Devet zemalja EU za „ubrzane integracije“ Zapadnog Balkana

U predlogu koji su potpisale Italija, Austrija, Češka, Slovačka, Poljska, baltičke zemlje, Slovenija i Malta, navodi se da vrata EU ostaju otvorena za Balkan

Zemlje članice EU među kojima su Austrija, Italija i zemlje Višegradske grupe zatražilo je jačanje politike proširenja i ubrzavanje integracije Zapadnog Balkana u Uniju u zajedničkom neformalnom dokumentu u koji je uvid imao RTS.

U predlogu koji su potpisale Italija, Austrija, Češka, Slovačka, Poljska, baltičke zemlje, Slovenija i Malta, navodi se da vrata EU ostaju otvorena za Balkan i da neophodne unutrašnje reforme EU ne mogu biti preduslov za nastavak ovog procesa.

Posle francuskog predloga za reformu politike proširenja, na stolu je sada i predlog grupe zemalja koje se smatraju naklonjenim prijemu Balkana u EU. Zemlje potpisnice iznose sledeće principe za novu politiku proširenja : punopravno članstvo je krajnji cilj procesa, napredak treba da bude zasnovan na zaslugama, uz stroge ali fer uslove, podsticanje regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa i kompatibilnost sa već postojećim pregovaračkim okvirom.

Zajednički papir predlaže grupisanje pregovaračkih poglavlja po glavnim tematskim oblastima i njihovo zajedničko otvaranje. Za razliku od francuskog predloga, navodi se da bi više grupa poglavlja mogle da se otvaraju paralelno, a ne jedna za drugom. Potpisnice traže bolju strukturu poglavlja 23 i 24 o vladavini prava, sa jasnim preporukama i krajnjim rokovima i veću pomoć EU i zemalja članica u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

ŠTA SU POLITIČKI, A ŠTA FINANSIJSKI PODSTICAJI
Dokument predlaže jače finansijske i političke podsticaje za zemlje Balkana i konkretnije koristi za građane, zasnovane na principu “više za više”.

“Politički podsticaji treba da uključe i sastanke Evropskog saveta sa liderima zapadnog Balkana na godišnjem nivou; povećano učešće predstavnika zapadnog Balkana na odabranim neformalnim sastancima Saveta, u tehničkim odborima, radnim grupama Komisije, kao i u odborima Saveta “, stoji u dokumentu.

Efektivni i ciljani finansijski podsticaji treba da nagrade napredak u reformama, a cilj takvog pristupa treba da bude smanjivanje ekonomskog jaza između EU i regiona, naglašava se u predlogu i dodaje da “treba razmotriti postupno učešće na jedinstvenom tržištu EU i otvaranje novih programa EU za Zapadni Balkan.

Predlog međutim ne govori o povećanju iznosa bespovratne pomoći, niti o ranijem otvaranju višestruko većih strukturnih fondova EU, rezervisanih za zemlje članice Potpisnice dokumenta traže od Evropske komisije da primenu zakonodavstva EU u svakoj oblasti predstavljaju na merljiviji, jasan i uporediv način kako bi se postigao širi konsenzus o ocenama reformi.

Devet zemalja članica predlažu i organizovanje godišnjih “Evropskih konferencija” na zapadnom Balkanu uz učešće nacionalnih i Evropskog parlamenta, koje bi promovisale “dijalog i konsultacije “. Takođe, zemlje Balkana bi trebalo da budu uključene u predstojeću Konferenciju o budućnosti Evrope koja treba da predloži reformu unutrašnjeg funkcionisanja EU. Evropska komisija će u drugoj polovini januara, uzimajući u obzir različite stavove zemalja članica izneti svoj predlog za reformu politike proširenja.

Komesar za proširenje Oliver Varhelji ocenio je da nova metodologija ne bi trebalo da se odnosi na Srbiju jer bi to značilo “promenu pravila igre koja je već u toku “, ali je naglasio da bi neki elementi mogli da se primene i na Srbiju, da bi se proces pregovora učinio dinamičnijim i efikasnijim.

 

Naslovna fotografija: REUTERS/Yves Herman/File Photo

 

Izvor RTS, 11. decembar 2019.