Може ли Макрон угрозити НАТО?

Процеп у односима Париза и Берлина иде у корист Вашингтону, али, парадоксално, такође и спутава систем западне алијансе

Самит Организације северноатлантског споразума (НАТО) који ће се одржати 3. и 4. децембра у Лондону личи на ново породично уједињење након дисонантних тонова који су се чули око питања новчаних издвајања од стране америчких савезника из Европе. Постоји тенденција повећања издвајања за одбрану међу многим европским чланицама пакта, као и у Канади. Очекује се да ће до краја 2020. буџет за одбрану држава чланица бити богатији за додатних више од 100 милијарди долара.

Што је још важније, састанак министара спољних послова НАТО чланица у Бриселу 19. и 20. новембра показао је да су – упркос растућим размимоилажењима – чланице Алијансе ипак нашле заједнички језик око три кључне тачке америчке глобалне агенде: ескалације агресивне политике према Русији, милитаризације свемира и супротстављања кинеском успону.

ОД СВЕМИРА ДО ПАЦИФИКА
НАТО ће пратити вођство Вашингтона за успостављањем свемирске команде, званично проглашaвајући свемир „новим оперативним доменом“. Према речима генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, ова одлука „може омогућити планерима у оквиру НАТО-а да упуте захтев савезницима за пружање помоћи и услуга, попут сателитских комуникација и снимања података.“

Столтенберг је рекао, „Свемир је такође од пресудног значаја за одвраћање непријатеља и одбрану савеза, укључујући способност навигације, прикупљање обавештајних података и откривање лансираних ракета. Око 2.000 сателита тренутно орбитира око Земље. А отприлике половина њих је у власништву земаља чланица НАТО пакта.“

Вашингтон је подједнако вршио притисак на НАТО да успон Кине званично прогласи дугорочним изазовом. Према извештајима медија, на састанку у Бриселу прихваћени су захтеви САД и одлучено је да се званично крене са војним надзором Кине.

Амерички државни секретар Мајк Помпео обрушио се на Кину након састанка у Бриселу: „Напокон се наш савез мора суочити са тренутном и потенцијално дугорочном претњом коју је наметнула Комунистичка партија Кине. Пре седамдесет година, државе оснивачи НАТО пакта окупиле су се ради слободе и демократије. Не можемо игнорисати фундаменталне разлике и уверења која постоје између наших земаља и Комунистичке партије Кине.“

За сада иде добро. Међутим, остаје да се види хоће ли велика замисао Вашингтона да увуче НАТО у своју „индо-пацифичку стратегију“ (читај стратегију зауздавања Кине) наићи на позитиван одговор. Очигледно да САД намеравају да се умешају у растући тренд пословне и економске сарадње њихових европских савезника и Кине, не би ли ограничили кинески утицај у Европи. Америчка кампања за сузбијање 5Г технологије из Кине сусрела се са оштрим отпором неколико европских земаља.

Амерички државни секретар Мајкл Помпео стиже у седиште НАТО-а у Бриселу, 20. новембар 2019. 

С друге стране европски пројекат је почео да се урушава, а француско-немачка осовина која је чинила његово окосницу постала је нестабилна. Процеп који је настао у односима Париза и Берлина иде у корист Вашингтону, али, парадоксално, такође и спутава систем западне алијансе.

Француски председник Емануел Макрон изазвао је дубоко незадовољство Немачке својим недавним апелима за успостављање бољих односа са Русијом, како би се „спречило да свет склизне у понор“; својим брутално искреним примедбама да је НАТО „мождано мртав“ и да је америчка политика према Русији „државна, политичка и историјска хистерија“; као и својим упорним инсистирањем на војној независности Европе од САД-а.

Подударност интереса Вашингтона и Берлина наспрам Макроновог становишта манифестовала се када је Француска поприлично ускратила своју подршку у НАТО-у по питању америчке ескалације против Русије и Кине. Међутим, та ће се подударност врло брзо наћи на провери, већ приликом самита Нормандијског формата 9. децембра по питању Украјине, чији ће домаћин бити Француска одмах након самита НАТО алијансе у Лондону. Француска помаже Русији да испреговара споразум са Украјином.

РУСКО-КИНЕСКО ЗБЛИЖАВАЊЕ
Недавни телефонски позиви руског председника Владимира Путина и његовог украјинског колеге Владимира Зеленског истакли су све већу заинтересованост државног врха Москве и Кијева за побољшањем односа две земље.

У коначној анализи, француско-немачки односи су од пресудног значаја не само за стратешку будућност Европе, већ и за сами систем западног савезништва. Ако су и постојале било какве сумње, француски вето из октобра озваничио је изненадну смрт предлога о приступању Северне Македоније Европској унији, коју НАТО интегрише као најновију чланицу. Берлин и Вашингтон су изразито гневни, али вето је вето.

Пошто је Вашингтон ставио НАТО у стање борбене готовости, Русија и Кина неће спустити гард. Обраћајући се присутнима на састанку Савета за националну безбедност Руске Федерације 22. новембра, Путин је рекао: „Постоје многи фактори који изазивају несигурност… конкуренција и ривалство постају све израженији и попримају нове форме(…). Водеће земље света активно развијају своје офанзивно наоружање (…). Тзв. ‘нуклеарни клуб’ добија нове чланове, као што сви знамо. Такође, озбиљно смо забринути због инфраструктуре НАТО-а која се гради све ближе нашим границама, као и због покушаја милитаризације свемира.“

Посебно је нагласио: „У оваквим условима, важно је правити адекватне и прецизне прогнозе, анализирати могуће промене на глобалном плану и користити та предвиђања и закључке за развој нашег војног потенцијала.“

Америчко показивање војних мишића Русији и Кини испољиће се наредне године кроз две велике војне вежбе кодног имена „Заштитник Европе 2020“ и „Заштитник Пацифика 2020“.

Важно је рећи да је само четири дана пре горепоменутих Путинових запажања кинески председник Си Ђинпинг на састанку у Бразилији – на маргинама БРИКС самита – руском председнику рекао да „сложене и дубоке промене на међународној сцени, са растућим нестабилношћу и неизвесношћу, приморавају Русију и Кину да успоставе ближу стратешку сарадњу како би заједнички могле да очувају основне норме управљања међународним односима, да се супротставе унилатерализму, малтретирању слабијих и мешању у унутрашња питања других земаља, као и да заштите суверенитет и безбедност и створе фер и праведно међународно окружење.“

Путин му је одговорио рекавши да „Русија и Кина имају значајан консензус и заједничке интересе у одржавању стратешке безбедности и стабилности у свету. У тренутној ситуацији, две стране би требало да наставе да одржавају блиску стратешку комуникацију и чврсто подржавају једна другу у очувању суверенитета, безбедности и права на развој”. (кинеска MFA)

Састанак државних делегација Кине и Русије на челу са двојицом председника, Бразилија, 13. новембар 2019.

Руски одговор видљив је и на терену. Удео модерног наоружања и опреме у руској војсци и морнарици достигао је импресивних 70 одсто. Прва пробна серија тенкова следеће генерације (Т-14 Армата) ући ће у употребу руске војске крајем 2019 или почетком 2020. године. Дана 26. новембра 2019. Руско министарство одбране саопштило је да ће револуционарни ракетни систем „Авангард“ са хиперсоничним ракетним блоком у децембру бити распоређен у борбено дежурство у Стратешким ракетним снагама.

По први пут ће системи електронског ратовања у руској војној бази у Таџикистану бити ојачани најновијим системом „Pole-21“, који може да се супротстави крстарећим ракетама, беспилотним летелицама, вођеним ваздушним бомбама и прецизним системима за навођење. Москва гради своју одбрану од присуства САД и НАТО-а у Авганистану.

 

Превео Лука Угрица

 

Извор Indianpunchline.com