Ко и због чега квари српско-бугарске односе?

Jасно је одакле долази иницијатива да се затрују српско-бугарски односи и да се направи проблем. Важно је да се на то „не упецамо“

Пред полазак бугарског премијера Бојка Борисова у званичну посету Вашингтону, Соломон Паси му је предложио шта да тражи: да Трамп купи пројекат нуклеарке „Белене“, да се изгради Трампова кула „у Малом Трнову, у Смољану, у Видину“ јер је то „сјајна реклама за Бугарску“, да Трамп одигра неку улогу у бугарском филму, кандидату за Оскара.

Подразумева се, оно са нуклеарком везано је и за развој науке, што ће Бугарима донети Нобелову награду. Није мање значајно ни објаснити неопходност и да у наредној мисији на Месец обавезно буде укључен и један бугарски астронаут! Заузврат, Борисов треба да наговести и куповину Ф-35, мало је овај посао са Ф-16. Нису Бугари ни свесни шта све могу заједно са Америком, чему им служи чланство у НАТО-у. Куцамо на врата заборављених асова. Соломон Паси се дуго није оглашавао. Барем не у некој широј „балканској политичкој чаршији“. Барем не овако интензивно, обимно и надасве садржајно. Сада је баш оставио утисак.

ПРВА ЛИНИЈА
Истина, за љубав је потребно двоје, па се очекују и конкретни кораци званичне Софије. Сасвим логично, то не може бити ништа друго него ступање на прву линију фронта у антологијској борби против „руског малигног утицаја“. И тако је Паси ударио на Србију, чинећи целу ствар озбиљнијом. Да је остало на Оскару, Нобеловој награди и путу на Месец, изгледало би само као виц.

Почело је са жестоком реакцијом Атлантског савета на допремање система С-400 у Србију. Бугарске власти су оштро критиковане због дозволе за прелет руским транспортним авионима, те је оцењено како се влада Борисова „показала као непоуздан савезник“ НАТО-а. На то је додата и „афера Малинов“ уз питања: „Зашто Софија и даље ћути? Због страха да не наљути кремаљског диктатора? Или због тога што Бугарска није слободна земља, независна од Москве?“

Доскорашњи министар одбране Николај Ненчев се надовезао, али у нешто блажем тону, напомињући да формално Бугарска није дужна да о тим стварима обавештава НАТО, истовремено избегавши да се осврне на закључак актуелног министра Красимира Каракачанова како би одбијање довело до „дипломатског скандала са Русијом“ и вероватно значило и аутоматско затварање руског ваздушног простора за прелете бугарских ваздухоплова до Авганистана. Можда и не само бугарских, пошто ту руту, као најкраћу и најјефтинију, користе скоро све чланице НАТО-а.

Тако се тема српско-руских односа намеће као важна за бугарску политичку јавност, а до ескалације долази након неспретне изјаве Милована Дрецуна. У одбрану нашег званичника може се рећи како је та једна спорна реченица изговорена у „живом програму“, просто такве ствари се дешавају, свако ко је провео дуже од месец дана у политици то зна, као и да се цео неспоразум могао решити једним телефонским разговором. Нема разлога да се позива амбасадор Србије у бугарско Министарство спољних послова. Да све буде апсурдније, у јеку тих догађаја Бојко Борисов се налазио у Србији, заједно са Александром Вучићем отварао је деоницу ауто-пута Ниш-Софија.

Председник Србије Александар Вучић и премијер Бугарске Бојко Борисов на отварању источног крака Коридора 10, 09. новембар 2019. (Фото: Председништво/Димитрије Голл)

Председник Србије Александар Вучић и премијер Бугарске Бојко Борисов на отварању источног крака Коридора 10, 9. новембар 2019. (Фото: Председништво/Димитрије Голл)

Односи Србије и Бугарске су стабилни, после дуго времена створен је амбијент да се развијају. Две земље заједно учествују у стратешком пројекту „Турски ток“, здружене су у „Крајовској четворици“, траже начине да јединствено одговоре на одређене изазове, пре свега када се говори о новој фази мигрантске кризе, спаја нас скоро па завршен Коридор 10, требало би градити и брзу железницу од Београда до Софије, а прати се и судбина нуклеарке „Белене“.

„Росатом“ се, изгледа, враћа у игру, Србија је још раније показала заинтересованост да у томе учествује, што је важно за енергетску безбедност обе државе. Уосталом, нови амбасадор Србије у Софији има широко знање баш из области енергетске безбедности, у овом тренутку представља и одлично решење за ту позицију, очигледно је послат са циљем даљег унапређења билатералних односа. Уз све наведено, обе земље и оба народа хронично мучи процес депопулације и „економског заостајања“ за развијеним западним државама, што се може поправљати новим договорима, никако отварањем сукоба. О некима од ових ствари је говорио и председник Румен Радев током последње посете Србији, која је прошла без икаквих несугласица.

Укратко, између Србије и Бугарске постоји неколико отворених питања, релације оптерећује и историјско бреме, али посматрајући актуелни тренутак и још више имајући у виду „будућа тумбања“ у међународним односима, не само да је у обостраном интересу да се спорови превазиђу и свеобухватна сарадња шири, већ у одређеном развоју ситуације то може прерасти и у стратешко партнерство. Чини се да су тога свесне обе владе, након почетних реакција и понеке тешке речи успеле су да ствари одрже под контролом.

НАТО ДЕЛАТНИЦИ
Али, онда на сцену поново ступају Соломон Паси и Атлантски савет. Ствари треба увести у „неконтролисану зону“. При томе су оцене како Србија „није дорасла“, иако увредљиве, ипак мало важне. Значајније је што се инсистира на „руском шпијунском центру у Нишу“, говори о „коришћењу Београда за ширење руског утицаја“ и позива „бугарска обавештајна служба да буде веома обазрива када је реч о Србији и да повећа своје присуство тамо, јер је то неопходно“.

Ово већ личи на почетак артикулисане кампање у којој ће Србија бити проглашена за највећег бугарског непријатеља, за претњу на коју се мора одговорити. „Срећа у несрећи“ је што ово долази од „заборављених асова“. И што се потреба за активнијим антируским, па у том контексту и антисрпским деловањем образлаже смехотресном аргументацијом: биће Оскара, Нобелових награда, путовања на Месец.

Соломон Паси (Фото: nato.int)

Соломон Паси, бивши министар спољних послова Бугарске и председник Атлантског савета Бугарске (Фото: nato.int)

Ипак, пропагандне ефекте удруженог деловања пасионираних НАТО делатника и опскурних појединаца из „интернет простора“ заражених великобугарским идејама не треба ни игнорисати. Ово је време хибридног ратовања. И то на највишем нивоу. Јасно је одакле долази иницијатива да се затрују српско-бугарски односи. Да се направи проблем тамо где га није било. За почетак, важно је да се на то „не упецамо“. Тако нешто не би користило ни Србима ни Бугарима.

 

Насловна фотографија: Танјуг/Зоран Жестић

 

Извор Спутњик