Не стишава се бура око Брениног концерта у Загребу

Једна од највећих југословенских звезда напунила је два пута највећу дворану у Загребу. Највише контроверзи око песме „Југословенка”

Још од маја, у хрватским медијима објављиване су бомбастичне најаве за концерт Лепе Брене, који је одржан овог викенда. После десет година, једна од највећих југословенских звезда, напунила је два пута највећу дворану у Загребу. Пре концерта, на ручку ју је сачекао градоначелник Загреба Милан Бандић који је рекао да Загрепчани воле Брену и најавио спектакл. И би спектакл.

„Одакле си лијепа ђевојко“, певало је у две вечери 40.000 Хрвата. Да ли је дошло време да се у Загребу пева „Ја сам Југословенка“? Андро Петани, маркетиншки стручњак из Загреба, сматра да јесте.

„Брена је последњи концерт одржала у Загребу 2009. године и тада то очито није било могуће. Тада није певала ту песму, самим тим је није ни публика певала, а 2019. је очито осетила тренутак да се то може, неко је вероватно саветовао да је ипак време да може да пева ту песму и показало се успешно“, каже Петани.

Хрватски новинар и публициста Борис Рашета био је на другом концерту.

„И на првом и на другом било је и по 20.000 људи, колеге који су били на оба кажу да такав спектакл у смислу концерата никад нису доживели. Ту другу ноћ кад сам ја био, сви су певали са Бреном ту песму, сви знају све њене речи, није било инцидената, атмосфера одлична, једини звукови су допрли од умировљених генерала и то не нарочито познатих“, истиче Рашета.

Реч је о четворици пензионисаних хрватских генерала који су окарактерисали овај концерт као „националну срамоту у хрватском главном граду“. Питали су и је ли то иста она Лепа Брена која се „насликавала“ у Брчком за време, како кажу, великосрпске агресије у маскирној униформи непријатељских формација које су јуришале на Хрватску, Босну и Херцеговину.

Историчар Милан Гулић сматра да је то онај део Хрватске који не жели никакву сарадњу са српским народом. „То је један део Хрватске који жели да је домовински рат свакодневна тема и да је апсолутно мерило свега у Хрватској“, додаје Гулић.

„Они су дефинитивно најгласнији, а да ли је већина, не бих рекао да је већина. Лепа Брена је саставни део репертоара многих свадби, тако да у том смислу не бих рекао да је већина, али они који су противници су најгласнији. Нема их мало, али су врло гласнији“, сматра Андро Петани.

„Тешко је рећи да ли су они мањина или већина, они су гласна популација, и не само генерали него сви који остављају коментаре на друштвеним мрежама, порталима и слично, сви они којима је интернет омогућио да се њихов глас чује, сада су, и не само сада, најгласнији у изливима мржње“, закључује Гулић.

У стилу звезде која је некада на своје концерте у Југославији долазила и хеликоптером, Брена се на бину спустила са крова загребачке арене. На звезди, која је неке подсетила на симбол бивше земље.

„Па ја нисам видео заставе са петокраком, видео сам ту звезду на којој се Брена спустила која је звезда на којој се спуштала на другим њеним концетима“, констатује Андро Петани.

Борис Рашета, новинар из Загреба, овако коментарише ту ситуацију: „Сишла је са петокараком, да је сишла са полумесеца замерили би јој што је сишла са полумесеца, како да кажем, ако тражите повод за галаму – наћи ћете га. Али мимо наслова у једном делу медија, цела та ствар је прошла узорно, мирно и беспрекорно“.

Историчар Гулић каже да Хрватска прати део Европе који преко симбола покушава да релативизује историјско наслеђе, изједначујући комунистичке и нацистичке симболе.

„То је изједначавање идеологија које је немогуће изједначити и то је свођење појединих државних симбола или знакова само на један сегмент историје. Та застава је била званична застава једног времена, петокрака је била саставни део државног знаковља и тако треба да остане. Није то кукасти крст“, закључује Гулић.

То време, та земља и та застава већ двадесет година нису нешто о чему се пева у Хрватској. А када неко то уради, на какве реакције мора да буде спреман?

Анализирајући реакције хрватских медија, Петани каже: „Неки портали су преносили ту вест да су малтене провоцирали реакције, јер их је то забављало, али што се тиче самог тог певања публике, ја заиста мислим да је то психологија масе једна тамо била на делу, јер верујем да се многи људи који су певали ту песму збиља не сматрају Југословенима и да би у неким другим околностима запевали и Томпсона, и неки од њих ће вероватно на предстојећим изборима гласати за неке десне кандидате.“

Истиче да је „добра ствар то што људи више не сматрају да је проблем да се тако нешто пева у јавном простору, тако масовно и то је заправо оно што је највећа вест овде“.

Борис Рашета сматра да су ти гласови који се чују и те жестоке осуде изразито мањинске.

„Не може вам 40.000 људи у два дана доћи у највећи загребачки концертни простор, не може све проћи у најбоље реду, ако би око тога постојала инцидентна атмосфера. Људи су се нормализирали, али гласови које чујемо су гласови мале погубљене елите, то су деца револуције који су од рата живела добро и који су га максимално капитализирали и који желе целе масе држати у потпалубљу како би и даље бесконачно паразитирали на том завршеном рату и капитализирали његове учинке“, поручује Рашета.

Да ли је Брена проблем, јер је певала „Југословенку“ у време Божићних празника и недељу дана пред председничке изборе у Хрватској?

„Ради се о поп музици која не би требало да води рачуна да ли је политички тренутак добар или не“, каже Гулић.

„Можда је због свеукупне наше ситуације и добро што је тако испало, јер смо могли да видимо да је Хрватска ипак једно подељено друштво и да се итекако види подела између оних који би да рат оставе далеко у прошлости где он реално и припада и између оних који би да рат буде стална тема и начин на који се приступа како у свакодневном животу у Хрватској тако и у односима са иностранством“, додаје Гулић.

Петани каже да „њима не треба заиста много да нађу неку повезницу са Југославијом, или да виде да је неки датум баш незгодан зато што обележавају толико датума што верских што државних да је тешко одабрати датум и месец када се њима нешто не дешава да не би могли да потегну тај аргумент“.

Да ли је, међутим, овакав Бренин концерт позитиван искорак за Хрватску ако знамо да су пре само годину дана ветерани хрватске војске спречавали Бајагу да наступи у Карловцу и да су чак говорили да је Бајага четник?

„То што се десило са Бајагом је сплет околности. Није Бајага четник“, наглашава Андро Петани.

„Бајага не пуни арене, али пуни клубове и мало веће концертне сале, напуни Дом спортова без проблема, тако да Бајага јесте прихваћен у Загребу. Та његова циљна група није потпуно иста као Бренина, иако има публике која се преклапа на оба концерта, само што се у пар случајева десило да се локална бранитељска популација, не у Загребу него у градовима као што је Карловац, побуни против концерта“, додаје Петани.

Став историчара Милана Гулића је да у Хрватској постоји скупина људи која ће увек бити гласна и противити се доласку било кога из Србије.

„Ако некоме нешто не можете замерити онда је то Бајага, али ето, неколико пута су успевали да његове концерте спрече, и успели у томе. Не ради се ту ни о Лепој Брени ни о Бајаги, већ о томе да један део у Хрватској не жели да било шта дође из Србије. То је сасвим јасно“, закључује Гулић.

Пре две загребачке Арене, Лепа Брена је прошле године напунила и две Арене у Београду. Исти костими, иста сценографија, исти репертоар. Само што је у Београду „Југословенка“ песма као и свака друга, а у Загребу је и даље много више од песме.

 

Аутор Јелена Митровић Томић

 

Насловна фотографија: Емили и Игор Карачић

 

Извор РТС, 19. децембар 2019.