Годину дана приштинских такси – економски ефекти

Индиректна штета због такси много је већа од новчаних губитака, јер су српски привредници изгубили тржиште на које се неће лако вратити

Прошло је годину дана од када су дискриминаторне, једностране и антицивилизацијске таксе на робу из централне Србије и Босне и Херцеговине, које не постоје нигде у свету, уведене од стране Приштине. Прво су таксе уведене 6. новембра 2018. у висини од 10 одсто, а 21. новембра повећане на читавих 100 одсто. Увођење такси је бесмислен потез који није уведен из економских, већ из политичких разлога и који је на крају довео до престанка политичког дијалога.

Влада самопроглашеног Косова увела је таксе у циљу, како су тада рекли, јачања домаће производње, економије и косовске државности, али и ради заштите виталних интереса Косова, због „агресивне кампање Србије против Косова на међународном плану“. Приштина се на тај потез одлучила, пошто је после неколико неуспешних покушаја, претрпела фијаско одбијањем чланства у Интерполу. Иако су економски ефекти знатни, јасно је од почетка да се радило о политичкој мери. Идеја је била да се Београд примора да заустави „кампању“ за повлачење признања тзв. косовске независности, што је Приштина оценила као „деструктивно понашање“ Србије.

Од инспекције на Косову затражено је да се уклоне сви производи који имају било коју другу ознаку на етикети осим „Република Косово“, јер се једино на тај начин поступа у складу са Уставом и законима тзв. Косова. Београд није применио контрамере, али је чврст у ставу да без укидања такси нема наставка дијалога са Приштином, а тиме ни решавања питања Косова, односно споразума о нормализацији односа на чему инсистира међународна заједница. Таксе су блокирале дијалог, али је Приштина остала упорна, иако су Брисел и Вашингтон најпре, а потом и и готово цела међународна заједница, тражили њихово укидање, очекујући, истовремено, да Београд заустави напоре на повлачењу признања.

ОГРОМНА ШТЕТА
Бивши тзв. косовски премијер, Рамуш Харадинај, поручио је свом могућем наследнику Аљбину Куртију да би укидање те мере према Београду, без претходног признања косовске независности, била „катастрофална политичка грешка“. Курти је ових дана поручивао да од такси не одустаје, штавише – најављује реципроцитет у односима са Београдом, те очекује не само обустављање активности на повлачењу признања, већ, како је најавио, низ других ствари, односно, да Србија прихвати, рецимо, документе и таблице „Републике Косово“.

Из Царине Косова наводе да је „увоз из Србије и БиХ умањен за 99 одсто и да је увоз из те две државе за годину дана износио шест милиона евра“. Вредност годишњег увоза производа из Србије (пре таксе) била је око 450 милиона евра, а из БиХ око 85 милиона евра. Годину дана од увођења заштитне мере, увоз током овог једногодишњег периода из Србије мањи је за око 440 милиона евра, а из БиХ за око 80 милиона евра, рекао је директор Царине Косова.

Он тврди да са царинског становишта мање робе из централне Србије и БиХ нема већег утицаја на тржиште косовске територије, јер, каже, та роба се надомешћује из других земаља. У почетку је, додао је, било тешко, јер су таксе уведене крајем прошле године па је предузећима било вероватно теже да преговарају о новим уговорима и да пронађу нове канале снабдевања заменским производима. „Али, од јануара ове године ти производи долазе из других земаља региона или земаља Европске уније“, навео је директор Царине Косова. Говорећи о производима из централне Србије и БиХ којих има на тржишту косовске територије, каже да је реч о малим количинама робе, која се не добавља из ЕУ због високих трошкова превоза. „Трошкови слања из ЕУ су високи, па ту робу трговци доносе из Србије или БиХ. Реч је о малим количинама и углавном су то неки прехрамбени производи и делови за аутомобилe.

Рафови са српском робом у супермаркету у Косовској Митровици (Фото: Танјуг/Филип Краинчанић)
Рафови са српском робом у супермаркету у Косовској Митровици (Фото: Танјуг/Филип Краинчанић)

У Удружењу савремене индустрије глинених производа Србије рекли су да је испорука глинених производа из Србије на КиМ од новембра прошле године, када су уведене таксе од 100 одсто на производе из Србије и БиХ, сведена на нулу. Десет произвођача опеке, керамичких плочица и црепа у Србији практично су укинули извоз на Косово, а губитак по фабрици на месечном нивоу је 300.000 евра. Додају да су велики губитак претрпели произвођачи чије су фабрике на југу Србије и којима је Косово било највеће тржиште.

Према званичним српским подацима, пре увођења једностраних такси, око 1,2 милиона евра дневно или више од 440 милиона евра годишње била је вредност производа који су из Србије улазили на тржиште КиМ, а из БиХ око 80 милиона евра. Ова мера директно је погодила преко 2.600 предузећа из Србије, а око 2.500 предузећа барем једном недељно из својих производних погона робу је возило до продавница широм КиМ. Пре увођења такси, централна Србија је са 13,3 одсто имала највећи удео у укупном увозу Косова.

Према подацима Привредне коморе Србије, привреда земље, за годину дана колико се примењују таксе, претрпела је штету од око 400 милиона евра. За толико је робе мање испоручено на територију КиМ. Све до увођења такса, постојао је тренд раста пласмана робе произведене у централној Србији на тржиште КиМ, и то за 8,2 одсто, наводи ПКС. За девет месеци 2019. испоручено је робе за 41,99 милиона евра, што је за око 300 милиона евра мање него у истом периоду 2018. године. Највеће губитке претрпели су НИС, затим Железара из Смедерева, као и компаније из прехрамбене индустрије (Бамби, Дијамант, Викторија, Суноко и др.) Улазак робе из централне Србије на КиМ опао је у просеку за више од 80 одсто на месечном нивоу. Осим српске привреде, највеће последице неразумне политичке одлуке Приштине трпе и грађани и привреда КиМ.

Колика ће се штета нанети буџету Србије знаће се на крају ове године, али сигурно ће се увођење таксе негативно одразити и на укупни БДП земље, по наводима представника владе за око 0,5 одсто. Најгори сценарио је да би то могло да утиче са 0,8 одсто на БДП, што би практично значило да нико од привредника који испоручују робу на КиМ није нашао нека алтернативна тржишта. Према једној ранијој процени појединих независних економиста од краја прошле године, нанета штета износила би чак од 0,15 до 0,18 одсто БДП-а у 2019, ако би фактичка забрана испорука трајала годину дана.

ПОЛИТИЧКА КОРИСТ
Индиректна штета због такси много је већа, а то је губитак тржишта за српске привреднике, чак и када оне буду укинуте. Они се на тржиште КиМ неће лако вратити, јер су га заузели са својом робом привредници из земаља у окружењу. Грчка је 3,5 пута повећала извоз, али и друге земље као што су Словенија, Хрватска, Мађарска, Бугарска и Македонија. Ове земље пласирају робу слабијег квалитета, а продају се на КиМ по знатно већим ценама.

На пример, пшеницу плаћају 15 евра по тони скупље него када су је набављали из централне Србије, а српска је знатно бољег квалитета. Литар обичног млека у тетрапаку који је био 80 динара, сада је 120 динара, колика је и цена јогурта. Хлеб и житарице на КиМ поскупели су за 12,5 одсто. Они су пробали да увозе нешто слично српској „плазми“ из Италије и Бугарске, али није било потражње за тим производом. Увоз пића компензовали су из Аустрије и Македоније, увоз бензина из Македоније, Грчке и Албаније, шећера из Француске и Пољске, али цену плаћају њихови потрошачи, јер су те цене веће у односу на цене српских производа. Косово и даље има негативан трговински биланс, јер српску робу нису заменили домаћи производи, већ увоз из других земаља.

Српски прехрамбени производи у једном од супермаркета на Косову и Метохији (Фото: Твитер)
Домаћа роба у једном од супермаркета на Косову и Метохији (Фото: Твитер)

Косово је до краја септембра 2019. испоручило у централну Србију робе у вредности 13,6 милиона евра, а у истом периоду прошле године 24 милиона евра. У ПКС наводе да је ове године у централну Србију улазила 181 врста производа са КиМ, на првом месту цеви, затим смрзнуте малине, лигнит, душеци, вино, различити материјали, радијатори за централно грејање, гвожђе и челик. Ова листа производа није се значајније променила у односу на прошлу годину.

Србија је четврто тржиште за пласман робе са КиМ, са уделом од пет одсто. Роба која са Косова улази у Србију, иначе, мора да буде прописно декларисана, односно не сме да се наводи „Република Косово“ као земља порекла. Министарство трговине Србије дало је препоруку на који начин се роба декларише. На декларацији, као земља производње, односно увоза, може да се наводи „Косово*“ (са фуснотом која упућује на Резолуцију УН 1244), „Косово/1244 РС“ „Косово, Србија“, „Косово/Србија“ или „Унмик/Косово“. Свака од тих ознака мора да буде истакнута и на латиници, наводе у Министарству трговине.

Највеће штете од такси имају грађани српске националности, али и Албанци, јер је поскупела роба на КиМ, док штету трпе и произвођачи, јер су сировине набављали у Србији. Таксе су донеле само политичку корист албанским појединцима, који ће их политички материјализовати. Тим Међународног монетарног фонда који је недавно боравио у Приштини, оценио је да су уведене таксе повећале цену потрошачке корпе грађана на целој косовској територији, нарочито прехрамбених производа, што је утицало на домаћинства са нижим приходима.

И председник косовске Привредне коморе је изјавио да због уведених такси на робу из централне Србије највећи губитак трпи Косово, прецизирајући да би сви српски производи могли да се замене производима из ЕУ, али, како је додао, нико данас не говори о томе да је мудрост пословања имати што мање трошкове. „Ако један камион било које сировине увеземо из Србије – највиша цена је 500 евра, а за исту робу из Италије или Немачке транспорт је 2.800 евра, па се поставља питање ко је ту директно погођен. То су произвођачи. Ако је произвођач погођен то директно утиче на потрошача и конкурентску способност у региону“, рекао је председник коморе.

Такса на робу из Србије драстично је смањила прилив новца у посебни фонд за развој општина на северу КиМ. Наиме, овај фонд формиран је на основу Бриселског споразума 2013, а попуњава се новцем од царињења робе на прелазима на северу КиМ. До краја прошле године у овај фонд стигло је 15,5 милиона евра, од чега је приближно 11 милиона додељено општинама на северу кроз финансирање одређених инфраструктурних и развојних пројеката. Међутим, од увођења такси до данас, средства из Фонда нису додељена за реализацију ниједног пројекта у некој од општина на северу Косова.

ТАКТИЧКА ИГРА
Средином ове године због такси разматрало се увођење контрамера. Тако су Србија и БиХ разматрале идеју да „уколико таксе не буду укинуте до самита лидера Западног Балкана у Паризу 1. јула ове године, две земље ће размотрити увођење различитих модела контрамера, свесне да то није најбоља, али свакако јесте изнуђена мера“. То се, ипак, није десило што је добро, јер централна Србија мало производа набавља са Косова, а избегнута је и ситуација прављења „вештачке расподеле кривице“, када би се заборавило која страна је прва увела таксе. Београд није прибегао контрамерама и због судбине људи који живе на косовској територији, јер тешко би било наћи меру која би могла да погоди једну етничку заједницу.

Такође, Влада Србије разматрала је и могућност покретања међународне арбитраже због приштинских такси, у складу са ЦЕФТА споразумом. До тога није дошло што је, такође, добро, јер је арбитража, пре свега, релативно дуг процес, чији је исход врло неизвестан, а подразумева решавање спорова између суверених и признатих земаља, па би косовска страна то могла уз снажно лобирање да искористи на одређени начин у правцу признавања и добијања атрибута државности.

Председница Владе Ана Брнабић на седници Владе Србије разговара са министром финансија Синишом Малим (Фото: Танјуг)
Председница Владе Ана Брнабић на седници Владе Србије разговара са министром финансија Синишом Малим (Фото: Танјуг/Зоран Жестић)

Из Канцеларије за КиМ оцењују да је годишњица увођења антицивилизацијских такса, годишњица неуспеха дела међународне заједнице да на простору Западног Балкана осигура поштовање вредности на којима почива савремена Европа. Једној самовољној групи албанских политичких лидера у Приштини дозвољено је да крши ЦЕФТА и многе друге споразуме, иза којих је својим ауторитетом стала ЕУ. Осим што је српски народ на КиМ доведен у ситуацију да се довија да обезбеди голи опстанак, а Србија поднела огромну економску штету због самовоље Приштине, још већу штету су претрпела настојања да се проблеми у региону решавају дијалогом. Таксе су за последицу имале потпун губитак кредибилитета Приштине, као стране у дијалогу и разоткриле жељу сепаратиста да своју вољу намећу једностраним манифестацијама силе, навела је Канцеларија.

До сада, није било јачег међународног притиска да се таксе укину. Брисел и појединачне земље ЕУ и САД више пута, као и УН и УНМИК, рекли су да је у питању кршење ЦЕФТА и Споразума о стабилизацији и придруживању, који је Приштина потписала 2016. и позвали је да повуче контрапродуктивне таксе, али се то није десило.

ЕУ се, у ствари, само вербално неуспешним саопштењима небројено пута оглашавала у вези укидања такси. ЕУ, као посредник у овом процесу, осим пригодних апела којима је тражила повлачење или суспендовање такса, све ово време није потезала механизме којима је могла да приволи Приштину да повуче свој потез. И САД су се слично понашале до сада, уместо да тзв. косовској влади заведу оштре мере и ускрате конкретну финансијску помоћ, што би требало да доведе до промене понашања албанских званичника. Изгледа, ипак, да сада нема тог ауторитета који има снаге да повуче потез и натера Приштину да укине таксе, и зато је она схватила да може овако да се понаша. Земље Квинте, не обазирући се на све претходне неиспуњене обавезе косовске стране, попут оснивања Заједнице српских општина, смислиле су нову мантру: Приштина да укине таксе, а Београд да не лобира за повлачење признавања косовске независности.

Од увођења такси и повлачења Србије из преговарачког процеса, две стране су уместо напретка у нормализацији односа постале још више удаљене. Постоји чврст став Србије да се неће враћати за преговарачки сто све док је одлука о увођењу такси на снази, док је став досадашње владе самопроглашеног Косова да неће доћи до укидања такси док Србија не призна независност Косова. Даљи ток преговора са Србијом, као и сам процес нормализације односа који треба да допринесе изналажењу компромисног решења, свакако ће умногоме зависити од става нове тзв. косовске владе (после избора одржаних на Косову 6. октобра 2019.) према одлуци о укидању такси. Ипак, по свему судећи, у питању је тактичка игра Приштине, са намером да „развуку“ а цео преговарачки процес, очекујући промену у Белој кући следеће године и неког америчког демократског кандидата, који би био на линији њихових интереса и због тога неће журити да укину таксе.

Према истраживању које је обавио Косовски демократски институт почетком септембра ове године, већина грађана, 59 одсто, сматра да следећа влада не би требало да суспендује таксе како би отворила пут дијалогу са Србијом. Према етничкој припадности, 61 одсто анкетираних из албанске заједнице дели ово мишљење, 56 одсто анкетираних из осталих невећинских заједница и само 10 одсто анкетираних из српске заједнице.

Зграда тзв. косовске владе у Приштини (Фото: Atdhe Mulla)
Зграда тзв. косовске владе у Приштини (Фото: Atdhe Mulla)

Потребан је већи степен економске интеграције на Западном Балкану, који подразумева стварање заједничког економског простора, без баријера и компликованих процедура које отежавају слободан проток роба, људи, услуга и капитала. Услов за то је безусловно укидање такси које је увела Приштина. Када ће се то десити неизвесно је, а Београд наставља своју политику, односно жели компромис, али не пристаје на нецивилизацијске једностране акте приштинских власти.

 

Дејан Јововић је научни саветник и редовни члан Научног друштва економиста Србије. Ексклузивно за Нови Стандард.

 

Насловна фотографија: Танјуг/Сава Радовановић

 

Извор Нови Стандард