Sa bregzitom dolazi do pomeranja snaga u Evropi, a Nemačka će se okrenuti istočnoj Evropi, kako bi ojačala svoj uticaj na kontinentu, piše za Dojče vele nemački novinar Boris Kalnoki.
Evropska unija će 2020. godine biti manja, a politika u njoj će biti teža. Britanci bi, definitivno, trebalo da se pozdrave, što će se odraziti na odnos snaga u EU. Polako se nazire odstupanje od osnovnog nemačko-francuskog modela i povratak istorijskim strukturama. U to spada stvaranje bloka u centralnoj i istočnoj Evropi, gde je nekada bila Habzburška monarhija: zemlje Višegradske grupe, Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka, kao i druge zemlje koje su sa njima sve više povezane, prenosi Tanjug.
Nemačka mora da se zapita gde je njeno mesto u Evropi i budući oblik EU zavisi od te odluke. Nemački političari se često pretvaraju kao da nisu na čelu centra moći. Ali druge zemlje to znaju. To je jedan od razloga zašto Britanci odlaze. Oni prepoznaju nemačku dominaciju i ne žele da se vezuju za jednu takvu strukturu, navodi se u tekstu.
Sve češće trzavice između Pariza i Berlina u 2019. godini označile su početak borbe za dominaciju u novoj kontinentalnoj Evropskoj uniji. Francuzi osećaju da bi Nemačka u budućnosti mogla još jasnije politički da dominira – više nego ikad od Drugog svetskog rata – i to pokušavaju da spreče.
Receptima koje su već primenili De Gol, Miteran i drugi francuski predsednici: Nemačku vezati za strukture koje ne dopuštaju sopstvene puteve i u tim strukturama zauzeti što više ključnih pozicija. Jedan takav korak je Makronov poziv da se formira evropska vojska kojom bi dominirala Francuska, kao jedina nuklearna sila na kontinentu i jedina zemlja koja ima želju da vojno interveniše u inostranstvu. U međuvremenu, kako se navodi, Nemačka se suočava sa novom-starom stvarnošću na Istoku.
Zemlje centralne i istočne Evrope, kao nekada u vreme Habzburške monarhije, sebe nude kao saveznike. Verbalni sukob sa Berlinom, kada je reč o migraciji, pravnoj državi i evropskoj integraciji, nije bio najvažniji događaj poslednjih godina na Istoku. Važniji je bio apel zemalja centralne i istočne Evrope da ih Nemačka prizna kao strateškog partnera i da se sa njima vrati principima realističnog, pragmatičnog uticaja, umesto da stalno drži lekcije o moralu.
One su spremne da pomognu širenju nemačke moći u Evropi – ukoliko im Nemačka za to nešto ponudi. Ta ideja iza kulisa postoji od 2014/15. i sve je više naznaka da u Berlinu ta opcija počinje da se razmatra. Nemačka će se nakon bregzita sve više okretati centralnoj i istočnoj Evropi, kao protivteži Francuskoj, ali i kako bi zemlje Višegradske grupe držala podalje od desničarskih pokreta u Italiji i Francuskoj.
Pritom je najveću prepreku stvorila sama nemačka politika: rasprava o vladavini prava i član 7 postupka protiv Poljske i Mađarske. Kako to zaustaviti? Niko ne zna. Rešenje bi, navodi se, bio mehanizam o vladavini prava koji planira nova Evropska komisija, koji bi važio za sve zemlje. To bi bila šansa da se postojeći postupak prebaci u novi mehanizam.
Onda bi problemu trebalo pristupiti mnogo pažljivije, jer šta je sa izrazito političkim francuskim Ustavnim sudom i njegovom nezavisnošću? Ili sa tradicionalno korumpiranom austrijskom politikom? Ili sa upitnom praksom dodele EU fondova Grčkoj? Lista je duga. Zato bi 2020. godina mogla da bude godina rađanja kontinentalne EU, čija bi politika ponovo više ličila na politiku, nego na besedu na gori, zaključuje se u analizi.
Naslovna fotografija: euronews.com
Izvor Politika, 30. decembar 2019.
