Borel: Ne vidim zašto je problem što Španija ne priznaje Kosovo

„Postoji određena asimetrija. Priznajem Kosovo, neko je nezadovoljan. Ne priznajem Kosovo, neko drugi je nezadovoljan“

“Razumem da ljudi zaključuju da ako Španija ne priznaje Kosovo, Kosovari me neće voleti. Zamislite, s druge strane, da dolazim iz zemlje koja priznaje Kosovo?”

To je u velikom intervjuu za hrvatski Večernji list izjavio novi šef evropske diplomatije Žozep Borel. “U tom bi slučaju smatrali da Srbi neće biti zadovoljni sa mnom. Postoji određena asimetrija. Priznajem Kosovo, neko je nezadovoljan. Ne priznajem Kosovo, neko drugi je nezadovoljan”, dodao je.

Iako Katalonac, Borel je čvrst zagovornik španskog jedinstva i protivnik je otcepljenja Katalonije. Za diplomata izražava se neuobičajeno otvoreno i direktno, što je vidljivo i u prvom ekskluzivnom intervjuu koji je dao od stupanja na dužnost.

Za svoj budući rad ističe dve teme koje na kojima će insistirati: Problem migracije i klimatske promene. U tom smislu ističe da Evropska unija mora sve više biti subjekt usmeren prema svetu. “Unija je formirana radi rešavanja unutrašnjih problema između Evropljana. Tada je bila usmerena prema unutra, prema stvaranju mira i dobrih odnosa. Sada, kada možemo da kažemo da su unutrašnji problemi više-manje rešeni, EU mora da preduzme veću ulogu u svetu. Mora biti akter koji je usmeren prema svetu”, kaže Borel.

Borel je naširoko objasnio koji su njegovi stavovi u vezi zajedničke spoljne politike EU, odnosima sa Rusijom, izmenama u načinu odlučivanja u samoj uniji, kao i o problemu migracija i klimatskim promenama, opasci predsednika Francuske da je NATO doživeo moždanu smrt, ali i o konstataciji Angele Merkel da EU treba uzeti sudbinu u svoje ruke do neke mere. Na pitanje šta je sa Zapadnim Balkanom i šta će se dogoditi nakon blokade Severne Makedonije i Albanije i šta misli o procesu proširenja, novi visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost odgovara:

“Uvek sam kao Španac smatrao da je bila velika greška što nismo uspeli da sprečiti imploziju Jugoslavije i jugoslovenske ratove, koji su među istorijski najgorim događajima u Evropi s više od 150.000 ubijenih. Ipak, ne želimo premotavati istoriju. U sadašnjoj situaciji bi zemlje bivše Jugoslavija trebalo da imaju evropsku perspektivu. Ne znam koliko će im za to trebati. I Španiji je nakon Frankove smrti trebalo dugo da postane članica EU. Ali, trebalo bi prilagoditi evropske metode i mehanizme i manje oklevati kako bi smo bili efektivniji u okvirima balkanskog problema, na čemu ću raditi sa svojim kolegama. Menjanje metode ne znači menjanje konačnog cilja koji, za mene, ostaje isti.”

Upitan šta misli o pregovorima na relaciji Kosovo – Beograd, Borel kaže da će prvo, kada Kosovo bude imalo vladu, posetiti Kosovo, gde nikada nije bio. “Posetiću i Srbiju, u kojoj sam već nekoliko puta bio, kako bih razgovarao s obe strane o novom pristupu rešavanja problema na Balkanu, što je za nas jedan od prioriteta”, istakao je on. Na konstataciju da Španija ne priznaje nezavisnost Kosova, Borel se pita – zašto bi to bio problem?

“Ne delujem u tom pogledu kao španski ministar, jer preuzimam druge dužnosti. Razumem da ljudi zaključuju da ako moja zemlja ne priznaje Kosovo, Kosovari me neće voleti. Zamislite, s druge strane, da dolazim iz zemlje koja priznaje Kosovo. U tom bi slučaju smatrali da Srbi neće biti zadovoljni samnom. Postoji određena asimetrija. Priznajem Kosovo, neko je nezadovoljan. Ne priznajem Kosovo, neko drugi je nezadovoljan”, kazao je Borel.

 

Naslovna fotografija: REUTERS/Javier Barbancho

 

Izvor Večernji list/B92, 02. decembar 2019.

Pratite nas na YouTube-u