НАТО ипак није клинички мртав

Већ виђено: НАТО делује као да је на ивици пропасти, апокалиптична предвиђања куљају са свих страна, али Америка и даље води главну реч

Одлука да се умањи значај историјског НАТО самита у Лондону поводом 70. годишњице алијансе квалификовањем истог као пуког „састанка лидера“ имплицира да нема потребе за здруженом декларацијом или коминикеом након догађаја. То је паметно. Стрепело се од тога да ће оштра размимоилажења у редовима алијансе – поводом низа круцијалних питања из агенде самита – онемогућити доношење одлука на бази консензуса.

Како се испоставило, разлике су постале лајтмотив целог самита, углавном захваљујући расцепу између америчког председника Трампа и француског председника Емануела Макрона тик пред почетак сусрета, и то пред очима целе јавности, што је бацило сенку на скоро све остало. Антитрамповски медијски лоби у Америци је могао да ликује.

НИЗ БИТНИХ ОДЛУКА
Међутим, из конференције за медије коју је након самита у Лондону одржао генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг очигледно је да је цео овај догађај био далеко од непродуктивног, него су, напротив, како је рекао, „савезници донели читав низ битних одлука“. Столтенберг је истакао следеће:

– НАТО иницијатива припремљености је формализована, а савезници су јој посветили 30 батаљона (по НАТО стандардима величина батаљона варира од 300 до 800 војника, док у америчкој војсци може ићи и до 1.200 војника, прим. прев.), 30 ваздушних ескадрила и 30 борбених бродова, који ће се на располагању НАТО-у наћи у року од 30 дана,
– Космос је проглашен новим оперативним доменом за НАТО (поред копна, ваздуха, мора и сајбер простора),
– Донет је „нови акциони план“ за јачање борбе против тероризма,
– Исказана је посвећеност савезника „ослањању на безбедне и отпорне“ 5G системе у оквирима телекомуникационе инфраструктуре,
– Јачање одбрамбених инвестиција, а савезници ће додати још 400 милијарди долара у наредних 5 година свом војном буџету.

Столтенберг је рекао да је било „темељних дискусија“ о Русији. Објаснио је: „Посвећени смо снажном одвраћању и одбрани, док истовремено остајемо отворени за смислен дијалог са Русијом. НАТО одговара на руско размештање ракета средњег домета са нуклеарним способностима на одбрамбени и координисан начин“.

Није било ничег звучног у Столтенберговим коментарима о Русији. Изгледа да су Макронове скорашње изјаве за медије, у којим је истицао значај упуштања у дијалог са Русијом, утицале на ублажени тон НАТО-а. Исто тако, иако се Кина по први пут појавила на агенди тема за дискусију при НАТО самиту, Столтенберг је парафразирао намере на неборбен начин, што имплицира да Сједињене Државе нису баш успеле да наметну своје жеље. Да цитирам Столтенберга:

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг држи говор на конференцији за медије, Лондон, 04. децембар 2019. (Фото: Khaama Press)
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг држи говор на конференцији за медије, Лондон, 04. децембар 2019. (Фото: Khaama Press)

„По први пут бавимо се успоном Кине – како изазовима, тако и приликама које то пружа. И импликацијама по нашу безбедност. Лидери су се сложили да морамо заједно да се посветимо овом питању као алијанса. И да морамо пронаћи начине да охрабримо Кину да учествује у договорима о контроли наоружања“.

Касније, током питања и одговора, Столтенберг је детаљно говорио о Русији и Кини. Рекао је: „Русија је наш најближи сусед, наш највећи сусед и морамо тежити бољим односима са Русијом. А чак и уколико нисмо у стању да остваримо бољи однос са Русијом у кратком року, морамо бити у стању да се носимо са тешким односима које имамо… морамо бити сигурни да имамо предвидивост и транспарентност како бисмо избегли инциденте и незгоде. А уколико се догоде, да будемо сигурни да се неће отргнути контроли и створити истински опасне ситуације“.

Довољно је рећи да је издекламовао стару НАТО мантру „одвраћања, одбране и дијалога“ са Русијом, што показује да што се више ствари мењају, то више остају исте. Очигледно Макронова линија по питању Русије није успела да ухвати залет на лондонском самиту. То што Русија наставља да се третира као непријатељ је упадљив успех за трансатлантско вођство Вашингтона. НАТО је пропустио да одговори на Путинову септембарску понуду за увођење мораторијума на размештање ракета средњег домета у времену које долази након пропасти INF споразума.

КИНЕСКО ПИТАЊЕ
Поводом Кине, Столтенберг је додао: „НАТО је традиционално био фокусиран на Совјетски Савез, а потом на Русију. Ово је први пут да су НАТО лидери имали дискусију и заједно размотрили, на основу наших анализа, наших процена, шансе које доноси успон Кине, али исто тако и изазове. Тако да сама помисао на то да је сада 29 савезника заједно разматрало ово питање представља важан корак у правом смеру“.

Столтенберг је подвукао да Кина није „једнодимензионално питање“. Јер успон Кине отвара и „велике економске прилике“ за НАТО чланице. Са друге стране, Кина се рапидно милитаризује, што захтева укључивање Кине у будуће споразуме о контроли наоружања, иако је „прерано за детаље“.

Кинеска војна возила носе балистичке ракете DF-17 током војне параде уприличене поводом 70. годишњице оснивања Народне Републике Кине, Пекинг, 01. октобар 2019. (Фото: AP Photo/Mark Schiefelbein)
Кинеска војна возила носе балистичке ракете DF-17 током војне параде уприличене поводом 70. годишњице оснивања Народне Републике Кине, Пекинг, 01. октобар 2019. (Фото: AP Photo/Mark Schiefelbein)

Укратко, Пекингу неће промаћи што је Вашингтон успео да угура успон Кине међу стрепње НАТО-а. Како ће се ово развијати у годинама које долазе остаје да се види, јер европске државе – не само велике силе попут Немачке или Италије и Француске, него и земље централне Европе – имају снажне пословне и економске интересе у развоју својих односа са Кином. Уочи НАТО самита у Лондону, Макрон је отворено одбио идеју сврставања Кине у противнике западне алијансе.

Детаљи о новом „акционом плану“ НАТО-а за Сирију тек треба да се појаве у јавности, али све указује на то да је Турска „прогурала своје“. Председник Реџеп Ердоган је одвојено саопштио да ће „Четворка“ за Сирију – Француска, Уједињено Краљевство, Немачка и Турска – имати састанак током фебруара у Истанбулу, као и редовне састанке „најмање“ једном годишње од сада надаље. Турска је очигледно заузела чврсте позиције и, према Ердогану, уколико европске земље желе да имају улогу у сиријској ситуацији, мораће да се придруже Турској у помагању око логистике за успостављање безбедности на северу Сирије. Узвраћајући на то што се НАТО сагласио са турском окупацијом делова северне Сирије, Ердоган је одустао од противљења савезничком (читај америчком) плану размештања снага на Балтику и у Пољској.

Руски медији су истакли театрална збивања везана за Трампа и несугласице међу НАТО савезницима како би нагласили да је алијанса у безнадежном хаосу, а да је америчка улога лидера у неповратном паду. Међутим, сумирајући исходе лондонског самита, Москви се неће допасти закључци.

Нимало изненађујуће, Кремљ има разлога за бригу услед напредовања НАТО-а ка руским границама, као и због тога што НАТО потенцијално улази још дубље у блискоисточне конфликте, нарочито у Сирији и Ираку (што нови „акциони план“ предлаже). Што је најважније, нема назнака заинтересованости за кључну тему контроле наоружања, упркос учтивим захтевима Москве. Штавише, Америка и НАТО компликују ствари инсистирањем да Кина буде укључена у будуће преговоре о контроли наоружања, упркос потпуном одбијању сваког таквог предлога од стране Пекинга.

Француска је била заинтересована за идеју мораторијума на будућа размештања ракета средњег домета у Европи у ишчекивању новог споразума који би заменио INF, али НАТО самит је генерално окренуо леђа овој идеји. (Прочитајте транскрипт Макронове заједничке конференције за медије са Столтенбергом у Паризу од 28. новембра 2019. године).

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг и председник Француске Емануел Макрон на заједничкој конференцији за медије у Јелисејској палати, Париз, 28. новембар 2019. (Фото: Bertrand Guay/AFP via Getty Images)

У целини посматрано, овде видимо познати образац: НАТО савез делује као да је на ивици пропасти, а апокалиптична предвиђања куљају са свих страна, али коначна анализа каже да Америка и даље води главну реч. Столтенберг се педантно изразио у историјском контексту: „одувек је било неслагања у НАТО-у, још од његовог оснивања… Морамо да памтимо да смо имали неслагања у овом савезништву још од Суецке кризе из педесетих, до рата против Ирака 2003, као и многа друга“.

 

Превео Владан Мирковић

 

Насловна фотографија: Steve Parsons/PA via AP

 

Извор The Indian Punchline