Дигиталне валуте су лажна алтернатива долару

Елиминисање физичког новца рачунарским алгоритмима не мења суштину и може да буде механизам за још агресивнији светски монетарни поредак

У развијеним државама постоји уверење да је главни разлог њиховог привредног развоја то да функционише слободно тржиште. У државама у развоју и/или у транзицији доминантно је уверење да је слободно тржиште предуслов да се оствари развој и приближи стандарду развијених.

Слободном тржишту се придаје велики значај из разлога који делују очигледни. У основи идеје слободног тржишта је вредност – постојања избора. То, у свакодневном животу, подразумева да постоји системска доступност опција од производње до добављача и коначно до механизама за куповину, без њиховог наметања од стране државних или корпоративних монопола.

Значај избора је у томе да, сам по себи, намеће конкуренцију, која би требало да покреће тежњу за напретком привреде. Избор, осим тога, може да олакша и промене у друштву, јер када људи упознају бољи начин, по природи ствари не желе да остане унутар ограниченог система. Дакле, људима би, у најмању руку, требало омогућити да бирају економске механизме који најбоље функционишу за њихову специфичну ситуацију.

ИЛУЗИЈА СЛОБОДНОГ ИЗБОРА
Све то, међутим, није одлика функционисања савремених држава. Из тога како политичари раде у интересу приватних привредника, како се кроз буџете и прописе штите интереси великих привредних и финансијских корпорација и колико државе утичу на пословање (подстицајима, приватно-јавним партнерствима, заштитним мерама…) утисак је да више нигде не постоји слободно тржиште. Наиме, уколико постоји спрега владиних и корпоративних монопола и, последично, диктирање тражње и понуде, једноставно нису могући ни конкуренција нити слободан избор.

Оно што посебно забрињава је на вредносној равни, односно то да у јавном дискурсу промиче сличност тих одлика савременог неолиберализма са сличним одликама ауторитарних система под Мусолинијем (фашизам) и под Хитлером (националсоцијализам), а да се негативно одређује само према сличним одликама државно-планских тзв. комунистичких система.

Обичан човек данас се суочава са израженим ограничењима и микро управљањем за све осим за финансијску елиту, која не мора да следи иста правила као остали. Неолиберални систем се, у пракси, своди на обједињавање економског уплитања државе и корпоратократије. Последица тога, у виду угњетавања људи, није нешто што би требало да буде одлика „капиталистички“ (а ни социјалистички) схваћеног слободног тржишта.

Тајмс сквер, Њујорк
Тајмс сквер, Њујорк

Оно што је постало очигледно, а посебно након једностраних и дискриминаторних санкција, јесте да је последњих деценија статус америчког долара (нoта, приватних, Федералних резерви) прерастао од светске резервне валуте у средство утицаја неолибералних глобалиста и алат финансијске елите. Како је то постало очигледно, долазе назнаке да ће се нешто променити. Током задње деценије, јавност се навикла на идеју дигиталних валута. Сада су навикавају на идеју да би физичке валуте требало да се замене „ефикасније“ технологије без посредника, кроз глобалну базу база мањих блокова (блокчејн).

КРАЈ ДОМИНАЦИЈЕ ДОЛАРА?
У последње две године, мејнстрим је постала идеја безготовинског система плаћања и светске валуте. У јуну 2019, Фејсбук је представио концепт дигиталне валуте, која има подлогу у корпи конвертибилних валута „Либра“. Ову дигиталну валуту Фејсбук полако уводи кроз нови интерни систем плаћања под називом „Фејсбук пеј“. Затим је, 23. августа 2019. гувернер Банке Енглеске, Марк Карни, у обраћању симпозијуму Џексон Хоул, упозорио на завршетак доминације долара као резервне валуте и оценио да би долар могао замени нови систем мреже дигиталних валута централних банака. Међу, како их је назвао „синтетичким хегемонистичким валутама, Керни је као највишег профила у малопродајном промету оценио тек најављену „Либру“.

Бивши заменик директора ММФ Мохамед ел Ериан је, 2017. године у ауторском тексту изнео да би се у борби против раста анти-глобалистичких покрета и популизма могао користити систем специјалних права вучења ММФ-а (СПВ) као замена за долар као светску резервну валуту.

У новембру 2019, бивши гувернер Европске централне банке Жан-Клод Трише, на конференцији у организацији медијског холдинга Цаисин, у Пекингу, заговарао је дигиталну верзију система СПВ, напоменувши да биткоин и друге криптовалуте нису довољно стабилне ни „легитимне“ да би преузеле улогу резервне валуте. Идеја криптовалуте којом управља ММФ има подршку Кине и Русије, које позивају ММФ да преузме глобални монетарни систем корпом СПВ. Русија се, иначе, већ ослободила баласта америчких државних записа, обезбедила је велике залихе злата и избегава долар у билатералним трговинским споразумима са другим државама.

У августу 2018. године, Немачка је позвала на успостављање алтернативе Друштву за светске међубанкарске финансијске телекомуникације (SWIFT), посредством којег САД контролишу систем, оценивши га као америчко геополитичко оружје. Сада, удружење великих банака у Немачкој и ЕУ позива на дигитални евро заснован на блокчејн технологији. Почетком септембра 2019. године, кандидат за гувернера Европске централне банке (ЕЦБ), бивша директорка ММФ Кристин Лагард, иступила је са ставом да је прихватање дигиталних валута неизбежно и да ће гао шефица ЕЦБ учинити се да се прилагоди променама у међународном финансијском окружењу.

У међувремену, више централних банака уводи сопствене дигиталне валуте. Кина је најавила да ће бити остварен национални систем дигиталне валуте. Швајцарска централна банка је лиценцирала банке и берзанско пословање у дигиталним валутама. Русија je, такође, усвојила закон који уређује плаћање рачунарским технологијама.

„ДЕМОКРАТИЗАЦИЈА НОВЦА“
Код многих је прича о промени резервне валуте, нажалост, успела да створи утисак како је у изгледу позитиван развој. Како се углавном ради о присталицама слободног тржишта, тренд криптовалута им је пружио илузију да се у економију, кроз „монетарну конкуренцију“, враћа „избор“. Ради се, међутим, само о технологији. Елиминисање физичког новца рачунарским алгоритмима не мења суштину и може да буде механизам за још инвазивнији светски монетарни поредак. Долар је само део тог поретка, чија је функција разоткривена, и за који се полако добија замена у дигиталном оквиру.

Биткоин, једна од најзаступљенијих криптовалута на свету (илустрација)
Биткоин, једна од најзаступљенијих криптовалута на свету (илустрација)

Дневни ред је много шири. Питање је ко заиста има користи од промене монетарног света? Ко, кроз безготовински систем, стиче политичку и друштвену моћ, јавност или исте елите и неолиберални глобалисти који данас доминирају економском структуром? Реално, прилику да користи криптовалуте имао је мали проценат људи. Терминологија и идеја криптовалута се раширила захваљујући огромној медијској пажњи. Када су инвеститори и перачи новца надували цену биткоина, иако на кратко, то је подстакло радозналост јавности. У свести многих, чим се нешто представља вредним мора да за то постоји разлог, и свака скепса се игнорише као глас очајника који је пропустио прилику.

Наратив који се сервира је „демократизација новца“ и „мултиполарни светски поредак“, чиме се инсинуира како би крај готовине и посебно долара довео до већег избора у монетарном свету. Крај физичког новца, међутим, додатно отклања приватности из трговине. У том смислу, криптовалута (тајна, скривена) и блокчејн технологија не могу обезбедити анонимност, уколико њима управљају централне банке које за сврху имају да (у свету окованог у дужнички механизам) обезбеђују стабилност цена и валута, а не да буду емисионе установе. Тако се, заправо, уводи потенцијал за још више централизације.

ПРЕПАКИВАЊЕ МЕХАНИЗМА ПОРОБЉАВАЊА
Јавности се, у међувремену, пласира лажна дилема. Банкари, наводно, критички посматрају одређене аспекте технологије, а пре свега да ли ће моћи да се контролишу илегалне финансијске трансакције, али истовремено улажу и заговарају развој и увођење те технологије. У том смислу је и наратив мултиполарног и демократскијег светског финансијског поретка празна прича, уколико се као алтернатива долару сведе на дигитализовану верзију СПВ корпе валута под контролом ММФ, јер то не би било ништа друго него потпуна глобална централизација. Оваквим наративима, неолиберални глобалисти, експонирани у пракси као тирани који не презају ни од чега, покушавају да одрже ропску подређеност свих осталих, тако што ће механизам поробљавања упаковати у привид слободног тржишта.

Јасно је да се обични људи не баве на дневном нивоу питањем обрачуна међународних трансакција, али је питање како се ствара новац нешто што свакога погађа. Зато је важно да се препознају критеријуми на основу који би се могао оценити стварни ниво слободног тржишта.

Чини се да децентрализација, по логици ствари, мора пре свега да обухвати уклањање бирократског надзора и микро управљања. То би значило да свака валута (дигитална или физичка) мора да има покриће у племенитим металима или реалним вредностима, као алтернативном опцијом. Ничим подупрте криптовалуте или декретни новац остају средство којим они који поседују моћ (стварну или рачунарску) стварају вредност по сопственој вољи, на основу апстрактних математичких формула, без икаквог упоришта у реалној економији.

Новчанице долара и златне полуге (илустрација)
Новчанице долара и златне полуге (илустрација)

Стварну конкуренцију могу да обезбеде само средства плаћања у које више људи инвестира. Ту су племенити метали у предности у односу на криптовалуте. Упркос томе, сведоци смо тренда подривања цена метала, а нелокализовања валута и платног система са реалним покрићем. За конкуренцију, односно стварно слободно тржиште, данас је потребан систем који би државама омогућио да се ослободе зависности од долара/дуга, али и од утицаја глобалистичких институција, попут ММФ, Светске банке и Банке за међународна поравнања.

 

Мирослав Стевановић је ванредни професор на Правном факултету Универзитета Мегатренд и на Академији за националну безбедност у Београду. Екслузивно за Нови Стандард.

 

Насловна фотографија: Chesnot/Getty Images

 

Извор Нови Стандард