Како руска берза упркос санкцијама руши све рекорде?

„Људи који су уложили у Русију почетком године данас су јако срећни“, каже Андреј Брагински, директор за односе с јавношћу Московске берзе

Санкције не обесхрабрују Руску берзу која јача већ годину дана и сврстава се међу најуспјешније на свијету. Све захваљујући повјерењу, стабилним основама и великим дивидендама, пише АФП.

Дуго запостављена и сматрана ризичном и превише зависном од нафте, Московска берза чија је капитализација крајем трећег тромјесечја износила 681 милијарду долара, насупрот 576 милијарди крајем 2018. године, сада чини чуда: индекс РТС (деноминирано у доларима) и Moex  (у рубљима) од почетка године су порасли више од 25 одсто и 35 одсто.

Посљедњих мјесеци главне су агенције за оцјењивање повећале оцјене земље, побољшавајући њену привлачност за улагаче. У новембру је Moex први пут прошао на 3.000 бодова.

“Људи који су уложили у Русију почетком године данас су јако срећни”, смијеши се Андреј Брагински, директор за односе с јавношћу Берзе, гладећи кравату украшену тратинчицама.

Смјештена у мирној згради недалеко од Кремља, Московска берза је млада: два индекса Micex (откад је преименован у Моеx) и РТС рођени су почетком 1990-их, у рушевинама СССР-а, а на почетку руске тржишне економије. Берза интегрише ова два индекса тек крајем 2011. године, попримајући данашњи облик.

Њен недавни пораст је експлодирао, док је руски раст и даље дискретан (око 1 одсто у прва три тромјесечја 2019.). Западне санкције уведене Русији због прикључења Крима 2014. године остају на снази ​​и ипак наносе одређену штету. Међутим, постоје други чврсти темељи: “Нема дуга, постоје резерве веће од 500 милијарди долара, нема буџетског дефицита. То је разлика између Русије и већине осталих тржишта у настајању”, рекао је Андреј Брагински.

За “добро здравље” руских финансијских тржишта треба захвалити политици Руске централне банке. Током монетарне кризе крајем 2014. године изненада је подигла стопу на више од 17 одсто како би сузбила колапс рубље, под утицајем пада цијена нафте и западних санкција. Од тада га редовно снижава како би досегла садашњих 6,50 одсто.

“Руска берза је врло концентрисана. Постоји мали број великих играча”, каже Наталија Орлова, главна економисткиња Алфа банке. Но, одређени број њих “недавно је подијелио огромне дивиденде дионичарима”, што је значајно побољшало тржиште дионица.

У мају је плински гигант Гаспром објавио намјеру да исплати више од половине очекиване дивиденде. Данас је дивидендни принос руских дионица близу 7 одсто, што је за данашње прилике у свијету висока стопа.

“Многе од ових (великих) група имају пуно новца, мало улажу због несигурности санкција и међународног контекста”, каже Орлова. Ова ситуација, у којој се доносе одлуке о исплати дивиденди, а при томе се не улажу, може дуго трајати јер све функционише како треба”, каже економисткиња.

Коначно, руска берза профитира повећање цијене нафте од почетка године, као и низа метала – два важна сектора руске економије. Ко има највише користи? Страни инвеститори, који чине готово 50 одсто дионица Руске берзе, али и руске институције.

“Већ се појављују новопечени приватни руски инвеститори. Сваког мјесеца на тржишту се појави око 100 000 до 150 000 нових приватних улагача”, завршава Андреј Брагински.

 

Аутор Саша Ф.

 

Насловна фотографија: Maxim Shemeto/Reuters

 

Извор logicno.com, 29. новембар 2019.