гради стамбене блокове, односно насељава Албанце у општину Грачаница. Проблем са канализацијом и смрадом постао је толико озбиљан да је изградња додатних 1.200 стамбених јединица страшно узнемирила Србе. Али, није ово највећи проблем.

Пре седам година у Лапљем Селу и Преоцу, односно у реку Грачанку која кроз њих протиче, поред поменуте канализације, почела је да се испушта отпадна индустријска вода из неке фабрике у Ајвалији. Срби који живе у непосредној близини реке брзо су се суочили са проблемом затроване воде у бунарима и почели да упозоравају на могуће последице, ако се проблем не реши. Треба ли да кажем да се проблем није решио? Тренутно, ситуација је таква да су људи из Лапљег Села и Преоца доведени на ивицу очаја. Смрад је неиздржив и траје, буквално, 24 сата дневно.

СМИШЉЕНО ШИКАНИРАЊЕ?
„Река Грачанка је мала и нема капацитет за оволику количину различитих отпадних вода – од фекалија до хемикалија. Канализација из Ајвалије и околних насеља без икаквог плана пуштена је у оближње потоке, преко којих сва прљавштина долази у реку. После толико година нашег упозоравања и небриге надлежних, почињемо да мислимо да се ово смишљено и намерно ради да бисмо се што брже иселили. Ајвалија не престаје да се шири, а сва канализација иде према нама. Проблем се сада јавља и у Грачаници“, прича је коју можете чути од Срба у Лапљем Селу и Преоцу.

Срби из поменутих села годинама покушавају да реше проблем, али, сем састанака са представницима локалне самоуправе, представницима Кфора и понекад неким из цивилне мисије, конкретнијих резултата није било. Далеко од тога да председник општине Грачаница Срђан Поповић и његов претходник Владета Костић нису апеле мештана прослеђивали даље и покушавали нешто да ураде, али све је било безуспешно. Немоћни су. Претње да ће почети са блокадама пута Приштина-Скопље како би скренули пажњу на проблем понављају се годинама, али никако да се организују. Пре неколико недеља протествовали су и ученици Гимназије из Приштине, која је тренутно смештена у Лапљем Селу.

Протест ученика Гимназије из Приштине, Лапље Село, новембар 2019. (Фото: Приватна архива НС)

Протест ученика Гимназије из Приштине, Лапље Село, новембар 2019. (Фото: Јања Гаћеша/Нови Стандард)

Недавно је Омладински акциони савет Грачанице – чије је оснивање и обуку чланова помогла мисија ОЕБС-а на Косову – покренуо петицију и јавну расправу на тему: „Сачувајмо Грачанку, сачувајмо животну средину“. Дебати која је одржана у Лапљем Селу присуствовали су: председник општине Грачаница Срђан Поповић, градоначелник Приштине Шпенд Ахмети, проф. др Јелена Ђокић, представници УСАИД-а, као и директор Регионалног центра ОЕБС-а Нил Јоханес. Био је позван и такозвани министар за заштиту животне средине Фатмир Матоши, али није дошао. Дошла је његова заменица Милена Здравковић.

Укратко, на дебати се највише говорило о изградњи фабрике за прераду воде која би дугорочно решила проблем загађености реке. Председник општине Грачаница је поновио да они немају пара да је сами изграде. Градоначелник Приштине је рекао да је пре две године са француском владом договорена изградње фабрике и да се, како је рекао, тренутно ради на томе како фабрика треба да изгледа. Ахмети је нагласио да ће њена изградња – када почне да се гради, јер датум се још не зна – трајати минимум три до пет година, и да за њу треба 80 милиона евра.

Представник ОЕБС-а је кратко подсетио да су они помогли да се оснује Омладински акциони савет који је дебату организовао, и да би „можда могли да организују донаторску конференцију за решавање овог, али и сличних проблема“. Заменица горе поменутог Матошија, Милена Здравковић, која иначе живи у Лапљем Селу, рекла је да је „министарство“ упознато са проблемом, али да не постоји политичка воља да се исти реши, односно да је она немоћна да било шта уради.

ИДИ ИЛИ ТРПИ
Да је решење проблема загађености реке Грачанке могуће изградњом постројења за пречишћавање отпадних вода, сложила се и професорка на Приштинском универзитету и стручњак у области заштите животне средине др Јелена Ђокић, која је поменула да једно такво постројење већ постоји у Србици, и да је изградња коштала око пет милиона евра. Тако је, отприлике, протекла дебата. Испричали се људи, а оно мало Срба који су били позвани на дебату изашли су из сале разочаранији него икада. Прво, решење њиховог ужасног проблема се не назире, градоначелник Приштине их је посебно разбеснео јер је више пута поновио да не зна одакле долазе индустријске отпадне воде, и треће, што се једва чекало да се дебата заврши како би се учесници служили са богатог и беспрекорно сервираног шведског стола.

Љути Срби из Лапљег Села коментарисали су дебату и гозбу: „Нека ставе храну на тањире и изађу напоље да једу, у смраду. Пружићемо им руке ако ико од њих залогај у уста стави, а тако је нама и нашој деци сваког дана. Три цеви се налазе у пољу недалеко од Лапљег Села. Из две у поток, а потом и у реку, отиче канализација. Из једне долази та кречно бела вода која је индустријска и ужасно смрди. Ахмети каже да не зна где је извор. Па није Ајвалија свемир, него село. Знају они чија је фабрика што нас трује, у делу је који припада приштинској администрацији. Власник је, сигурни смо, неки њихов мафијаш, можда и бивши припадник терористичке ОВК, а не фантом како покушавају да нас убеде. Не смеју ни на врата да му покуцају, а камоли кажу да загађује животну средину.Трујемо се људи, трују нам се деца. Још је петицију потписао, прави овде представе. А шта ми да урадимо са оваквим Србима у институцијама? Да сами блокирамо пут? Па све ће РОСУ да нас похапси – једва чекају“.

Шпенд Ахмети је рекао: „Отпадне воде из Ајвалије долазе у реку, тако да је загађеност Грачанке проблем и Приштине, јер део тог села припада нама. Инспекција је излазила на терен три пута и нисмо могли да утврдимо где је извор загађења. Мислили смо да је проблем у штампарији у Кишници, али смо проверили и тамо је све у реду. Од три цеви које долазе до реке из једне тече бела вода, али не можемо да нађемо одакле она долази, што је највећи проблем“.

Тема није нимало пријатна, али то је наша реалност. Чим се мало подигне прашина око овог проблема, хемикалије се не испуштају. Прође три-четири дана, ситуација се смири, све креће по старом. Зар се из свега наведеног не види како ствари функционишу на терену? Дали смо им легитимитет својим присуством у институцијама „државе Косово“ и сада можемо само да играмо како они свирају – ништа друго. Обичан народ нико ништа не пита – он трпи. Као што сам већ једном рекла, ко може да издржи, онда добро. Ко не може, нека иде, то је његово право. Све је ствар избора у демократији коју су нам скројили и потписали у Бриселу.

Нови Средњошколски центар у изградњи, на обали загађене реке Грачанке, Лапље Село, новембар 2019. (Фото: Приватна архива НС)

Нови Средњошколски центар у изградњи на обали загађене реке Грачанке, Лапље Село, новембар 2019. (Фото: Јања Гаћеша/Нови Стандард)

На крају да питам: знате ли да се средствима Европске уније гради Средњошколски центар за три протеране српске школе из Приштине на обали реке Грачанке у Лапљем Селу? У делу у коме се смрад хемикалија и фекалија највише осећа.

 

Јања Гаћеша је дугогодишњи дописник Новог Стандарда из Грачанице

 

Насловна фотографија: Јања Гаћеша/Нови Стандард

 

Извор Нови Стандард