V. Umeljić: Broj srpskih žrtava u NDH se krije u vatikanskim arhivima

Ubeđen sam da Vatikan neće potpuno otvoriti arhive. On će baciti „nekoliko koskica“, ali selekcija će biti izvršena pre „otvaranja“ arhiva

U Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) počinjen je genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima. U NDH je bilo evidentno nasilno pokatoličavanje. Samo u ovoj ustaškoj tvorevini osnivani su i dečji koncentracioni logori, a rimokatolički sveštenici bili su integrisani u najviše svetovne i državne upravne strukture. Oni su podsticali, upućivali, ili čak predvodili državne i paradržavne eskadrone smrti, povremeno vodeći i koncentracione logore. Ne postoji ni promil verovatnoće da nadbiskup Stepinac o tome ništa nije znao i da je, u tom moru smrti i krvi, sačuvao “čiste ruke”, kako to želi da prikaže Katolička crkva u Hrvatskoj.

Ovo, u intervjuu za Novosti, naglašava dr Vladimir Umeljić, naučnik, teolog i istoričar iz Nemačke, koji je decenije posvetio istraživanju fenomena genocida nad Srbima. Od 2005. godine, i zvanično je u svetskoj nauci usvojen njegov pojam – srbocid. Rezultate svojih istraživanja naš sagovornik predstavio je krajem novembra i u Jerusalimu, na okruglom stolu o srpsko-jevrejskim odnosima koji su priredili Institut za studije antiterorizma iz Izraela, Arhiv Vojvodine i Centar za društvenu stabilnost iz Novog Sada, kao i Institut za nacionalnu i međunarodnu bezbednost iz Beograda.

Koliki su realni dometi jerusalimskog okruglog stola?
Izuzetni, jer to je prvi skup takvog formata održan izvan naše zemlje, uz učešće eminentnih istraživača iz Srbije, Izraela, SAD, Italije… Ovo što je priredio prof. dr Gideon Grajf u Jerusalimu, na svetskom je nivou i veoma značajno za Srbiju.

Bili ste učesnik i prve konferencije u Njujorku, još pre 30 godina, u vreme SFRJ, ali se ona neslavno završila…
Beri Lituči, direktor njujorškog Instituta za istraživanje zločina u Jasenovcu, svedok je da je tada u Njujorku odmah nastao raskol među organizatorima i učesnicima iz tadašnje Jugoslavije. Velika praznina je potom nastala. Poslednjih godina održavaju se, s vremena na vreme, međunarodne konferencije o Jasenovcu u Banjaluci, međutim, i tu nivo s vremenom opada. Svojevremeno smo imali ugledne inostrane učesnike, poput Vere Guskove i Ane Filimonovne, i visoke zvaničnike iz Izraela, među kojima je bio i Efraim Zurof, direktor centra “Simon Vizental”.

Ostajete li i danas pri stavu da je nemoguće utvrditi precizan broj žrtava u Jasenovcu?
I dalje smatram da mi, nažalost, ne znamo taj broj, jer je veliki deo dokumentacije uništen u Brozovo vreme, kako bi se taj genocid prikrio. Smatram da i ne treba licitirati brojkama i zaglavljivati se u statistiku. U Jasenovcu se broj žrtava meri stotinama hiljada, to je sigurno. Ako se jednog dana desi čudo i otvore se vatikanski arhivi, onda ćemo moći da baratamo i statistikom.

Očekujete li da se čudo desi na proleće, za kada je najavljeno otvaranje arhive u vezi sa pontifikatom pape Pija Dvanaestog?
Ubeđen sam da Vatikan neće potpuno otvoriti arhive. On će baciti “nekoliko koskica”, ali selekcija će biti izvršena pre nego što dođe do pompeznog “otvaranja” arhiva.

Osmislili ste termin srbocid, koji se od 2005. citira u naučnim krugovima, ali kod nas još nije dovoljno prihvaćen.
Srbocid je zločin genocida koji je NDH 1941/’45. počinio nad Srbima. U svojoj knjizi Srbi i genocidni 20. vek, potvrdio sam srbocid dokumentima Vermahta i obaveštajnih službi i iz diplomatskih izvora Hitlerove Nemačke, tadašnjih saveznika NDH. Srbocid je terminus tehnikus smišljen radi brzog prepoznavanja tog zločina. Jevreji imaju termin Holokaust, kod Roma imamo porajmos. Neki naši istoričari i istraživači, iz meni nerazumljivih razloga, i dalje za zločin u Jasenovcu koriste termin pokolj.

Do kakvih saznanja ste došli izučavajući psihološki profil i fenomen počinilaca genocida?
Većina počinilaca genocida su tzv. normalni ljudi. Nosioci najtežih zločina su u tom trenutku nosioci banaliteta zla. A kako prođe vanredno stanje, oni su ponosni nosioci banaliteta dobra. Preveo sam na nemački knjigu Đure Zatezala, u kojoj je on sakupio izjave onih koji su preživeli srbocid u NDH. Tako je Hrvatica Marija Obajden, kuvarica, iz okoline Sinja, svedočila da je gledala svakog jutra kako ustaše dovode Srbe u zatvor, pljačkaju ih i prebijaju, kolju i bacaju u jame. Svedočila je ovako: “Jednog jutra uzela sam motiku i otišla da nakopam krumpir. Vidim pored jame krvava žena krklja, nešto nerazumljivo priča. Prišla sam joj, udarila je dva-tri puta motikom po glavi. Ona se svalila i više nije progovorila. Onda sam otišla i nakopala krumpir. To je bila moja komšinica Milka Zec iz Zečeve Varoši.” A Mato Šljarić, ustaša, posle rata je na saslušanju vrlo trezveno nabrojao sve žene koje je zaklao, decu koju je bacio u zapaljene kuće… Završio je svoju izjavu rečima: “Onda sam se vratio kući i radio svoj seljački i kovački posao.”

U Hrvatskoj je u zamahu revizija istorije sa akcentom na “peglanje” zločina u NDH. Šta tim povodom raditi?
Velika je sreća što imamo profesora Grajfa i jevrejske istraživače genocida koji mogu da budu uzor nama i svima ostalima. Srbi su u izučavanju genocida uradili neverovatno malo, a Romi najmanje. Mi ne treba da se spuštamo na nivo aktuelnih hrvatskih istoričara. To što oni rade su notorne laži i frazeološko isprazno iživljavanje. Dokle god argumenti stoje na našoj strani, kad-tad će istina prodreti u svet.

Optimista ste?
Povod za optimizam mi je nedavna konferencija u Jerusalimu na kojoj je usvojena naša deklaracija koju će, verujem, profesor Grajf proslediti Ujedinjenim nacijama. Beri Lituči u Americi svake godine pripremi barem jedan događaj o Jasenovcu. Njegovom zaslugom je postavljen i spomen-kamen u Centralnom parku u Njujorku. U Londonu se takođe nešto radi – osnovana je fondacija “Holokaust Jasenovac”, koju vodi Dragana Tomašević iz Banjaluke.

UBIJALI I SVEŠTENIKE SPC
Utvrdili ste tačan broj ubijenih srpskih sveštenika u NDH.
Srpska pravoslavna crkva je 10. aprila 1941. u novoosnovanoj NDH imala devet episkopa, a na kraju te godine živa su bila četvorica, i nijedan nije ostao na toj teritoriji. NDH je proterao 334 od 577 srpskih sveštenika, ubio njih 187, zatim 30 monaha i dva veroučitelja. Hrvatska država je mahom uništila i opljačkala naše crkve, a neke pretvorila u štale i klozete. Nije zabeleženo protivljenje Stepinca ni njegove rimokatoličke hijerarhije.

 

Autorka Jovanka Simić

 

Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub

 

Izvor Večernje novosti, 08. decembar 2019.