Девет земаља ЕУ за „убрзане интеграције“ Западног Балкана

У предлогу који су потписале Италија, Аустрија, Чешка, Словачка, Пољска, балтичке земље, Словенија и Малта, наводи се да врата ЕУ остају отворена за Балкан

Земље чланице ЕУ међу којима су Аустрија, Италија и земље Вишеградске групе затражило је јачање политике проширења и убрзавање интеграције Западног Балкана у Унију у заједничком неформалном документу у који је увид имао РТС.

У предлогу који су потписале Италија, Аустрија, Чешка, Словачка, Пољска, балтичке земље, Словенија и Малта, наводи се да врата ЕУ остају отворена за Балкан и да неопходне унутрашње реформе ЕУ не могу бити предуслов за наставак овог процеса.

После француског предлога за реформу политике проширења, на столу је сада и предлог групе земаља које се сматрају наклоњеним пријему Балкана у ЕУ. Земље потписнице износе следеће принципе за нову политику проширења : пуноправно чланство је крајњи циљ процеса, напредак треба да буде заснован на заслугама, уз строге али фер услове, подстицање регионалне сарадње и добросуседских односа и компатибилност са већ постојећим преговарачким оквиром.

Заједнички папир предлаже груписање преговарачких поглавља по главним тематским областима и њихово заједничко отварање. За разлику од француског предлога, наводи се да би више група поглавља могле да се отварају паралелно, а не једна за другом. Потписнице траже бољу структуру поглавља 23 и 24 о владавини права, са јасним препорукама и крајњим роковима и већу помоћ ЕУ и земаља чланица у борби против корупције и организованог криминала.

ШТА СУ ПОЛИТИЧКИ, А ШТА ФИНАНСИЈСКИ ПОДСТИЦАЈИ
Документ предлаже јаче финансијске и политичке подстицаје за земље Балкана и конкретније користи за грађане, засноване на принципу „више за више“.

„Политички подстицаји треба да укључе и састанке Европског савета са лидерима западног Балкана на годишњем нивоу; повећано учешће представника западног Балкана на одабраним неформалним састанцима Савета, у техничким одборима, радним групама Комисије, као и у одборима Савета „, стоји у документу.

Ефективни и циљани финансијски подстицаји треба да награде напредак у реформама, а циљ таквог приступа треба да буде смањивање економског јаза између ЕУ и региона, наглашава се у предлогу и додаје да „треба размотрити поступно учешће на јединственом тржишту ЕУ и отварање нових програма ЕУ за Западни Балкан.

Предлог међутим не говори о повећању износа бесповратне помоћи, нити о ранијем отварању вишеструко већих структурних фондова ЕУ, резервисаних за земље чланице Потписнице документа траже од Европске комисије да примену законодавства ЕУ у свакој области представљају на мерљивији, јасан и упоредив начин како би се постигао шири консензус о оценама реформи.

Девет земаља чланица предлажу и организовање годишњих „Европских конференција“ на западном Балкану уз учешће националних и Европског парламента, које би промовисале „дијалог и консултације „. Такође, земље Балкана би требало да буду укључене у предстојећу Конференцију о будућности Европе која треба да предложи реформу унутрашњег функционисања ЕУ. Европска комисија ће у другој половини јануара, узимајући у обзир различите ставове земаља чланица изнети свој предлог за реформу политике проширења.

Комесар за проширење Оливер Вархељи оценио је да нова методологија не би требало да се односи на Србију јер би то значило „промену правила игре која је већ у току „, али је нагласио да би неки елементи могли да се примене и на Србију, да би се процес преговора учинио динамичнијим и ефикаснијим.

 

Насловна фотографија: REUTERS/Yves Herman/File Photo

 

Извор РТС, 11. децембар 2019.