Филмски центар Србије трећи пут није подржао филм о страдању српског народа у НДХ

Зафрановић истиче да је потпуно разочаран, и да би се оно што се неколико година догађа са „Дјецом Козаре“могло назвати скандалозним

Један од најзначајнијих стваралаца југословенске кинематографије, са пројектом новог филма “Дјеца Козаре”, о страдању српског народа у доба НДХ, по трећи пут је одбијен на конкурсу ФЦС (два пута на конкурсима у категорији за дугометражне игране филмове са националном темом). И мада у образложењу за ову одлуку УО ФЦС наводи да је реч о “значајној теми која третира најтрагичније тренутке наше прошлости, из пера чувеног Арсена Диклића, и да завређује сваку пажњу”, пројекат овог филма је, ипак, опет остао без подршке.

– Ограничена средства којима је на овом конкурсу ФЦС располагала комисија, као и комплексност оживљавања епохе која оправдано захтева значајан буџет, разлог су одлуке да се у наведеним околностима не определимо за доделу (недовољних) средстава пројекту “Дјеца Козаре” уваженог редитеља Лордана Зафрановића – каже се у саопштењу.

У изјави за Новости, Зафрановић истиче да је потпуно разочаран, и да би се оно што се неколико година догађа са “Дјецом Козаре” могло назвати скандалозним.

– По трећи пут сам затечен и изненађен, зато што је то изузетан сценарио који је врло актуелан, а читава прича око овог филма говори о несређеној ситуацији унутар кинематографије. Једноставно, то је велика битка за државни новац, а редитељи који не лобирају за своје филмове, и који двадесет четири сата дневно не раде на тим “спојевима”, у таквој утакмици немају никакве шансе. Конкурси су данас једна “вучја јама”, у којој се људи боре да добију новац, јер више не постоје никакви спонзори који нешто унапред могу да плате, и све је на држави. Заправо, држава је постала продуцент, и зато је утицај тих веза, лобија, политике, неминован. Врло је тешко да уметник, који не жели да уђе у те “воде”, добије новац за филм.

Похвале које су “Дјеца Козаре” добила и од ове конкурсне комисије, према речима Зафрановића, само је леп начин да се неко елиминише.

– То је заиста изузетан пројекат, о којем су и у Хрватској биле само речи хвале, јер сам конкурисао и на њиховом фонду, али ни од Хрватског аудио-визуелног центра нисам добио новац за снимање овог филма. Похвале су, заправо, најновији систем одбијања, и то је фантастично!

Редитељ култних остварења која су добијала награде на светским фестивалима и обележила нашу историју уметности “покретних слика”, истиче да неће одустати од “Дјеце Козаре”.

– Упркос толиком одбијању и околностима које су за мене постале скандалозне, наставићу да се борим за снимање овог филма, заједно са продуцентом. Написаћемо једно подуже писмо и жалбу на ову одлуку Управног одбора Филмског центра Србије, иако мислим да од тога неће бити ништа. Појавићемо се, наравно, и четврти пут на конкурсу, све док тема “Дјеце Козаре” не уђе у неки политички фокус, и неко “одозго” не пожели да се тај филм направи – каже велики аутор, истичући да је овог пута додатно разочаран.

– Прилично сам тужан, јер сам у Србији увек имао изузетну публику и велику подршку, али се то, изгледа, распада у систему финансирања филмова који је данас на снази. Нешто би се ту, заиста, требало радикално променити, али није на мени да ја о томе да говорим, и о томе одлучујем – сматра Зафрановић.

Победник овог конкурса је нови филм редитеља Дарка Бајића “Сибир” по сценарију Владимира Кецмановића и Косте Пешевског, који ће добити подршку ФЦС у износу од 32 милиона динара. Ово је одлука Управног одбора ФЦС, који је усвојио предлог Конкурсне комисије за суфинансирање производње домаћих дугометражних играних филмова, по конкурсу објављеном 20. августа ове године. Како се истиче у образложењу чланова комисије у којој су били Предраг Гага Антонијевић (председник), Југослав Пантелић, Игор Бојовић, Иван Карл и Коста Ђорђевић, “Сибир” је “трилер уско повезан са транзиционим политичким миљеом, који поприма облик несвакидашње љубавне повести, да би се на дубљем нивоу претворио у античку трагедију са готово надреалним епилогом”.

Други победник последњег конкурса у 2019. у овој категорији је пројекат филма “Бела недеља”, сценаристе и редитеља Бојана Вулетића, који ће бити подржан са 28 милиона динара. Како стоји у образложењу, “комисија сматра да је то зрео, изузетно филмичан пројекат, који ће на будућег гледаоца оставити снажан утисак и привући пажњу и ван граница Србије”.

Међу 34 учесника који нису “прошли”, и који ће на неком следећем конкурсу опет морати у “ринг” за новац ФЦС су Мирослав Терзић, Милош Радовић, Милорад Милинковић, Дарко Лунгулов, Никола Љуца, Лазар Бодрожа… а највећи губитник је, свакако, редитељ Лордан Зафрановић.

И “ЖУТА КУЋА” НА ЧЕКАЊУ
Без подршке ФЦС остао је и филм “Жетва”, с којим је конкурисао амерички редитељ Паул Кампф, за који је, како стоји у саопштењу, такође недостајао буџет.

– Премда је тема овог филма за нашу земљу изузетно занимљива (нелегална трговина органима у “жутој кући” у Албанији), проценат којим би ФЦС учествовао у реализацији је свега 14,95 одсто средстава намењених снимању, а притом износи скоро целокупан буџет којим ова Комисија тренутно располаже, принуђени смо да предложимо продуценту, “Бандур филму” (коме то није неизводљиво), да средства потражи у страним фондовима, поготову што је снимање филма предвиђено у више земаља (Немачкој, Грчкој, Италији…), или да се, уколико има времена, пријави на истом конкурсу у фебруару следеће године, када је планирано да ФЦС добије знатно већа средства за расподелу”.

 

Аутор Р. Радосављевић

 

Насловна фотографија: Снимак екрана/Јутјуб

 

Извор Вечерње новости, 12. децембар 2019.