Да ли ће 2020. бити година рођења континенталне ЕУ?

Све чешће трзавице између Париза и Берлина у 2019. години означиле су почетак борбе за доминацију у новој континенталној Европској унији

Са брегзитом долази до померања снага у Европи, а Немачка ће се окренути источној Европи, како би ојачала свој утицај на континенту, пише за Дојче веле немачки новинар Борис Калноки.

Европска унија ће 2020. године бити мања, а политика у њој ће бити тежа. Британци би, дефинитивно, требало да се поздраве, што ће се одразити на однос снага у ЕУ. Полако се назире одступање од основног немачко-француског модела и повратак историјским структурама. У то спада стварање блока у централној и источној Европи, где је некада била Хабзбуршка монархија: земље Вишеградске групе, Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка, као и друге земље које су са њима све више повезане, преноси Танјуг.

Немачка мора да се запита где је њено место у Европи и будући облик ЕУ зависи од те одлуке. Немачки политичари се често претварају као да нису на челу центра моћи. Али друге земље то знају. То је један од разлога зашто Британци одлазе. Они препознају немачку доминацију и не желе да се везују за једну такву структуру, наводи се у тексту.

Све чешће трзавице између Париза и Берлина у 2019. години означиле су почетак борбе за доминацију у новој континенталној Европској унији. Французи осећају да би Немачка у будућности могла још јасније политички да доминира – више него икад од Другог светског рата – и то покушавају да спрече.

Рецептима које су већ применили Де Гол, Митеран и други француски председници: Немачку везати за структуре које не допуштају сопствене путеве и у тим структурама заузети што више кључних позиција. Један такав корак је Макронов позив да се формира европска војска којом би доминирала Француска, као једина нуклеарна сила на континенту и једина земља која има жељу да војно интервенише у иностранству. У међувремену, како се наводи, Немачка се суочава са новом-старом стварношћу на Истоку.

Земље централне и источне Европе, као некада у време Хабзбуршке монархије, себе нуде као савезнике. Вербални сукоб са Берлином, када је реч о миграцији, правној држави и европској интеграцији, није био најважнији догађај последњих година на Истоку. Важнији је био апел земаља централне и источне Европе да их Немачка призна као стратешког партнера и да се са њима врати принципима реалистичног, прагматичног утицаја, уместо да стално држи лекције о моралу.

Оне су спремне да помогну ширењу немачке моћи у Европи – уколико им Немачка за то нешто понуди. Та идеја иза кулиса постоји од 2014/15. и све је више назнака да у Берлину та опција почиње да се разматра. Немачка ће се након брегзита све више окретати централној и источној Европи, као противтежи Француској, али и како би земље Вишеградске групе држала подаље од десничарских покрета у Италији и Француској.

Притом је највећу препреку створила сама немачка политика: расправа о владавини права и члан 7 поступка против Пољске и Мађарске. Како то зауставити? Нико не зна. Решење би, наводи се, био механизам о владавини права који планира нова Европска комисија, који би важио за све земље. То би била шанса да се постојећи поступак пребаци у нови механизам.

Онда би проблему требало приступити много пажљивије, јер шта је са изразито политичким француским Уставним судом и његовом независношћу? Или са традиционално корумпираном аустријском политиком? Или са упитном праксом доделе ЕУ фондова Грчкој? Листа је дуга. Зато би 2020. година могла да буде година рађања континенталне ЕУ, чија би политика поново више личила на политику, него на беседу на гори, закључује се у анализи.

 

Насловна фотографија: euronews.com

 

Извор Политика, 30. децембар 2019.