Лазански: Тешићу уводе санкције јер је узео тржиште Америци, треба му дати орден

„Његов проблем је зато што је способан привредник и што је успео да уђе у део тржишта САД. Зато га стављају на црне листе”

Мирослав Лазански, из позиције некадашњег војно-политичког коментатора и дугогодишњег познаваоца светских токова трговине наоружањем и војном опремом, говори о прљавој кампањи која се већ дуже време води против српске војне индустрије.

– Све што Србија ради везано за трговину оружјем и војном опремом је потпуно легално и једна смо од пет земаља у свету по транспарентности у овој области – каже Лазански  уз опаску да га упркос томе ни мало не чуди кампања против српске војне индустрије.

Лазански истиче да је српска војна индустрија у великом успону последњих година и да је управо зато постала мета.

– Не продајемо ми више само метке и чауре, већ постајемо озбиљан играч јер на светско тржиште оружја сада пласирамо модерне сложене системе наоружања. Таква српска војна индустрија постаје трн у оку конкуренцији, не само у региону него и у свету – каже Лазански и додаје:

– Отуда разлози за све жешћу кампању, измишљене оптужбе и афере, са само једним циљем – да се наша војна индустрија потисне на тржишту, прогласи црном овцом, како би неки друге компаније из региона, које нуде сличне прозводе, заузели њену позицију.

Лазански напомиње да и америчке команије које се баве производњом и продајом наоружања исти интерес, је Србија има далеко лакши пролаз код земаља чланица покрета Несврстаних, још из периода бивше СФРЈ.

Говорећи о делу опозиције који фабрикује афере у вези са трговином оружјем, Лазански сматра да је реч о још једном покушају да се изазове хаос у земљи.

– Њима очигледно иде у прилог да домаће војне фабрике пропадну, да радници остану без посла и ето ти хаоса. Зато користе сваку прилику па и тренутно стање у свету области трговине оружјем – уверен је Лазански.

Код нас је опозиција подигла фрку око продаје нашег оружја Авганистану. Та држава није ни под каквим санкцијама, наглашава наш саговорник.

– Авганистану оружје продају и Американци и Руси. Руси су им пре три године продали 10 хеликоптера Ми-17. И шта је ту спорно? – пита Лазански.

Коментаришући најновији извештај Министарства финансија САД у коме се помињу и неки српски трговци оружјем, међу којима и Слободан Тешић, Лазански каже:

– Господина Тешића познајем 25 година као војно-политички коментатор. Познајем и многе друге домеће и светске трговце оружјем, као и директоре државих и приватних компанија које се тиме баве. Неки овде ликују јер Американци Тешића називају дилером оружја, не знајући да је тај термин потпуно прихваћен свуда у свету, а само код нас има пежоративно значење. Дакле, господин Тешић продаје оружје у складу с прописима. Тачно је да је му је забрањен улазак у неке земље, али му никад није забрањена делатност којом се бави – каже Лазански и додаје:

– Његов проблем је зато што је способан привредник и што је успео да уђе у део тржишта САД. Зато га стављају на црне листе. Тешићу треба дати орден јер као привредник доноси огроман новац спрској војној индустрији.

Против Тешића, тврди Лазански, не постоји одлука било којег суда, ни нашег ни страног, да он не сме да продаје оружје.

– Он нема нити једну пресуду против себе. Он уредно плаћа порезе, путује Европом. Његов „проблем“ датира од 2003. године када је извезао пушке у Нигерију, а Нигерија део те посиљке послала у Либерију која је била под санкцијама УН. Али „енд јузер“ је гласио на Нигерију и Тешиц је ту правно чист. Но, тада су га Енглези узели на нишан због тога што је њима због Тешића пропао посао у Нигерији и чак су снимили и филм о њему. Ко зезне Запад у продаји оружја тај заиста заслужује филм. Писао сам о томе у две колумне у Политици и у једном великом тексту у НИН-у – истиче наш некадашњи војно-политички коментатор.

Лазански додаје да не улази у то који је продавац оружја добио робу по којој цени, већ да само стаје у одбрану српске војне индустрије.

– Код нас се аматери баве овом тематиком и није им јасно да су приватни и државни трговци оружјем и код нас и у свету потпуно изједначени законом. Ако државна фабрика на тендеру пристане да прода приватнику оружје, шта је ту проблем? Питање цена по којима неко купује оружје ствар пословне политике сваке фабрике оружја, а ако је нешто спорно ту је тужилаштво да ствар испита – закључује Лазански.

 

Извор Курир/Информер, 10. децембар 2019.