Ж. Ракић: Самит за заборав

Окупљање лидера НАТО у околини Лондона, најмање је личило на обележавање јубилеја, а много више на хаотично породично окупљање

ХАОТИЧНО ПОРОДИЧНО ОКУПЉАЊЕ
Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО, вероватно би желео да што пре заборави 70. рођендан атлантског војног савеза. Јер, окупљање лидера НАТО у околини Лондона, најмање је личило на обележавање јубилеја организације у којој је главни оперативац, а много више на хаотично породично окупљање зачињено оговарањима, неспоразумима и отвореним свађама.

Када се једног дана будемо сећали овог рођенданског славља НАТО сигурно нико неће умети да понови неке реченице из заједничког саопштења лидера Алијансе, тек понеко рећи ће да је Турска пре почетка самита одбила да прихвати план да се јачају одбране балтичких држава и Пољска од Русије. Уместо тога сви ће се сетити ТВ снимка на којем је забележено како канадски премијер Џастин Трудо, француски председник Емануел Макрон, британски премијер Борис Џонсон, холандски премијер Марк Руте и британска принцеза Ана (кћерка краљица Елизабете Друге) оговарају америчког председника Доналда Трампа.

А све је закувао француски председник Емануел Макрон који је, уочи самита изјавио да је НАТО „доживео мождану смрт”. Изјава француског лидера изазвала је праву буру међу западним савезницима. Одједном сви су били љути на Макрона, Трамп је изјавио да је изјава француског председника „веома увредљива” и „веома одвратна” за чланице Алијансе.

Европски партнери највише приговарају Макрону како покушава да „говори у име Европе али да не разговара са Европом”, У анализи немачког Дојче велеа се подсећа да су Француска и Немачка традиционално несложне када је реч о односу према НАТО-у. Париз је одувек био више скептичан сматрајући да би можда могао и без НАТО, Берлин је стратегију одбране темељио управо на сарадњи са Алијансом.

На крају, сви су остали ушанчени на својим положајима. Макрон је одбио да се извини, његови критичари нису повукли своје примедбе. А НАТО? Лидери Алијансе сложили су се да установе Одбор експерата који би анализирао доношење одлука. Све у стилу кад не знаш како да решиш проблем формираш комисију.

ТРИКОЛОРИ У СУЗАВЦУ
Прво Жути прслуци, сада масовне демонстрације због пензија. Француски председник Емануел Макрон баш нема среће на домаћој сцени. Како време његовог мандата одмиче све је снажнији утисак да ће Макрон остати упамћен у француској историји као човек који је владао у време протеста.

Насилни протести Жутих прслука још нису сасвим утихнули, а Макрон је изазвао нови политички потрес у Француској. Његова идеја о реформи пензионог система – подизање границе за одлазак у пензију – изазвали су огромно незадовољство Француза које се прелило на улице француских градова.

Бројке су различите: организатори кажу да је на улице 70 и више градова изашло чак 1,5 милиона људи, полиција тврди да је против Макроновог плана демонстрирало око 800 хиљада људи. Протести, наравно, нису могли да прођу без насиља, полиција је морала у више случајева да употреби сузавац, забележен је већи број сукоба. Све то створило је ружну слику којој је угледни немачки недељник Цајт, алудирајући на француску заставу, дао симболичан наслов: „Триколори у сузавцу”.

После првог, масовног изласка на улице, демонстранти су се проредили, али и даље се штрајкује, што Французима драматично отежава нормалан живот. Макрон, засад, не показује намеру да одступи. У Паризу је најављено да ће почетком недеље влада изаћи с предлогом мера које би требало да ублаже незадовољство грађана. Тако нешто није ново у Француској. И Макронови претходници знали су да влади препусте „врућ кромпир” док би они са стране ишчекивали расплет ситуације.

У АМЕРИЧКОЈ СЛУЖБИ
Немачки политичар Зигмар Габријел из редова Социјалдемократске партије – бивши вицеканцелар и министар иностраних послова – гостовао је недавно у Москви у организацији Немачко-руског форума и Немачко-руске трговачке коморе. Том приликом имао је предавање које је отишло у неочекиваном правцу.

Габријел је том приликом „бриљирао”. Покушао је да објасни како је запад чинио грешке у политици према Русији, посебно када је реч о догађањима у Украјини. Током његовог наступа уследила је упадица из публике, заправо питање – да ли постоји сличност између политике Москве према Криму и војног сукоба на истоку Украјине са „нападом НАТО на Савезну Републику Југославију због догађања на Косову”. „У Југославији је почињен геноцид”, одговорио је Габријел. „Морали смо да спречимо да се понови Аушвиц. Украјина 2014. није никога напала, због чега је поређење с Југославијом апсурдно”, додао је Габријел.

Немачки политичар је не трепнувши „заборавио” војну акцију у Донбасу, референдум на Криму – којег није било на Косову – и није одговорио на питање како је то СРЈ напала део своје територије. За боље разумевање оваквог наступа пензионисаног немачког политичара само једно појашњење. Средином новембра Габријел је постао саветник у Евроазијској групи, америчкој „мислећој фабрици” са седиштем у Њујорку.

 

Аутор Жарко Ракић

 

Насловна фотографија: MTI/EPA/Reuters pool/Peter Nicholls

 

Извор Политика, 08. децембар 2019.