Казна доживотног затвора данас ступа на снагу

Доживотни затвор прети онима који од данас па убудуће изврше неки од 11 облика тешког убиства. Посебна правила важе за убиство детета и трудне жене

Измене Кривичног законика (КЗ) којима се уводи казна доживотног затвора данас ступају на снагу. За све тешке злочине извршене до јуче судови могу да изрекну као најтежу казну од 30 до 40 година затвора, коју тренутно у Србији издржава 86 осуђеника. Доживотни затвор прети онима који од данас па убудуће изврше неки од 11 облика тешког убиства, а у случајевима убиства детета и трудне жене неће имати могућност да траже условно пуштање на слободу.

Право на условни отпуст с казне доживотног затвора биће законом ускраћено и онима који од данас почине најтеже облике кривичних дела против полне слободе – силовање, обљубу над немоћним лицем, обљубу с дететом и обљубу злоупотребом положаја – „ако је наступила смрт лица према којем је дело извршено или је дело учињено према детету”. У свим осталим случајевима осуђеник ће моћи да тражи условни отпуст после издржаних 27 година затвора, али то не значи и обавезу суда да га пусти на слободу.

Иако је Савет Европе указивао да забрана условног отпуста представља кршење Европске конвенције о људским правима, ипак је задржано решење које је предложено народном иницијативом за измене и допуне КЗ. Подсетимо, 158.460 грађана потписало је овај предлог фондације која носи име Тијане Јурић, петнаестогодишње девојчице убијене августа 2014. године у Бајмоку. Извршилац злочина Драган Ђурић осуђен је правноснажно на максималних 40 година затвора. Велики број потписа грађана био је аргумент Министарства правде да не отвори јавну расправу о предложеним изменама КЗ-а, па их је Скупштина усвојила 21. маја ове године.

Многи правни стручњаци указали су да забрана условног отпуста представља одмазду а не казну, као и изолацију осуђеника до краја живота. Неки сматрају да то представља замену за смртну казну јер је реч о такозваној грађанској смрти осуђеника који ће бити склоњени као опасни за друштво, без могућности да се „поправе” и да било када изађу на слободу. Трошкове и ризике њиховог боравка у изолацији сносиће држава. Измене које данас ступају на снагу назване су у јавности „Тијанин закон” иако није реч о посебном закону, већ о најзначајнијој међу бројним изменама КЗ-а.

Казна доживотног затвора уведена је и за сва кривична дела за која је до сада КЗ прописивао као најтежу казну затвора од 30 до 40 година. Међу њима је и убиство представника највиших државних органа, а то су председник републике, председник и чланови владе, народни посланици, председник Уставног суда, председник највишег суда у Републици Србији и републички јавни тужилац. У шест случајева тешких злочина осуђеници немају право на условни отпуст, а остали могу да траже излаз после 27 година

Доживотни затвор од данас се може изрећи и за следеће инкриминације: тешка дела против уставног уређења и безбедности Србије, удруживање ради вршења кривичних дела, геноцид, злочин против човечности, ратни злочини против цивилног становништва, рањеника и болесника и против ратних заробљеника, употреба недозвољених средстава борбе, противправно убијање и рањавање непријатеља, агресивни рат, тероризам, употреба смртоносне направе, уништење и оштећење нуклеарног објекта и угрожавање лица под међународном заштитом. Осуђени за ова дела могу да траже условни отпуст после 27 година. Суд може да усвоји или да одбије молбу.

За условни отпуст прописани су строги услови – „ако се у току издржавања казне тако поправио да се може са основом очекивати да ће се на слободи добро владати, а нарочито да до истека времена за које је изречена казна не учини ново кривично дело”.

„При оцени да ли ће се осуђени условно отпустити узеће се у обзир његово владање за време издржавања казне, извршавање радних обавеза, с обзиром на његову радну способност, као и друге околности које показују да је у односу на њега постигнута сврха кажњавања. Не може се условно отпустити осуђени који је током издржавања казне два пута дисциплински кажњаван и коме су одузете додељене погодности”, наведено је у изменама КЗ.

Рок за опозив условног отпуста траје десет година од дана када је осуђени условно отпуштен с издржавања казне доживотног затвора. Значајна измена је такође и у томе што сва наведена кривична дела убудуће не застаревају. До сада је чак и за најтеже инкриминације, осим за ратне злочине, био одређен рок застаре.

Казна доживотног затвора не може се изрећи лицима која у време извршења кривичног дела нису навршила 21 годину живота. Такође, судови неће моћи да осуде на доживотну робију оптужене у случајевима када постоји неки од законских основа за ублажавање казне или за ослобођење од казне, као што су прекорачење граница нужне одбране, покушај кривичног дела или битно смањена урачунљивост. Изменама КЗ уведен је и институт „три ударца” за повратнике – правила за строже кажњавање оних који су поново учинили кривично дело. Неке казне су пооштрене, а уведено је и ново кривично дело „напад на адвоката”.

У ЗАТВОР И ЗБОГ СЛАДОЛЕДА
Адвокатура је упозорила да измене КЗ сужавају могућности за изрицање условне осуде, па ће за велики број лакших кривичних дела сада бити обавезна казна затвора. То може да „поткачи” више хиљада грађана којима се „омакне” неко лакше кривично дело, али би и са краткотрајном казном били у опасности да иза решетака постану део криминалног миљеа.

– Од данас, ако петоро младих обије фрижидер са сладоледом, сви ће морати у затвор. То се квалификује као тешка крађа, али сада нема могућности за условну осуду. Добили би три до четири месеца затвора. Исто је и ако само покушају да обију трафику – објаснио је председник Адвокатске коморе Београда Југослав Тинтор.

 

Ауторка Александра Петровић

 

Насловна фотографија: Профимедиа/илустрација 

 

Извор Политика, 01. децембар 2019.