Петар Акопов: Иван Грозни се вратио у Александрово

Иван Грозни је Русијом владао дуже него ико – пуних пола века. Био је први руски цар. Сада је добио споменик у својој царској резиденцији

Споменик Ивану Грозном откривен је у граду Александрову који је у његово време био и царска резиденција и фактичка престоница Русије. То је тек други споменик Ивану IV у Русији. А тај други није у Москви иако све анкете показују да се већина грађана Русије позитивно односи према његовој улози у националној историји.

Иван Грозни је Русијом владао дуже него ико – пуних пола века. Био је први руски цар. Сви пре њега били су – велики кнезови. За његове владавине се територија Русије удвостручила, али га нису волели ни за владавине његових рођака Романових ни у већем делу совјетског периода. А након распада СССР су га изједначили са Стаљином. Обојица су проглашена за крваве тиране и на све начине демонизована.

Сада његов споменик стоји на обали реке Сера, наспрам тврђаве из које је 17 година владао земљом. Тај споменик је требало да буде откривен у новембру 2016, али је церемонија одложена за април 2017. Тада је фигура цара била постављена на постамент, али је након само једног сата била скинута. У исто то време је у граду Орел откривен споменик цару Ивану (седи на коњу са крстом дигнутим увис), али су неки и то замало осујетили. Тражили да се подизање споменика судски забрани, али локална власт није поклекла. Организовала је анкету која је показала да 72 одсто подржава подизање споменика.

У Александрову на церемонији није било ни губернатора, ни других високих функционера. Најчувенији гост био је писац Александар Проханов који је приликом откривања споменика рекао:

„Ово што се сада догађа је нешто тајновито, велико што још нисмо ни схватили до краја. Четири века Ивана Васиљевича Грозног нису пуштали у историју. Нису му одаване почасти. Ево, данас смо у томе направили брешу. Пустили су нас Грозном, тачније – он је нама дошао. Ово је за наше добро. Ми ремонтујемо руску историју. Ми је васпостављамо“.

Грозни је један од најоклеветанијих владара у руској историји. У њу га нису пуштали ни Романови – рођаци његове жене. Није случајно што на споменику Хиљадугодишњици Русије, који је 1862. откривен у Великом Новгороду, међу 129 историјских фигура нема Ивана Четвртог, а има његових сарадника и супруге Анастасије Романове. Тек је у време Стаљинове владавине дошло ако не до покушаја рехабилитације, оно до – објективне анализе.

Грозни је сложена и огромна фигура руске историје. Током његових пола века владавине било је свега: и победа, и пораза, и смакнућа, и подвига. Последњи велики цар из рода Рјуриковича није био анђео, али није био ни ђаво. Огроман је његов допринос руској историји, јачању Руске државе и формирању јаке централне власти. Разумљиво је што прозападни део друштва данашње Русије мрзи Ивана Грозног јер мрзи сваког јаког владара који није оријентисан на Запад.

Истраживање агенције ФОМ показало је да на Грозног позитивно гледа 71 одсто анкетираних, а само 13 одсто негативно. Чак две трећине је сагласно да се споменик цару подигне у њиховом граду. У Москви, дакле, нема споменика, али постоје храм Василија Блаженог на Црвеном тргу, који је саграђен да сачува сећање на покоравање Казања, и Храм Вазнесења у Коломенском – подигнут на месту где се Иван Грозни родио. А то су два симбола Москве и оба су нераскидиво повезана са Иваном Четвртим Грозним .

Сада се Грозни цар вратио у своје Александрово. Њега не треба ни кудити ни хвалити. Према њему се треба односити као према неодвојивом делу велике историје Русије. Као према једном од њених хероја чији подвизи и грехови су подједнако значајни за разумевање смисла руске цивилизације.

 

Аутор Петар Акопов

 

Насловна фотографија: Музей-заповедник «Александровская слобода»

 

Извор Факти, 11. децембар 2019.