U američkom Kongresu održano predavanje o ustaškim zločinima i Jasenovcu

Ovo je prvi put u poslednje dve decenije da se američki Kongres bavi pitanjem ustaškog genocida koji je počinjen nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH

Dok jedan grad u Hrvatskoj, Slavonski Brod, kite novogodišnjim ukrasima u obliku „ušastog” latiničnog slova u, a koji već ima ulicu nazvanu po ustaši Milu Budaku – što je samo poslednji prilog nizu primera koji svedoče o pokušajima uzdizanja ustaštva – nije zgoreg što su se istovremeno i u Jerusalimu i u Vašingtonu mogla čuti srpska sećanja na vreme i nacističku tvorevinu čiji su ovo simboli. U američkom Kongresu je 21. novembra održano javno predavanje „Jasenovac: neizgovoreni genocid i Holokaust 1941–1945”, a u Svetom gradu, u Izraelu, dva dana ranije, u okviru akademskog okruglog stola posvećenog srpsko-izraelskim odnosima, nisu se mogle izostaviti zajedničke uspomene na vreme zla u Nezavisnoj državi Hrvatskoj.

U tridesetak minuta govora, koje je detaljno pripremala šest meseci da bi u tom kratkom vremenu mogla što bolje da dopre do američke publike, Dragana Tomašević, osnivač i direktor Fondacije sećanja na Jasenovac i Holokaust iz Londona, predstavila je 700 godina srpske istorije i stradanja, od Kosovskog boja, preko dva svetska rata, do ratova devedesetih godina 20. veka. Pomenula im je i jedinstveni spomenik njenog naroda – Ćele-kulu iz Niša, koji svedoči o otporu (današnjim jezikom rečeno) radikalnom islamu, pa gubitak trećine populacije i prve koncentracione logore iz Prvog svetskog rata, a onda i monstruozne zločine pripadnika ustaškog pokreta nad Srbima, Jevrejima i Romima u jasenovačkom sistemu logora smrti.

„Rekla sam prisutnim kongresmenima, senatorima i drugima – a sala je bila puna – sve što je bilo patološko, kriminalno i bolesno, što je karakterisalo ustaški pokret u celini, kulminiralo je u Jasenovcu. Objasnila sam im da su ustaše ubijale manuelno i navela neke od metoda. Rekla sam im da sam ja potekla od preživelih iz ustaškog genocida, čija je cela porodica ubijena u februaru 1942, kada su u selima Šargovcu, Motikama, Drakuliću i rudniku Rakovac kod Banjaluke ustaše uz blagoslov fratra Filipovića u jednom danu ubile više od 2.300 ljudi. Bez ispaljenog metka”, kaže Dragana Tomašević za Politiku. I dodaje da njen govor nije bio direktna optužba, nije bio prst u oko, nego diplomatski odmeren i uz najveći pijetet prema svim žrtvama. Videla je, kaže, da je pažljivo slušaju, a na nekim licima je primetila i da su šokirani.

U saopštenju koje je dostavio medijima, Miloš Rastović, koordinator za kulturu Srpskog narodnog saveza iz Pitsburga, naveo je da je ovo prvi put u poslednje dve decenije da se američki Kongres bavi pitanjem ustaškog genocida koji je počinjen nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH. „Američki kongresmeni, senatori, diplomate, strani ambasadori, predstavnici vladinog i nevladinog sektora i američkih medija imali su priliku da se više upoznaju s ovim delom srpske istorije Drugog svetskog rata. Skup je počeo prikazivanjem dokumentarnog filma ’Kultura sećanja’ Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske. U filmu su prikazana svedočanstva i patnje preživelih u koncentracionim logorima u NDH”, naveo je Rastović, koji je otvarajući skup rekao i da „danas imamo mali broj preživelih logoraša koji nam pomažu da bolje razumemo opasnost od masovnih ubistava, mučenja i genocida”.

Rastović je pomenuo tragično iskustvo njegovog oca pesnika Ilije Rastovića i celokupne porodice u logoru u fašističkoj Mađarskoj za vreme Drugog svetskog rata, a Drina Rajić je donela sliku svoje majke koja je kao dete od devet godina preživela Jasenovac tako što su je pokrstili i dali jednoj katoličkoj porodici. Izložba „Anatomija zaborava” postavljena je tri dana u Rejburn foajeu Kongresa. Srpski narodni savez, najstarije srpsko dobrotvorno društvo u Americi, koje postoji od 1901, organizovalo je ovaj događaj u saradnji s kancelarijom Republike Srpske za saradnju, trgovinu i investicije u Vašingtonu, Fondacijom sećanja na Jasenovac i Holokaust iz Londona u Velikoj Britaniji i Narodnom i univerzitetskom bibliotekom RS u Banjaluci. Podršku je dalo i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, a skupu je prisustvovao i ambasador Srbije u SAD Đerđ Matković, kao i diplomatski kor BiH, s ambasadorom Bojanom Vujićem na čelu.

JERUSALIMSKA DEKLARACIJA
Skup o srpsko-izraelskim odnosima prošle nedelje u Jerusalimu zaokružen je Deklaracijom povodom 80 godina od početka Drugog svetskog rata (1939–2019), kao doprinos borbi protiv antisemitizma, ksenofobije, neofašizma i svih oblika diskriminacije. Jerusalimska deklaracija je usvojena i u znak sećanja na sve žrtve fašizma, Holokausta i genocida, posebno na žrtve logora za istrebljenje Jasenovac i zabrinjavajućeg trenda revizionizma i rehabilitacije ustaštva. Potpisnici, među kojima su deca logoraši iz Jasenovca, kao i članovi Grupe GH-7 – stop revizionizmu, pozivaju Ujedinjene nacije, Odeljenje za Holokaust, i Međunarodnu alijansu za sećanje na Holokaust, kao i sve relevantne organizacije, vlade i nevladine organizacije širom sveta da osude i zaustave rast fašisoidnih ideologija, posebno ustaške ideologije, i javno ohrabrivanje upotrebe ustaških simbola u Hrvatskoj, na isti način kao sve druge neonacističke i neofašističke pokrete.

 

Autorka Biljana Baković

 

Naslovna fotografija: REUTERS/Kevin Lamarque

 

Izvor Politika, 27. novembar 2019.