NATO ipak nije klinički mrtav

Već viđeno: NATO deluje kao da je na ivici propasti, apokaliptična predviđanja kuljaju sa svih strana, ali Amerika i dalje vodi glavnu reč

Odluka da se umanji značaj istorijskog NATO samita u Londonu povodom 70. godišnjice alijanse kvalifikovanjem istog kao pukog „sastanka lidera“ implicira da nema potrebe za združenom deklaracijom ili kominikeom nakon događaja. To je pametno. Strepelo se od toga da će oštra razmimoilaženja u redovima alijanse – povodom niza krucijalnih pitanja iz agende samita – onemogućiti donošenje odluka na bazi konsenzusa.

Kako se ispostavilo, razlike su postale lajtmotiv celog samita, uglavnom zahvaljujući rascepu između američkog predsednika Trampa i francuskog predsednika Emanuela Makrona tik pred početak susreta, i to pred očima cele javnosti, što je bacilo senku na skoro sve ostalo. Antitrampovski medijski lobi u Americi je mogao da likuje.

NIZ BITNIH ODLUKA
Međutim, iz konferencije za medije koju je nakon samita u Londonu održao generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg očigledno je da je ceo ovaj događaj bio daleko od neproduktivnog, nego su, naprotiv, kako je rekao, „saveznici doneli čitav niz bitnih odluka“. Stoltenberg je istakao sledeće:

– NATO inicijativa pripremljenosti je formalizovana, a saveznici su joj posvetili 30 bataljona (po NATO standardima veličina bataljona varira od 300 do 800 vojnika, dok u američkoj vojsci može ići i do 1.200 vojnika, prim. prev.), 30 vazdušnih eskadrila i 30 borbenih brodova, koji će se na raspolaganju NATO-u naći u roku od 30 dana,
– Kosmos je proglašen novim operativnim domenom za NATO (pored kopna, vazduha, mora i sajber prostora),
– Donet je „novi akcioni plan“ za jačanje borbe protiv terorizma,
– Iskazana je posvećenost saveznika „oslanjanju na bezbedne i otporne“ 5G sisteme u okvirima telekomunikacione infrastrukture,
– Jačanje odbrambenih investicija, a saveznici će dodati još 400 milijardi dolara u narednih 5 godina svom vojnom budžetu.

Stoltenberg je rekao da je bilo „temeljnih diskusija“ o Rusiji. Objasnio je: „Posvećeni smo snažnom odvraćanju i odbrani, dok istovremeno ostajemo otvoreni za smislen dijalog sa Rusijom. NATO odgovara na rusko razmeštanje raketa srednjeg dometa sa nuklearnim sposobnostima na odbrambeni i koordinisan način“.

Nije bilo ničeg zvučnog u Stoltenbergovim komentarima o Rusiji. Izgleda da su Makronove skorašnje izjave za medije, u kojim je isticao značaj upuštanja u dijalog sa Rusijom, uticale na ublaženi ton NATO-a. Isto tako, iako se Kina po prvi put pojavila na agendi tema za diskusiju pri NATO samitu, Stoltenberg je parafrazirao namere na neborben način, što implicira da Sjedinjene Države nisu baš uspele da nametnu svoje želje. Da citiram Stoltenberga:

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg drži govor na konferenciji za medije, London, 04. decembar 2019. (Foto: Khaama Press)
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg drži govor na konferenciji za medije, London, 04. decembar 2019. (Foto: Khaama Press)

„Po prvi put bavimo se usponom Kine – kako izazovima, tako i prilikama koje to pruža. I implikacijama po našu bezbednost. Lideri su se složili da moramo zajedno da se posvetimo ovom pitanju kao alijansa. I da moramo pronaći načine da ohrabrimo Kinu da učestvuje u dogovorima o kontroli naoružanja“.

Kasnije, tokom pitanja i odgovora, Stoltenberg je detaljno govorio o Rusiji i Kini. Rekao je: „Rusija je naš najbliži sused, naš najveći sused i moramo težiti boljim odnosima sa Rusijom. A čak i ukoliko nismo u stanju da ostvarimo bolji odnos sa Rusijom u kratkom roku, moramo biti u stanju da se nosimo sa teškim odnosima koje imamo… moramo biti sigurni da imamo predvidivost i transparentnost kako bismo izbegli incidente i nezgode. A ukoliko se dogode, da budemo sigurni da se neće otrgnuti kontroli i stvoriti istinski opasne situacije“.

Dovoljno je reći da je izdeklamovao staru NATO mantru „odvraćanja, odbrane i dijaloga“ sa Rusijom, što pokazuje da što se više stvari menjaju, to više ostaju iste. Očigledno Makronova linija po pitanju Rusije nije uspela da uhvati zalet na londonskom samitu. To što Rusija nastavlja da se tretira kao neprijatelj je upadljiv uspeh za transatlantsko vođstvo Vašingtona. NATO je propustio da odgovori na Putinovu septembarsku ponudu za uvođenje moratorijuma na razmeštanje raketa srednjeg dometa u vremenu koje dolazi nakon propasti INF sporazuma.

KINESKO PITANjE
Povodom Kine, Stoltenberg je dodao: „NATO je tradicionalno bio fokusiran na Sovjetski Savez, a potom na Rusiju. Ovo je prvi put da su NATO lideri imali diskusiju i zajedno razmotrili, na osnovu naših analiza, naših procena, šanse koje donosi uspon Kine, ali isto tako i izazove. Tako da sama pomisao na to da je sada 29 saveznika zajedno razmatralo ovo pitanje predstavlja važan korak u pravom smeru“.

Stoltenberg je podvukao da Kina nije „jednodimenzionalno pitanje“. Jer uspon Kine otvara i „velike ekonomske prilike“ za NATO članice. Sa druge strane, Kina se rapidno militarizuje, što zahteva uključivanje Kine u buduće sporazume o kontroli naoružanja, iako je „prerano za detalje“.

Kineska vojna vozila nose balističke rakete DF-17 tokom vojne parade upriličene povodom 70. godišnjice osnivanja Narodne Republike Kine, Peking, 01. oktobar 2019. (Foto: AP Photo/Mark Schiefelbein)
Kineska vojna vozila nose balističke rakete DF-17 tokom vojne parade upriličene povodom 70. godišnjice osnivanja Narodne Republike Kine, Peking, 01. oktobar 2019. (Foto: AP Photo/Mark Schiefelbein)

Ukratko, Pekingu neće promaći što je Vašington uspeo da ugura uspon Kine među strepnje NATO-a. Kako će se ovo razvijati u godinama koje dolaze ostaje da se vidi, jer evropske države – ne samo velike sile poput Nemačke ili Italije i Francuske, nego i zemlje centralne Evrope – imaju snažne poslovne i ekonomske interese u razvoju svojih odnosa sa Kinom. Uoči NATO samita u Londonu, Makron je otvoreno odbio ideju svrstavanja Kine u protivnike zapadne alijanse.

Detalji o novom „akcionom planu“ NATO-a za Siriju tek treba da se pojave u javnosti, ali sve ukazuje na to da je Turska „progurala svoje“. Predsednik Redžep Erdogan je odvojeno saopštio da će „Četvorka“ za Siriju – Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka i Turska – imati sastanak tokom februara u Istanbulu, kao i redovne sastanke „najmanje“ jednom godišnje od sada nadalje. Turska je očigledno zauzela čvrste pozicije i, prema Erdoganu, ukoliko evropske zemlje žele da imaju ulogu u sirijskoj situaciji, moraće da se pridruže Turskoj u pomaganju oko logistike za uspostavljanje bezbednosti na severu Sirije. Uzvraćajući na to što se NATO saglasio sa turskom okupacijom delova severne Sirije, Erdogan je odustao od protivljenja savezničkom (čitaj američkom) planu razmeštanja snaga na Baltiku i u Poljskoj.

Ruski mediji su istakli teatralna zbivanja vezana za Trampa i nesuglasice među NATO saveznicima kako bi naglasili da je alijansa u beznadežnom haosu, a da je američka uloga lidera u nepovratnom padu. Međutim, sumirajući ishode londonskog samita, Moskvi se neće dopasti zaključci.

Nimalo iznenađujuće, Kremlj ima razloga za brigu usled napredovanja NATO-a ka ruskim granicama, kao i zbog toga što NATO potencijalno ulazi još dublje u bliskoistočne konflikte, naročito u Siriji i Iraku (što novi „akcioni plan“ predlaže). Što je najvažnije, nema naznaka zainteresovanosti za ključnu temu kontrole naoružanja, uprkos učtivim zahtevima Moskve. Štaviše, Amerika i NATO komplikuju stvari insistiranjem da Kina bude uključena u buduće pregovore o kontroli naoružanja, uprkos potpunom odbijanju svakog takvog predloga od strane Pekinga.

Francuska je bila zainteresovana za ideju moratorijuma na buduća razmeštanja raketa srednjeg dometa u Evropi u iščekivanju novog sporazuma koji bi zamenio INF, ali NATO samit je generalno okrenuo leđa ovoj ideji. (Pročitajte transkript Makronove zajedničke konferencije za medije sa Stoltenbergom u Parizu od 28. novembra 2019. godine).

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i predsednik Francuske Emanuel Makron na zajedničkoj konferenciji za medije u Jelisejskoj palati, Pariz, 28. novembar 2019. (Foto: Bertrand Guay/AFP via Getty Images)

U celini posmatrano, ovde vidimo poznati obrazac: NATO savez deluje kao da je na ivici propasti, a apokaliptična predviđanja kuljaju sa svih strana, ali konačna analiza kaže da Amerika i dalje vodi glavnu reč. Stoltenberg se pedantno izrazio u istorijskom kontekstu: „oduvek je bilo neslaganja u NATO-u, još od njegovog osnivanja… Moramo da pamtimo da smo imali neslaganja u ovom savezništvu još od Suecke krize iz pedesetih, do rata protiv Iraka 2003, kao i mnoga druga“.

 

Preveo Vladan Mirković

 

Naslovna fotografija: Steve Parsons/PA via AP

 

Izvor The Indian Punchline