Ž. Rakić: Samit za zaborav

Okupljanje lidera NATO u okolini Londona, najmanje je ličilo na obeležavanje jubileja, a mnogo više na haotično porodično okupljanje

HAOTIČNO PORODIČNO OKUPLjANjE
Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, verovatno bi želeo da što pre zaboravi 70. rođendan atlantskog vojnog saveza. Jer, okupljanje lidera NATO u okolini Londona, najmanje je ličilo na obeležavanje jubileja organizacije u kojoj je glavni operativac, a mnogo više na haotično porodično okupljanje začinjeno ogovaranjima, nesporazumima i otvorenim svađama.

Kada se jednog dana budemo sećali ovog rođendanskog slavlja NATO sigurno niko neće umeti da ponovi neke rečenice iz zajedničkog saopštenja lidera Alijanse, tek poneko reći će da je Turska pre početka samita odbila da prihvati plan da se jačaju odbrane baltičkih država i Poljska od Rusije. Umesto toga svi će se setiti TV snimka na kojem je zabeleženo kako kanadski premijer Džastin Trudo, francuski predsednik Emanuel Makron, britanski premijer Boris Džonson, holandski premijer Mark Rute i britanska princeza Ana (kćerka kraljica Elizabete Druge) ogovaraju američkog predsednika Donalda Trampa.

A sve je zakuvao francuski predsednik Emanuel Makron koji je, uoči samita izjavio da je NATO „doživeo moždanu smrt”. Izjava francuskog lidera izazvala je pravu buru među zapadnim saveznicima. Odjednom svi su bili ljuti na Makrona, Tramp je izjavio da je izjava francuskog predsednika „veoma uvredljiva” i „veoma odvratna” za članice Alijanse.

Evropski partneri najviše prigovaraju Makronu kako pokušava da „govori u ime Evrope ali da ne razgovara sa Evropom”, U analizi nemačkog Dojče velea se podseća da su Francuska i Nemačka tradicionalno nesložne kada je reč o odnosu prema NATO-u. Pariz je oduvek bio više skeptičan smatrajući da bi možda mogao i bez NATO, Berlin je strategiju odbrane temeljio upravo na saradnji sa Alijansom.

Na kraju, svi su ostali ušančeni na svojim položajima. Makron je odbio da se izvini, njegovi kritičari nisu povukli svoje primedbe. A NATO? Lideri Alijanse složili su se da ustanove Odbor eksperata koji bi analizirao donošenje odluka. Sve u stilu kad ne znaš kako da rešiš problem formiraš komisiju.

TRIKOLORI U SUZAVCU
Prvo Žuti prsluci, sada masovne demonstracije zbog penzija. Francuski predsednik Emanuel Makron baš nema sreće na domaćoj sceni. Kako vreme njegovog mandata odmiče sve je snažniji utisak da će Makron ostati upamćen u francuskoj istoriji kao čovek koji je vladao u vreme protesta.

Nasilni protesti Žutih prsluka još nisu sasvim utihnuli, a Makron je izazvao novi politički potres u Francuskoj. Njegova ideja o reformi penzionog sistema – podizanje granice za odlazak u penziju – izazvali su ogromno nezadovoljstvo Francuza koje se prelilo na ulice francuskih gradova.

Brojke su različite: organizatori kažu da je na ulice 70 i više gradova izašlo čak 1,5 miliona ljudi, policija tvrdi da je protiv Makronovog plana demonstriralo oko 800 hiljada ljudi. Protesti, naravno, nisu mogli da prođu bez nasilja, policija je morala u više slučajeva da upotrebi suzavac, zabeležen je veći broj sukoba. Sve to stvorilo je ružnu sliku kojoj je ugledni nemački nedeljnik Cajt, aludirajući na francusku zastavu, dao simboličan naslov: „Trikolori u suzavcu”.

Posle prvog, masovnog izlaska na ulice, demonstranti su se proredili, ali i dalje se štrajkuje, što Francuzima dramatično otežava normalan život. Makron, zasad, ne pokazuje nameru da odstupi. U Parizu je najavljeno da će početkom nedelje vlada izaći s predlogom mera koje bi trebalo da ublaže nezadovoljstvo građana. Tako nešto nije novo u Francuskoj. I Makronovi prethodnici znali su da vladi prepuste „vruć krompir” dok bi oni sa strane iščekivali rasplet situacije.

U AMERIČKOJ SLUŽBI
Nemački političar Zigmar Gabrijel iz redova Socijaldemokratske partije – bivši vicekancelar i ministar inostranih poslova – gostovao je nedavno u Moskvi u organizaciji Nemačko-ruskog foruma i Nemačko-ruske trgovačke komore. Tom prilikom imao je predavanje koje je otišlo u neočekivanom pravcu.

Gabrijel je tom prilikom „briljirao”. Pokušao je da objasni kako je zapad činio greške u politici prema Rusiji, posebno kada je reč o događanjima u Ukrajini. Tokom njegovog nastupa usledila je upadica iz publike, zapravo pitanje – da li postoji sličnost između politike Moskve prema Krimu i vojnog sukoba na istoku Ukrajine sa „napadom NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju zbog događanja na Kosovu”. „U Jugoslaviji je počinjen genocid”, odgovorio je Gabrijel. „Morali smo da sprečimo da se ponovi Aušvic. Ukrajina 2014. nije nikoga napala, zbog čega je poređenje s Jugoslavijom apsurdno”, dodao je Gabrijel.

Nemački političar je ne trepnuvši „zaboravio” vojnu akciju u Donbasu, referendum na Krimu – kojeg nije bilo na Kosovu – i nije odgovorio na pitanje kako je to SRJ napala deo svoje teritorije. Za bolje razumevanje ovakvog nastupa penzionisanog nemačkog političara samo jedno pojašnjenje. Sredinom novembra Gabrijel je postao savetnik u Evroazijskoj grupi, američkoj „mislećoj fabrici” sa sedištem u Njujorku.

 

Autor Žarko Rakić

 

Naslovna fotografija: MTI/EPA/Reuters pool/Peter Nicholls

 

Izvor Politika, 08. decembar 2019.