Д. Косирев: Пекинг се осмехује након НАТО самита

Када је Кина сазнала да је за НАТО постала „изазов“ уследио је дипломатски „осмех од ува до ува“ јер су то за Пекинг добре новости

Кад вашу земљу први пут у историји „изазовом за НАТО“, алијансу која окупља 29 држава на челу са САД – како да одреагујете? Кина – која је сада постала тај „изазов“ – прво је направила дугу паузу. А онда је уследио дипломатски „осмех од ува до ува“ јер су то за Пекинг добре новости. Њихов смисао је у томе што су се чланице НАТО разишле у мишљењима о Кини.

На самиту НАТО у Лондону закључили су да је „пораст утицаја Кине и њена спољна политика представљају и могућности и изазов на које Алијанса мора заједно одговорити“. Портпарол кинеске дипломатије на ово је одреаговао речима: иако су САД то тражиле – неке земље су одбиле да Кину прогласе за противника.

Са солидним закашњењем, појавио се и коментар у Женмин Жибао у којем се наводи да је земље чланице НАТО `активно обрађивао` државни секретар САД Мајкл Помпео, који их је убеђивао да је Кина „огромна претња“ за Алијансу. А да им је стални представник САД при НАТО – Кајл Хачисон – `бајао` да је Кина већ данас претња и да се зато мора присилити да „поштује глобална правила“.

Резултат је био: поменути „изазов“ и „могућности“. Упркос томе што је генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг оценио: Кина је све ближе промени глобалног односа снага, али Алијанса не жели да себи прави „нове противнике“ нити да се упетљава у „проблеме Јужног Кинеског мора“.

Тим поводом је француски председник Емануел Макрон рекао: „Кина – у чисто војном смислу – не треба да буде објекат наше колективне одбране“. Ове и оволике разлике су – догађај. не само за Кину. Јер, ако чланице НАТО имају веома различите погледе на то ко им је противник – онда Алијанса има велике проблеме.

Кинески медији су протеклих дана наглашено обратили пажњу на тв-наступ министра економије Немачке Петера Алтмајера у којем је објаснио због чега влада Ангеле Меркел није забранила коришћење кинеских технологија 5G (корпорације Хуавеј). Указали су да САД на своје савезнике врше притисак у стилу: ако Кинезе са њиховим најновијим технологијама пустимо на Запад – они ће све прислушкивати, све видети и све пратити. Па цитирали ове Алтмајерове речи: „Ми нисмо организовали бојкот америчких технологија када се открило да су САД прислушкивале чак и телефон Ангеле Меркел“.

Био је то ефектан аргумент, али је амбасадор САД у Берлину, Ричард Гренел, на њега одреаговао речима: упоређивати Сједињене Државе и Кину – то је вређање хиљада америчких војника који штите безбедност Немачке, а и милиона Американаца који су привржени моћној западној алијанси. Дакле: опасност је хипотетичко кинеско прислушкивање-праћење, а није реално америчко прислушкивање (чак и Меркелове). Али, откуд `увреда`? Гренел је објаснио: „Не постоји морални еквивалент између Кине и САД“.

Војна доминација САД има за њих смисла само ако им обезбеђује и економску доминацију, пре свега над њиховим савезницима који не смеју да купују од Русије ни гас ни С-400. Кинески политиколози указују да је све још компликованије. Јер, некада се о САД могло говорити као о целини, а данас у Вашингтону постоје најмање две спољне политике. И према Кини и према свету.

У Пекингу се наглашава да су обе антикинеске, али да ипак постоји разлика између радикалних републиканаца попут Марка Рубиа или Теда Круза, аутора мноштва антикинеских законских иницијатива и демократа. Јер, демократе су против свега што ради Трамп, па и против његових трговинских ратова са Кином, Индијом, Јапаном, Бразилом и Аргентином. о Русији и да се не говори.

Како се при таквом стању ствари може говорити о нормалној спољној политици САД? И како да Француска и Немачка стану иза стратешких идеја Сједињених Држава кад у самој Америци постоје бар два погледа на збивања у свету? У Пекингу се држе формуле: не падати на (америчке) провокације у виду санкција, царина и осталог. Реаговати само колико је неопходно. И осмехивати се! Обавезно се осмехивати…

 

Аутор Дмитриј Косирев

 

Насловна фотографија: REUTERS/Kim Hong-Ji 

 

Извор Факти, 12. децембар 2019.