Ursula fon der Lajen: Zeleni dogovor za budućnost Evrope

Uz pomoć Zelenog dogovora, želimo da investiramo u čistu energiju i da proširimo trgovanje emisijama, ali i da podstaknemo cirkularnu ekonomiju

Da li mi, ljudska bića, želimo da nastavimo da živimo kvalitetan i bezbedan život na našoj planeti? Čovečanstvo je suočeno sa egzistencijalnom pretnjom – čitav svet to polako uviđa. Šume gore od Amerike do Australije. Pustinje se šire u Africi i Aziji. Rastući nivo mora ugrožava kako gradove u Evropi, tako i ostrva u Pacifiku. Čovečanstvo je i ranije bilo svedok ovakvih fenomena, ali se oni nikada nisu odigravali ovom brzinom.

Poslednjih godina Srbiju su zahvatile suše i ozbiljne poplave koje su direktno pogodile mnoge ljude. Jugoistočna Evropa u celini biće ozbiljno pogođena dugim sušnim periodima koji će najverovatnije smanjiti vrednost poljoprivredne površine na Balkanu. Produktivnost useva mogla bi pasti, dok bi rastuće temperature mogle uticati i na stoku kroz narušeno zdravlje životinja i smanjenje stočne proizvodnje.

Nauka kaže da se ova epidemija još može zaustaviti, ali i da nam vremena ponestaje. Nova Evropska komisija ne gubi vreme. Danas, ni dve pune nedelje otkako je naš mandat otpočeo, predstavljamo plan za Evropski zeleni dogovor. Cilj nam je da postanemo prvi klimatski neutralni kontinent do 2050, da usporimo globalno zagrevanje i ublažimo njegove posledice. Ovo je zadatak naše i sledeće generacije, ali promena mora početi odmah – a mi znamo da možemo da je pokrenemo.

Evropski zeleni dogovor koji danas predstavljamo je nova evropska strategija rasta. Zahvaljujući njoj, emisije će biti smanjene, dok će istovremeno biti stvorena nova radna mesta, a kvalitet našeg života podignut na viši nivo. To je zelena nit koja će prožimati sve naše politike – od saobraćaja do oporezivanja, od hrane do poljoprivrede, od industrije do infrastrukture. Uz pomoć Zelenog dogovora, želimo da investiramo u čistu energiju i da proširimo trgovanje emisijama, ali i da podstaknemo cirkularnu ekonomiju i očuvamo raznolikost evropske životne sredine.

Evropski zeleni dogovor nije samo nužnost: on će otvoriti nove ekonomske mogućnosti. Mnoge evropske firme prilagodile su svoje poslovanje ekološkim standardima. One smanjuju svoj ekološki otisak i otkrivaju čiste tehnologije. One razumeju da naša planeta ima svoje granice: evropske kompanije svih veličina shvataju da svako mora da se stara o našem zajedničkom domu. A znaju i da će im, ako prve pronađu održiva rešenja za budućnost, to dati konkurentsku prednost.

Ono što je preduzećima i pokretačima promena potrebno od nas jeste jednostavan pristup finansiranju. Kako bismo im to omogućili, sprovešćemo Investicioni plan za održivu Evropu. Ovaj plan će u narednih 10 godina poduprti investicije u vrednosti od bilion evra. U tom kontekstu ćemo raditi ruku pod ruku sa Evropskom investicionom bankom, klimatskom bankom Evrope. U martu ćemo predložiti prvi Evropski zakon o klimi kako bismo napravili nepovratni plan: investitorima, inovatorima i preduzetnicima su neophodna jasna pravila kako bi planirali dugoročne investicije.

I dok podstičemo transformaciju načina na koji proizvodimo i trošimo, živimo i radimo, moramo i da zaštitimo one kojima preti veći rizik od pomenute promene. Ova transformacija mora ići u korist svima ili uopšte neće biti moguća. U tu svrhu ću predložiti uspostavljanje Fonda za pravičnu tranziciju, za koji želim da mobiliše, zajedno sa sredstvima Evropske investicione banke i privatnim sredstvima, 100 milijardi evra investicija u narednih sedam godina. Postaraćemo se da pomognemo evropskim regionima koji moraju da načine veći korak, kako niko ne bi bio zanemaren.

Širom Evrope, mladi i stari ne zahtevaju samo više akcije u oblasti klime: oni već menjaju svoj način života. Bilo da je reč o onima koji putuju daleko do posla, roditeljima koji se opredeljuju za pelene za višekratnu upotrebu, kompanijama koje se odriču plastike za jednokratnu upotrebu i koje tržištu nude održive alternative. Mnogi od nas deo su ovog evropskog i globalnog klimatskog pokreta. U Srbiji je naša Delegacija EU zajedno sa Fondacijom „Egzit” pokrenula inicijativu za sadnju drveća na Fruškoj gori.

Devet od 10 evropskih građana zahteva odlučne mere protiv klimatskih promena. Naša deca računaju na nas. Evropljani žele da njihova unija preduzima mere kod kuće i bude lider izvan njenih granica. Baš ovih dana, čitav svet se okupio u Madridu povodom klimatske konferencije, čija je tema kolektivna akcija protiv globalnog zagrevanja. Evropski zeleni dogovor je odgovor Evrope na zahtev njenih građana. Ovo je evropski dogovor za Evropu i doprinos boljem svetu. Svaki Evropljanin može biti deo te promene.

 

Autorka Ursula fon der Lajen

 

Naslovna fotografija: EPA-EFE/FRIEDEMANN VOGEL

 

Izvor Politika, 14. decembar 2019.