Немачка и ЕУ у рату с Америком због санкција „Северном току 2”

Медији предочавају да је на делу чист геополитички сукоб, дакле питање превласти над Европом, не само САД с Русијом, већ и са Немачком и Француском

Избио је прави „рат” Немачке, али и Европске уније с Вашингтоном због озваничене претње америчких санкција европским компанијама и одговорним званичницима ако се усуде да доврше гасовод „Северни ток 2”, што ће осетно погоршати ионако нарушено савезништво Америке и кључних држава ЕУ, посебно Немачке, пишу водећи листови у Западној Европи.

Медији и аналитичари предочавају да је на делу чист геополитички сукоб, дакле питање превласти над Европом, не само САД с Русијом, као и Турском, јер је удар санкција усмерен и на гасовод Турски ток, већ и са досад кључним америчким савезницима у Европи и НАТО, посебно Немачком и Француском.

Појавили су се ипак и неки смирујући или реални, разумни гласови, па тако амерички пословни дневник „Блумберг” оцењује да су америчке санкције сасвим закаснеле, треба два месеца да истински ступе на снагу, а такође јер је Северни ток 2 скоро завршен и тешко ће с Вашингтоном већ и због других разлога завађене утицајне земље ЕУ дозволити да се гасовод не доврши.

„Блумберг” у прилог таквим проценама наводи и мишљење Петера Бојера, саветника за трансатлантску политику канцеларке Ангеле Меркел, да је Северни ток 2 „комерцијални пројекат, са јаком геополитичком димензијом, а Трампов закон на то неће моћи да има много уплива”.

Иако су у последње време савезништво и односи САД и чланица ЕУ и НАТО осетно уздрмани, да „на Западу (ипак) нема ништа ново” показује и чињеница да се и амерички председник Роналд Реган још 1982. жестоко успротивио првом озбиљнијем уговору ЕУ и Совјетског савеза о испоруци руског гаса, нагласивши да ће то „ојачати уплив Москве на Европу”, преноси Бета.

Реган је, на објашњење европских савезника да не могу зависити од увоза енергената само са немирног Средњег истока и севера Африке, Европљанима понудио амерички угаљ и нуклеарне централе, а сад Вашингтон каже да Европа може да увози много више америчког течног гаса, иако Европљани кажу да за то нема капацитета и да је амерички гас много скупљи.

Нарочито Немачка и већина земаља ЕУ, без обзира на америчке дугорочне циљеве очувања свог уплива у Европи, имају на уму сопствене дугорочне потребе кад је енергија у питању, а свима је на уму и велика криза с руским испорукама гаса преко Украјине 2009. због сукоба Кијева и Москве.

Сад су Кијев и Москва, на огромно олакшање ЕУ, склопили уговор о даљој испоруци руског гаса Европи, али битан „осигурач” у целом том геополитичком, стратегијском економском подухвату јесу управо „Северни ток 2” и „Турски ток” за случај да се опет нешто поремети у проблемима веома бременитим украјинско-руским односима.

Европска комисија је на ове најновије америчке претње саопштила да је „Европска унија начелно против санкција европским предузећима која се баве законитим пословима” и подвукла да је „Комисија увек имала за циљ да обезбеди да ‘Северни ток 2’ послује с јасним увидом и поштовањем прописа”.

Многи коментатори нису пропустили да укажу и на чињеницу да су се европски ставови подударили и са реаговањем Москве да америчке мере одмазде представљају „директно кршење међународног права, јасан пример нелојалне конкуренције”, односно да Вашингтон жели да наметне своје интересе, а не уважавање поштене међународне конкуренције.

Британски лист Фајненшел тајмс сматра да „односи Немачке и Вашингтона неминовно иду у погоршање, јер Берлин упозорава да се Трамп отворено уплиће у суверене европске послове и говори да „Северни ток 2” „јача утицај Москве у Европи”. Вашингтон је посебно наглашавао да ће тиме Русија моћи да заобиђе испоруку гаса Европи преко Украјине, али су Кијев и Москва управо потписали петогодишњи уговор о испоруци руског гаса Европи преко украјинских гасовода.

Фајненшел тајмс с тим у вези указује на изјаву немачког министра финансија Олафа Шолца који је ставио до знања да су отуд казнене мере САД „неразумљиве и неодрживе за пријатеље који су повезани заједничким интересима унутар НАТО”. Ако се на истоку и северу ЕУ изузму присталице потпуног везивања Европе за САД са искључиво безбедносним циљем и убеђењем да је Русија војна, геополитичка претња, међу водећим политичарима у ЕУ утолико је несхватљивија политика Вашингтона јер је чињеница да производња гаса у Европи стално пада.

А да је „Зеленим дилом” Европска унија управо утврдила да ће до 2050. производњу енергије потпуно засновати на енергентима без штетних гасова, дакле нафте и гаса, иако се бар за гас могу осмислити технологије тако да сагоревање не избацује штетне угљенике.

Високотиражни немачки лист Билд у ударном чланку закључује да „праву и јасну објаву рата Доналду Трампу” представља крајње оштра порука немачке канцеларке Ангеле Меркел на усвајање закона о санкцијама Северном току 2 у америчком Конгресу да је „Берлин против вантериторијалних санкција, што није од јуче јер смо исти проблем имали око Ирана”.

Билд наводи да канцеларка Меркел „неће допустити да САД стављају клипове у точкове пројекту Северни ток 2 који она подржава” и на то надовезује и саопштење министра финансија Олафа Шолца да најављене америчке казнене мере представљају „озбиљно уплитање у унутрашње послове Немачке и Европе и сам наш суверенитет, што оспоравамо на најснажнији могући начин”.

А да је рат почео и није само пука претња говори и порука америчких сенатора Теда Круза и Рона Џонсона директору швајцарске фирме Олсиз, Едварду Хереми, да уколико та компанија „која добија велике паре од руског „Газпрома”, настави и само један дан да дограђује гасовод Северни ток 2 наћи ће се на удару погубне законске и економске одмазде”.

То значи да ће, исто као и руководиоцима, намештеницима и акционарима других европских компанија које граде тај гасовод и Олсизовим људима бити замрзнута средства у америчким банкама, ускраћене визе за путовање и пословање у САД и наметнут сијасет других казни.

Швајцарска компанија је саопштила да обуставља радове на Северном току 2, у очекивању да „Газпром” и конзорцијум европских фирми које граде гасовод, немачка и владе других заинтересованих земаља, као и ЕУ, јасно обелодане шта даље може да се уради.

 

Насловна фотографија: NORD STREAM-2/FILE PICTURE

 

Извор Политика, 22. децембар 2019.