D. Drobnjicki: Američke demokrate otvoreno govore o petoj internacionali

Leva kontrelita je sada jasno označila svoje ciljeve. Ona želi da imperiju Pax Americana zameni efikasnija svetska diktatura

Leva kontraelita SAD, koja pokušava da se domogne vlasti, krajnje jasno je označila svoje ciljeve. Ona želi da imperija poznata pod imenom Pax Americana bude zamenjena mnogo efikasnijom svetskom diktaturom koja – čak ni formalno – neće priznavati nikakve granice i nacionalne suverenitete.

U tezi američkog establišmenta o apsolutnoj nedopustivosti stranog mešanja u političke procese u SAD postoji povelika doza licemerja. ne samo zato što su se Sjedinjene Države tokom proteklih sedam decenija bez ikakvog pardona mešale u unutrašnje stvari drugih zemalja širom sveta. Američki spoljnopolitički konsenzus poslednjih decenija bio koncentrat želja država-saveznica SAD, američkog vojno-industrijskog kompleksa i transnacionalnih korporacija. Tu se nije radilo ni o kakvoj spoljnoj politici u njenom klasičnom poimanju i ni o kakvim realnim nacionalnim interesima SAD.

Naravno, Donald Tramp, koji je pobedio na izborima 2016, nije mogao (a to mu nije ni bio zadatak) da potpuno odbaci taj „koncentrat“. Ali, preispitao je mnoge postulate spoljne politike SAD, zbog čega je i postao meta napadima bez kraja sa strane „akcionara“ dobro uhodanog biznis-procesa. Posebna ironija je što je Tramp optužen za zaveru sa Rusijom – zemljom koja bar sto godina nema u Vašingtonu svoj državni lobi. U svakom slučaju, u SAD je ponovo otvoreno pitanje spoljne politike.

U Gardijanu se 2. decembra 2019. pojavio članak posvećen „savremenoj međunarodnoj politici“. Njegovi autori su suzdržano pohvalili Bernija Sandersa (koji se 2016. sa Hilari Klinton borio za nominaciju Demokratske partije za predsednika SAD) za ideju „svetskog levog fronta“, a generalno iskritikovali američke demokrate za nerazumevanje „tekućeg momenta“. U članku se upozorava da se SAD „nakon Trampovog odlaska“ ne smeju ograničiti „vraćanjem normalnosti na međunarodnoj areni“.

Naglašava se da spoljnopolitička strategija SAD i drugih „pravilnih zemalja“ mora biti usmerena na jačanje „demokratskih pokreta koji će se među sobom dogovarati mimo tradicionalnih diplomatskih kanala“. Približno tako su u ono vreme opisivani ciljevi Internacionala. Od prve do četvrte.

Američka kongresmenka Elizabet Voren, koja je i predsednički kandidat, u članku je iskritikovana zato što veruje u „stari mit o opštenacionalnim interesima“ i navodi da cilj treba da bude „globalno delovanje koje će odgovarati nekim nacionalnim interesima, ali i nekim protivrečiti“.

Autori članka insistiraju na „novoj politici“ koja mora braniti „zajedničke interese globalnih 99 odsto“ i suprotstaviti ih „interesima konsolidovane transnacionalne oligarhije“. Ovo zvuči lepo, ali potpuno isključuje nacionalnu državu kao subjekt međunarodnih odnosa. Čak smisao gubi i sam pojam spoljne politike jer – prema čemu je, pri onih 99 odsto, uopšte „spoljna“?

Autori ovog levog manifesta uopšte ne preciziraju kako misle da brane prava tih „globalnih 99 odsto“ bez učešća država. Umesto toga, pominju „multilateralne institucije“. Nejasno je imaju li u vidu Evropsku uniju pod vlašću nove internacionale ili nešto poput Svetske trgovinske organizacije pod upravom „levog fronta“. Autori bi, u svakom slučaju, da osovini `diktatora` Tramp-Si-Orban suprotstave neku „ozbiljnu silu“ koja – za razliku od dosadašnjih liberala-globalista – neće priznavati ni državne granice ni nacionalne suverenitete.

Možda je upravo sa ovim povezana i histerija povodom „buduće klimatske katastrofe“ koju raspaljuju zapadni ultralevi. Valjda veruju da stanje opšte opasnosti može opravdati sve što bude usmereno na demontažu država i „ostalih institucija prošlosti“. Po ovome: grad koji ne primi Gretu Tunberg kao proroka – mora biti spaljen.

Leva kontrelita je sada jasno označila svoje ciljeve. Ona želi da imperiju Pax Americana zameni efikasnija svetska diktatura. Naravno, ako e stara elita održi na nogama – ona će se surovije boriti za očuvanje svoje vlasti. Jedan od odgovora na ovaj izazov moglo bi biti jačanje „osovine“. Samo, nema nikakvih garancija da će se to dogoditi u dogledno vreme. Zato svaki narod mora da računa na svoju nacionalnu državu. Okupljanje oko preživljavanja naroda i njegovih interesa treba da postane – nova ideologija. Unutrašnja i spoljna politika svakog naroda. I njegova strategija.

 

Autor Dmitrij Drobnjicki

 

Naslovna fotografija: Tom Williams/Getty

 

Izvor Fakti, 06. decembar 2019.