Дојче веле: Западни Балкан између Брисела и Париза

Макрон вероватно није очекивао да ће његово противљење наставку постојеће политике проширења подићи Западни Балкан на сам врх агенде ЕУ

У дану када су Урсула фон дер Лајен, Жозеп Борел и Оливер Вархељи једногласно поручили Западном Балкану да се европска будућност региона не доводи у питање, Емануел Макрон је поновио своје „не“. Шта је решење?

Када је Француска у октобру блокирала отварање приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом, председник Емануел Макрон вероватно није очекивао да ће његово противљење наставку постојеће политике проширења подићи Западни Балкан и његову будућност на сам врх агенде Европске уније.

Најпре је, после октобарске расправе лидера Европске уније о проширењу која је тада засенила све друге теме Савета ЕУ, нови сазив Европског парламента усвојио резолуцију о подршци проширењу на Западни Балкан. Затим је нови председник Парламента Давид Сасоли у прву званичну посету ван ЕУ отпутовао у – Скопље.

ФОН ДЕР ЛАЈЕН: ПРОМЕНЕ МОГУ И ПАРАЛЕЛНО СА ПРОШИРЕЊЕМ
И прве радне дане нове Европске комисије такође је обележио Западни Балкан. На својој првој конференцији за новинаре након ступања на дужност председнице Комисије, Урсула фон дер Лајен обратила се региону.

„Стратешки је апсолутно важно да што јасније покажемо Западном Балкану да их желимо на нашој страни и да имамо велики интерес у њиховом приближавању ЕУ“, поручила је Фон дер Лајенова. Она је оценила да је важно да се ЕУ „држи идеје приступних преговора“, али и да саслуша позиције земаља-чланица када је реч о изменама тог процеса.

„Када је реч о приступним преговорима ја бих се заложила да промене процеса иду паралелно, односно да се земљама пружи прилика да почну приступне преговоре“, рекла је Урсула фон дер Лајен.

БОРЕЛ: ЕВРОПА ЈЕ ЈЕДИНО РЕШЕЊЕ
Истог дана, нови шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борел у Европском парламенту је нагласио да се, и поред отворених питања и дебате о методологији проширења, тај процес не може довести у питање.

„Морамо да одржимо моментум и наставимо да радимо са свим земљама-чланицама како би сви схватили да не можемо да затворимо нити да укинемо ЕУ-перспективу земаља Западног Балкан“, рекао је Борел.

Тај искусни дипломата, некадашњи председник Европског парламента и министар спољних послова Шпаније, подсетио је на трагичне последице које је рат у бившој Југославији оставио на регион Западног Балкана. „Наслеђе те трагедије створило је поделе, сиромаштво и сукобе на етничким и националним основама, а Европа је једина која може да понуди решење за ту ситуацију“, рекао је Борел.

ШТА КО ВИДИ КАО РЕШЕЊЕ ЗА ЗАПАДНИ БАЛКАН?
„Решење“ за Западни Балкан нови комесар за проширење Оливер Вархељи види у већој кредибилности и бржем динамизму процеса. „На крају мог петогодишњег мандата, требало би да имамо бар једну земљу спремну да уђе у ЕУ“, каже Вархељи.

Он је најавио да ће Европска комисија почетком јануара изаћи с конкретним предлогом о промени методологије приступања на основу чега ће се даље водити дебата међу земљама-чланицама. „Говоримо о промени методологије и нико не доводи у питање европску перспективу земља Западног Балкана. Он је недодирљива и о томе се неће разговарати“, каже Вархељи.

МАКРОН: ПРИСТУПАЊЕ, А МОЖДА И СТРАТЕШКО ПАРТНЕРСТВО…
Готово истовремено, само с друге стране Ламанша, говорећи на завршној конференцији самита НАТО у Лондону, председник Француске је ту причу вратио на њен почетак – односно на блокаду.

„Експлицитно кажем да желим да дође до реформе процедура преговарања пре било ког следећег покретања преговора“, рекао је Емануел Макрон. И исто тако је „експлицитно“ додао да ће бити против сваког проширења ЕУ „које није праћено дубоком реформом функционисања Уније“.

За француског председника „решење“ за Западни Балкан је његово чврсто везивање за Европску унију. „То усидравање за неке можда значи приступање ЕУ, али треба бити јасан: то значи и фазу стратешког партнерства и јачег инвестирања“, објашњава Макрон.

И док нови комесар за проширење Вархељи каже да институционална реформа ЕУ није услов за проширење и да ће Унија „бити способна да поново ради са 28 чланица“, за председника Макрона је функционисање ЕУ с тренутним бројем чланица крајње неефикасно, а са новим чланицама – неодрживо.

СРБИЈА ОТВАРАРА НОВО ПОГЛАВЉЕ
Насупрот председнику Француске који све чвршће „бетонира“ своју идеју о кочници за проширење, а за коју тврди да има подршку „још неких земаља-чланица“, у Бриселу говоре о позитивним померањима за земље на путу евроинтеграција и охрабрују регион да настави са европским реформама. Тако је комесар за проширење Оливер Вархељи за следећу недељу најавио отварање новог поглавља у приступним преговорима са Србијом. За Црну Гору Вархељи каже да је најнапреднија у приступним преговорима и позива је, као и Србију, на брже реформе у области владавине права, медијских слобода и изборних закона.

И Босна и Херцеговина је, током првог обраћања новог комесара за проширење, похваљена због номинације председавајућег Савету министар и позвана на „пуно формирање и функционалност“ свих нивоа извршних и законодавних власти у земљи. „Само тако земља може да крене у решавање кључних питања и приоритета које је јој је Комисија представила“, каже Вархељи.

Такође, комесар за проширење каже да је важно и да се у Приштини што пре формира нова власт, јер Косову предстоји „значајан посао“, укључујући и приоритетне области као што су економски развој, борба против корупције и организованог криминала, али и наставак дијалога са Београдом.

„Када је реч о Северној Македонији и Албанији, Европска комисија ће се залагати за што брже отварање приступних преговора, што очекујемо да се деси пре мајског самита у Загребу“, најавио је комесар Вархељи.

САМИТ У ЗАГРЕБУ – КЉУЧАН ЗА ПРОШИРЕЊЕ
Вархељи, Макрон и Борел слажу се у једном, а то је да се од самита ЕУ-Западни Балкан који је планиран за мај 2020. године у Загребу, очекује да буде прекретница за политику проширења. До тада би требало да се дефинишу и ускладе позиције земаља-чланица и ЕУ-институција када је реч о будућности проширења, а самим тим и будућности Западног Балкана.

Хрватска, која од 1. јануара 2020. године преузима председавање Савету ЕУ, каже да жели да самит у Загребу буде одредница која ће дати правац односно „мапу пута за наредних десет година политике проширења“.

У Бриселу, уочи наставка дебате о проширењу, упозоравају да политика проширења Европске уније не може да зависи од појединачних земаља-чланица, односно њихових домаћих политика. Додаје се и да ће унутрашња функционалност Уније, као и њена глобална геополитичка улога, бити на тесту управо у самом срцу европског континента – на Западном Балкану.

 

Ауторка Марина Максимовић

 

Насловна фотографија: REUTERS/Yves Herman/File Photo

 

Извор Дојче веле, 05. децембар 2019.