Svetska trgovinska organizacija pred najvećom krizom od osnivanja

Trenutnom blokadom Sjedinjenih Američkih Država, sedmočlani Apelacioni panel STO ostaje samo sa jednim sudijom

Svetska trgovinska organizacija (STO), najveća međunarodna ekonomska organizacija sa 164 članice, ulazi ove sedmice u najozbiljniju krizu od osnivanja 1995. godine, budući da danas u ponoć njen sedmočlani Apelacioni panel (AP) ostaje sa samo jednim sudijom. Drugim rečima, ukoliko zvanični Vašington „preko noći” ne promeni mišljenje o STO, svet bi već od sutra mogao ostati bez opšteprihvaćenog arbitra koji bi u slučaju sve brojnijih međudržavnih trgovinskih sporova imao konačnu reč da presudi ko je u pravu.

Inače, do zamene sudija u AP ne dolazi već dve godine, otkako zvanični Vašington sistematski blokira imenovanja novih sudija (umesto onih kojima ističe mandat), odbija da sam ponudi nova personalna rešenja za tu stratešku funkciju i istovremeno preti da će zavrnuti slavinu finansiranja STO. Nezadovoljna radom STO još od vremena administracije Džordža Buša i Baraka Obame, Amerika je s Donaldom Trampom na čelu u jednom trenutku zapretila da će napustiti Svetsku trgovinsku organizaciju, da bi od tog stava za sada ipak odustala.

Ironija istorije je da su Amerika i EU pred kraj 20. veka bili glavni inicijatori osnivanja STO, koja je u ono vreme bila zamišljena da podstakne globalizaciju privrede, novu regulativu trgovine i promociju mira i stabilnosti. Žustri privredni uspon zemalja u razvoju, a posebno Kine, Indije, Brazila (koji je pred STO dobio više paprenih sporova protiv američkog i evropskog biznisa) i drugih država, doveli su Zapad, a posebno Vašington, u situaciju da se počesto nađu na strani kršilaca postojećeg pravilnika o globalnoj fer trgovini.

Američka administracija od početka Trampovog mandata više nego glasno zahteva temeljne reforme globalnog trgovinskog poretka, smatrajući da je Apelacioni panel kao poslednja instanca u rešavanju sporova odavno „prekoračila svoj mandat”. Po Vašingtonu, Apelacioni panel trebalo bi da bude mesto tehničke revizije sporova, nikako telo čije presude u pojedinim slučajevima kao da postaju novovažeći globalni trgovinski pravilnik.

Tramp je više puta istakao da presude STO i njenog Apelacionog panela štete interesima američkih radnika i biznisa i da bi Amerika u pojedinim trgovinskim sporovima mnogo bolje prošla kada bi „ jedan na jedan” pregovarala sa državama sa kojima je u privrednom sporu.

Uviđajući doslednost politike Vašingtona u blokiranju zamene sudija u Apelacionom telu STO, Evropska unija, Norveška i Kanada počele su s kraja prošle godine da zajednički razmatraju kako da unutar Svetske trgovinske organizacije formiraju neformalne panele pred kojima bi pokušavale da razreše tekuće međusobne sporove. Brisel je nedavno najavio da će nastojati da ovoj inicijativi pridruži Kinu, Rusiju i još neke države. Istovremeno, Honduras se priklonio Americi, podržavajući mišljenja u Vašingtonu da je Apelacioni panel „isuviše evropejski”, da „žmuri pred kineskom politikom damping cena na svetskom tržištu”…

Bilo kako bilo, dalji nastavak rada Svetske trgovinske organizacije, sada kada je i formalno ostala bez „vrhovnog suda” (kako u ponekim krugovima nazivaju Apelacioni panel), u ovom trenutku deluje neizvesno.

Roberto Azevedo, šef STO, smatra da sve nije možda još izgubljeno za STO.

„Paraliza Apelacionog panela ne znači i kraj trgovinskog sistema”, naglasio je Azevedo uoči ovonedeljnog zasedanja STO u sedištu u Ženevi.

U međuvremenu, članstvo STO ne skriva nelagodu.

„Najveći rizik je da će sada moćnije države moći daleko silovitije da pritiskaju manje države oko uslova za trgovinu”, upozorava Ksolelva Mlumbi-Peter, ambasador Južnoafričke Republike pri STO.

I dok mnoge članice STO smatraju da su reforme pravilnika globalne multilateralne trgovine neophodne, posebno u postkriznom vremenu (nakon 2008) i u jeku oštre globalne ekonomske polarizacije, neizvesno je kada će se svet dogovoriti o novim pravilima.

„Svetska trgovinska organizacija je pred najvećom krizom od nastanka. Ukoliko se više ne mogu sprovesti pravila globalne trgovine, na delu će biti zakoni džungle”, poručio je nedavno Fil Hogan, novi evropski komesar za trgovinu.

 

Autorka Tanja Vujić

 

Naslovna fotografija: REUTERS/Denis Balibouse

 

Izvor Politika, 10. decembar 2019.