F. Rodić: Stvaranje superheroja

Vučić nikada od samog sebe ne bi mogao da napravi supersilu (a ni superžrtvu) kakvom ga ovakva opozicija može napraviti

Vučić je poslednjih dana aktivirao sve resurse u bezuspešnom pokušaju da razbije bojkot izbora i konsolidaciju Demokratske stranke – rekao je predsednik te partije Zoran Lutovac objašnjavajući javnosti odluku više visokih funkcionera da demonstrativno napuste sednicu Glavnog odbora DS-a. „Mislim da to isključivo i samo ide u prilog ovom režimu i Aleksandru Vučiću“, rekao je, s druge strane, jedan od onih koji su napustili sednicu, potpredsednik poslaničke grupe demokrata u Skupštini Srbije Balša Božović, optuživši tako Lutovčevo krilo za „kolaboraciju“.

Opozicija je do sada zaista krivila Vučića za sve i svašta, od uragana na Karibima do podsticanja rata u Jemenu. Za nešto potpuno besmisleno, a za nešto i ne baš. Posebno su se sprdali s idejom Vučića kao supermena koji se svuda pojavljuje i rešava stvar, ali izgleda da su na kraju i sami poverovali u Vučićevu svemoć i natprirodne snage, pa su ga optužili i za sopstveni razdor i sopstvenu glupost i nesposobnost. Da li je realno da Vučić u šaci drži Branislava Lečića, koji je svojim neurotičnim smehom poput Džokera u pokušaju iz nedelje u nedelju uveseljavao narodne mase na protestima? Ili Aleksandru Jerkov? Radoslava Milojičića poznatog kao Kena? Ili je pak istina da je u džep stavio harizmatičnog Lutovca i još harizmatičniju potpredsednicu DS Draganu Rakić zajedno sa zamenikom predsednika Sašom Paunovićem?

Moguće je da je istina negde u sredini, da Vučić svojim nadmoćnim intelektom i nenadmašnim znanjem makijavelističkih veština u stvari kontroliše i jedne, i druge, pa ih pušta da se čerupaju poput petlova, dok se on i narod zabavljaju tom predstavom. Verovatnije je, međutim, da u pitanju nije političko majstorstvo predsednika Srbije nego politički amaterizam velikog dela onih koji mu se suprotstavljaju. A ima tu i dosta paranoje i samoobmane. Tako, na primer, ovi isti ljudi listom veruju da je Vučiću i njegovoj SNS baš njihova Demokratska stranka nepojmljiva pretnja zbog koje on noćima ne može oka da sklopi.

„DS je na pravom putu, na putu povratka nekadašnje snage“, kaže zaposednut demonom nezabeleženog optimizma Zoran Lutovac i dodaje da će „DS pokazati ozbiljnost i odgovornost i oko sebe okupiti proevropske reformske snage društva“, pa „režim puca po svim šavovima i sad pokušava svim silama, koristeći sve državne resurse da razbije Demokratsku stranku i jedinstvo opozicije, ali u tome neće uspeti“. O kakvom pravom putu, ozbiljnosti i odgovornosti se ovde govori? Zar su to epiteti za cirkus koji se dešava u DS-u? Koja je to strana koja „puca po svim šavovima“? SNS s rejtingom iznad 50 posto, ili DS bez rejtinga, strategije i puta izgubljen u bespućima srpske političke ozbiljnosti?

Ne, Vučić nikada od samog sebe ne bi mogao da napravi supersilu (a ni superžrtvu) kakvom ga ovakva opozicija može napraviti. Da li iz sopstvene gluposti, ili iz nekog odbrambenog psihološkog mehanizma kojim racionalizuju da za sve njihove neuspehe i promašaje mora biti odgovorna sila veća od ljudske.

Takođe, toliko oboleli od kompleksa više vrednosti, oni su na sebe obukli uniformu nekakve „moralne policije“ zadužene da bude vododelnica ispravnosti u ovom društvu pa „desničari“ koji demonstriraju zajedno sa Ženama u crnom i citiraju Peščanik misle da znaju ko su to iskrene, a ko lažne patriote, a ateisti i liberali se pozivaju na „moderne“ vladike ne znajući da najvažnija osobina jednog crkvenog velikodostojnika nije mera njegove modernosti nego duhovnosti.

Moguće je i da je Vučić uspeo da korumpira i potkupi dobar deo opozicionih prvaka. Previše često njihovi potezi deluju kao da ih plaća da rade protiv samih sebe, ali ako je tako, koliko god da ih plaća, ne plaća ih dovoljno. Zaslužuju povišicu.

 

Autor Filip Rodić

 

Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub

 

Izvor Pečat, 06. decembar 2019.