D. Kosirev: Peking se osmehuje nakon NATO samita

Kada je Kina saznala da je za NATO postala „izazov“ usledio je diplomatski „osmeh od uva do uva“ jer su to za Peking dobre novosti

Kad vašu zemlju prvi put u istoriji „izazovom za NATO“, alijansu koja okuplja 29 država na čelu sa SAD – kako da odreagujete? Kina – koja je sada postala taj „izazov“ – prvo je napravila dugu pauzu. A onda je usledio diplomatski „osmeh od uva do uva“ jer su to za Peking dobre novosti. Njihov smisao je u tome što su se članice NATO razišle u mišljenjima o Kini.

Na samitu NATO u Londonu zaključili su da je „porast uticaja Kine i njena spoljna politika predstavljaju i mogućnosti i izazov na koje Alijansa mora zajedno odgovoriti“. Portparol kineske diplomatije na ovo je odreagovao rečima: iako su SAD to tražile – neke zemlje su odbile da Kinu proglase za protivnika.

Sa solidnim zakašnjenjem, pojavio se i komentar u Ženmin Žibao u kojem se navodi da je zemlje članice NATO `aktivno obrađivao` državni sekretar SAD Majkl Pompeo, koji ih je ubeđivao da je Kina „ogromna pretnja“ za Alijansu. A da im je stalni predstavnik SAD pri NATO – Kajl Hačison – `bajao` da je Kina već danas pretnja i da se zato mora prisiliti da „poštuje globalna pravila“.

Rezultat je bio: pomenuti „izazov“ i „mogućnosti“. Uprkos tome što je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ocenio: Kina je sve bliže promeni globalnog odnosa snaga, ali Alijansa ne želi da sebi pravi „nove protivnike“ niti da se upetljava u „probleme Južnog Kineskog mora“.

Tim povodom je francuski predsednik Emanuel Makron rekao: „Kina – u čisto vojnom smislu – ne treba da bude objekat naše kolektivne odbrane“. Ove i ovolike razlike su – događaj. ne samo za Kinu. Jer, ako članice NATO imaju veoma različite poglede na to ko im je protivnik – onda Alijansa ima velike probleme.

Kineski mediji su proteklih dana naglašeno obratili pažnju na tv-nastup ministra ekonomije Nemačke Petera Altmajera u kojem je objasnio zbog čega vlada Angele Merkel nije zabranila korišćenje kineskih tehnologija 5G (korporacije Huavej). Ukazali su da SAD na svoje saveznike vrše pritisak u stilu: ako Kineze sa njihovim najnovijim tehnologijama pustimo na Zapad – oni će sve prisluškivati, sve videti i sve pratiti. Pa citirali ove Altmajerove reči: „Mi nismo organizovali bojkot američkih tehnologija kada se otkrilo da su SAD prisluškivale čak i telefon Angele Merkel“.

Bio je to efektan argument, ali je ambasador SAD u Berlinu, Ričard Grenel, na njega odreagovao rečima: upoređivati Sjedinjene Države i Kinu – to je vređanje hiljada američkih vojnika koji štite bezbednost Nemačke, a i miliona Amerikanaca koji su privrženi moćnoj zapadnoj alijansi. Dakle: opasnost je hipotetičko kinesko prisluškivanje-praćenje, a nije realno američko prisluškivanje (čak i Merkelove). Ali, otkud `uvreda`? Grenel je objasnio: „Ne postoji moralni ekvivalent između Kine i SAD“.

Vojna dominacija SAD ima za njih smisla samo ako im obezbeđuje i ekonomsku dominaciju, pre svega nad njihovim saveznicima koji ne smeju da kupuju od Rusije ni gas ni S-400. Kineski politikolozi ukazuju da je sve još komplikovanije. Jer, nekada se o SAD moglo govoriti kao o celini, a danas u Vašingtonu postoje najmanje dve spoljne politike. I prema Kini i prema svetu.

U Pekingu se naglašava da su obe antikineske, ali da ipak postoji razlika između radikalnih republikanaca poput Marka Rubia ili Teda Kruza, autora mnoštva antikineskih zakonskih inicijativa i demokrata. Jer, demokrate su protiv svega što radi Tramp, pa i protiv njegovih trgovinskih ratova sa Kinom, Indijom, Japanom, Brazilom i Argentinom. o Rusiji i da se ne govori.

Kako se pri takvom stanju stvari može govoriti o normalnoj spoljnoj politici SAD? I kako da Francuska i Nemačka stanu iza strateških ideja Sjedinjenih Država kad u samoj Americi postoje bar dva pogleda na zbivanja u svetu? U Pekingu se drže formule: ne padati na (američke) provokacije u vidu sankcija, carina i ostalog. Reagovati samo koliko je neophodno. I osmehivati se! Obavezno se osmehivati…

 

Autor Dmitrij Kosirev

 

Naslovna fotografija: REUTERS/Kim Hong-Ji 

 

Izvor Fakti, 12. decembar 2019.

Pratite nas na YouTube-u