ЕУ подржала грчка права у Егеју

Турско-либијски споразум о подели источног Медитерана самит европских вођа прогласио је противним међународном праву

Грчка је добила подршку Европске уније, која је турско-либијски споразум о прекрајању ексклузивне економске зоне у источном Медитерану прогласила незаконитим и супротним одредбама међународног поморског права.

Атина се, тако, формално изборила за заједнички став европских партнера у тренутку озбиљног заоштравања њених односа са Анкаром. Међутим, много више него да подрже премијера Киријакоса Мицотакиса, који поручује да ће Грчка бранити своја суверена права од онога што сматра покушајем Турске да се домогне читаве групе грчких острва, европски лидери су пожурили да пре свега заштите своје економске интересе. Реч је о ексклузивним правима на истраживања и коришћење енергетских ресурса из морских дубина недалеко од Крита, где француске и италијанске фирме већ увелико имају бушотине чији рад могу да доведу у питање намере Турске да диктира нова правила око поделе источног Медитерана.

Лидери 27 земаља, учесници самита ЕУ, закључили су да споразум између Турске и Либије нарушава суверена права трећих земаља, те да не може имати никакво правно дејство на те државе јер је у супротности с међународним поморским правом. Такође, подсетили су на ранију одлуку да је незаконита свака активност Турске и покретање бушотина у ексклузивној економској зони Кипра.

Европска унија је посебно нагласила то да подржава Грчку и Кипар у напорима да се проблем реши, што, како се тумачи у Атини, уз чињеницу да је споразум проглашен незаконитим, за Грчку представља важан дипломатски штит пред турским покушајима. Створена је и основа за завођење санкција Анкари и Триполију уколико се не повинују захтевима ЕУ.

На самиту у Бриселу је било јасно да потези Турске изазивају озбиљну забринутост у европским метрополама. Ово је био већ трећи скуп на којем се трагало за решењима овог проблема. Први пут у јуну, када су била нарушена ексклузивна права Кипра у економској зони око острва. У октобру се опет дискутовало о том проблему, али и о питању миграната које Турска користи у политичким притисцима на Европу. Коначно, ту је сада и овај последњи самит, са закључцима који не одговарају Турској.

Последња одлука ЕУ сматра се врло децидираном и упозоравајућом за Анкару. У исто време, јасно је да ЕУ не жели потпуну изолацију Турске јер мора да сачува преговарачки канал с њом због мигрантског проблема.

„Одлука самита је јасна порука Турској да је прешла све дозвољене границе. Уз могућност санкција, подигнута је дипломатска баријера против турске самовоље у источном Медитерану”, изјавио је за ТВ Скај заменик грчког министра за заштиту грађана Јоргос Кумуцакос и нагласио да, када је реч о опасности од евентуалног војног инцидента, треба показати максималну уздржаност уз очекивање да „Турска неће предузети нешто нелогично”.

Министар спољних послова Грчке Никос Дендијас креће на „дипломатски маратон” како би ублажио могуће последице турско-либијског споразума и евентуално даље његово потписивање с другим земљама у региону. Дендијас путује у Женеву, среће се с генералним секретаром УН Антониом Гутересом, иде у Саудијску Арабију, Уједињене Арапске Емирате, Јордан…

 

Ауторка Јасмина Павловић Стаменић

 

Насловна фотографија: ekathimerini.com

 

Извор Политика, 14. децембар 2019.