Nemačka i EU u ratu s Amerikom zbog sankcija „Severnom toku 2”

Mediji predočavaju da je na delu čist geopolitički sukob, dakle pitanje prevlasti nad Evropom, ne samo SAD s Rusijom, već i sa Nemačkom i Francuskom

Izbio je pravi „rat” Nemačke, ali i Evropske unije s Vašingtonom zbog ozvaničene pretnje američkih sankcija evropskim kompanijama i odgovornim zvaničnicima ako se usude da dovrše gasovod „Severni tok 2”, što će osetno pogoršati ionako narušeno savezništvo Amerike i ključnih država EU, posebno Nemačke, pišu vodeći listovi u Zapadnoj Evropi.

Mediji i analitičari predočavaju da je na delu čist geopolitički sukob, dakle pitanje prevlasti nad Evropom, ne samo SAD s Rusijom, kao i Turskom, jer je udar sankcija usmeren i na gasovod Turski tok, već i sa dosad ključnim američkim saveznicima u Evropi i NATO, posebno Nemačkom i Francuskom.

Pojavili su se ipak i neki smirujući ili realni, razumni glasovi, pa tako američki poslovni dnevnik „Blumberg” ocenjuje da su američke sankcije sasvim zakasnele, treba dva meseca da istinski stupe na snagu, a takođe jer je Severni tok 2 skoro završen i teško će s Vašingtonom već i zbog drugih razloga zavađene uticajne zemlje EU dozvoliti da se gasovod ne dovrši.

„Blumberg” u prilog takvim procenama navodi i mišljenje Petera Bojera, savetnika za transatlantsku politiku kancelarke Angele Merkel, da je Severni tok 2 „komercijalni projekat, sa jakom geopolitičkom dimenzijom, a Trampov zakon na to neće moći da ima mnogo upliva”.

Iako su u poslednje vreme savezništvo i odnosi SAD i članica EU i NATO osetno uzdrmani, da „na Zapadu (ipak) nema ništa novo” pokazuje i činjenica da se i američki predsednik Ronald Regan još 1982. žestoko usprotivio prvom ozbiljnijem ugovoru EU i Sovjetskog saveza o isporuci ruskog gasa, naglasivši da će to „ojačati upliv Moskve na Evropu”, prenosi Beta.

Regan je, na objašnjenje evropskih saveznika da ne mogu zavisiti od uvoza energenata samo sa nemirnog Srednjeg istoka i severa Afrike, Evropljanima ponudio američki ugalj i nuklearne centrale, a sad Vašington kaže da Evropa može da uvozi mnogo više američkog tečnog gasa, iako Evropljani kažu da za to nema kapaciteta i da je američki gas mnogo skuplji.

Naročito Nemačka i većina zemalja EU, bez obzira na američke dugoročne ciljeve očuvanja svog upliva u Evropi, imaju na umu sopstvene dugoročne potrebe kad je energija u pitanju, a svima je na umu i velika kriza s ruskim isporukama gasa preko Ukrajine 2009. zbog sukoba Kijeva i Moskve.

Sad su Kijev i Moskva, na ogromno olakšanje EU, sklopili ugovor o daljoj isporuci ruskog gasa Evropi, ali bitan „osigurač” u celom tom geopolitičkom, strategijskom ekonomskom poduhvatu jesu upravo „Severni tok 2” i „Turski tok” za slučaj da se opet nešto poremeti u problemima veoma bremenitim ukrajinsko-ruskim odnosima.

Evropska komisija je na ove najnovije američke pretnje saopštila da je „Evropska unija načelno protiv sankcija evropskim preduzećima koja se bave zakonitim poslovima” i podvukla da je „Komisija uvek imala za cilj da obezbedi da ‘Severni tok 2’ posluje s jasnim uvidom i poštovanjem propisa”.

Mnogi komentatori nisu propustili da ukažu i na činjenicu da su se evropski stavovi podudarili i sa reagovanjem Moskve da američke mere odmazde predstavljaju „direktno kršenje međunarodnog prava, jasan primer nelojalne konkurencije”, odnosno da Vašington želi da nametne svoje interese, a ne uvažavanje poštene međunarodne konkurencije.

Britanski list Fajnenšel tajms smatra da „odnosi Nemačke i Vašingtona neminovno idu u pogoršanje, jer Berlin upozorava da se Tramp otvoreno upliće u suverene evropske poslove i govori da „Severni tok 2” „jača uticaj Moskve u Evropi”. Vašington je posebno naglašavao da će time Rusija moći da zaobiđe isporuku gasa Evropi preko Ukrajine, ali su Kijev i Moskva upravo potpisali petogodišnji ugovor o isporuci ruskog gasa Evropi preko ukrajinskih gasovoda.

Fajnenšel tajms s tim u vezi ukazuje na izjavu nemačkog ministra finansija Olafa Šolca koji je stavio do znanja da su otud kaznene mere SAD „nerazumljive i neodržive za prijatelje koji su povezani zajedničkim interesima unutar NATO”. Ako se na istoku i severu EU izuzmu pristalice potpunog vezivanja Evrope za SAD sa isključivo bezbednosnim ciljem i ubeđenjem da je Rusija vojna, geopolitička pretnja, među vodećim političarima u EU utoliko je neshvatljivija politika Vašingtona jer je činjenica da proizvodnja gasa u Evropi stalno pada.

A da je „Zelenim dilom” Evropska unija upravo utvrdila da će do 2050. proizvodnju energije potpuno zasnovati na energentima bez štetnih gasova, dakle nafte i gasa, iako se bar za gas mogu osmisliti tehnologije tako da sagorevanje ne izbacuje štetne ugljenike.

Visokotiražni nemački list Bild u udarnom članku zaključuje da „pravu i jasnu objavu rata Donaldu Trampu” predstavlja krajnje oštra poruka nemačke kancelarke Angele Merkel na usvajanje zakona o sankcijama Severnom toku 2 u američkom Kongresu da je „Berlin protiv vanteritorijalnih sankcija, što nije od juče jer smo isti problem imali oko Irana”.

Bild navodi da kancelarka Merkel „neće dopustiti da SAD stavljaju klipove u točkove projektu Severni tok 2 koji ona podržava” i na to nadovezuje i saopštenje ministra finansija Olafa Šolca da najavljene američke kaznene mere predstavljaju „ozbiljno uplitanje u unutrašnje poslove Nemačke i Evrope i sam naš suverenitet, što osporavamo na najsnažniji mogući način”.

A da je rat počeo i nije samo puka pretnja govori i poruka američkih senatora Teda Kruza i Rona Džonsona direktoru švajcarske firme Olsiz, Edvardu Heremi, da ukoliko ta kompanija „koja dobija velike pare od ruskog „Gazproma”, nastavi i samo jedan dan da dograđuje gasovod Severni tok 2 naći će se na udaru pogubne zakonske i ekonomske odmazde”.

To znači da će, isto kao i rukovodiocima, nameštenicima i akcionarima drugih evropskih kompanija koje grade taj gasovod i Olsizovim ljudima biti zamrznuta sredstva u američkim bankama, uskraćene vize za putovanje i poslovanje u SAD i nametnut sijaset drugih kazni.

Švajcarska kompanija je saopštila da obustavlja radove na Severnom toku 2, u očekivanju da „Gazprom” i konzorcijum evropskih firmi koje grade gasovod, nemačka i vlade drugih zainteresovanih zemalja, kao i EU, jasno obelodane šta dalje može da se uradi.

 

Naslovna fotografija: NORD STREAM-2/FILE PICTURE

 

Izvor Politika, 22. decembar 2019.