D. Drobnjicki: Ishod sukoba Trampa i duboke države u 2020. odrediće sudbinu Zapada

Duboka država i predsednik-razoritelj ne mogu zajedno unutar istog politikuma. Jedna od strana će morati da izađe kao pobednik

Poslednjih nekoliko godina donelo je svetu mnoga iznenađenja. Ceo niz događaja doveo je do potpunog anuliranja proglašenog „kraja istorije“. Umesto njega, čovečanstvo se suočilo sa potpuno novom realnošću – sa sveopštom konkurencijom država, tehnologija i ideja.

U svemu tome, međutim, nije najveće iznenađenje to što vlast „globalnog rukovodstva“ nisu osporile samo koje se ne ubrajaju u uslovnu `globalnu osovinu dobra`, već što mu je izazov upućen na samom Zapadu. U državama koje su stvorile tu osovinu`. „Populistički talas“, koji se podigao 2016. nije počistio staru elitu, ali ni sam nije nestao.

Oštra politička borba u Sjedinjenim Državama i dalje traje, nastavaju se sporenja oko izlaska Britanije iz EU, velika je verovatnoća da će u Austriji i Italiji 2020. doći do novih izbora… Sve to samo potvrđuje da se nastavlja bitka između liberal-globalista i nacional-populista. Potkraj 2019. borbe su postale pozicione, ali ništa manje žestoke.

Nastalja se i industrijsko-tehnološko nadmetanje između država i blokova. To nadmetanje se ne može svesti na trgovinski rat između SAD i Kine i sa njima povezanih zemalja. To nadmetanje se tiče svih naroda koji su spremni da se bore za mesto po suncem u 21. veku. Da pređu na novi tehnološki nivo i da se nađu među razvojnim liderima.

Fundamentalni konflikt – konkurencija između nacionalno orijentisanih elita i „globalnog rukovodstva“ – zamenio je liberalni svetski poredak u čiju bezalternativnost nas je ubeđivao Zapad. Ali, kako će izgledati novi svet? O tome se vode žestoke rasprave u političkoj, poslovnoj i ekspertskoj sferi. U vezi sa tim, glavnih tema u 2020. biće pet.

SAD IZMEĐU DUBOKE DRŽAVE I „NEMOGUĆEG PREDSEDNIKA“
U SAD je u toku procedura impičmenta. Opozicija je praktično bez šansi da je završi isterivanjem Trampa iz Bele kuće. Štaviše, demokrate su mu ozbiljno povećale šanse da 2020.osvoji drugi mandat.

Uprkos tome, međusobno političko krljanje u Vašingtonu ne jenjava. Aktuelni domaćin Bele kuće ne nosi se toliko sa ideološkim oponentima, koliko sa `dubokom državom` (Deep State).

Taj sudar je za savremeni Zapad od principijelnog značaja. Tu se rešava i šta je važnije: principi demokratije ili „sistem“? `Duboka država` i predsednik-razoritelj ne mogu zajedno unutar istok politikuma. Jedna od strana će morati da izađe kao pobednik. Svaki mogući ishod te borbe imaće ozbiljne posledice i za svet.

KO ĆE I KUDA POVESTI STARI SVET?
Bregzit, predstojeći skori silazak sa vlasti Angele Merkel i sve jači evroskeptici – elitu EU čine sve nervoznijom. Optimizam im oduzima i skepsa Trampove administracije povodom NATO i same Evropske unije. Migracije su i dalje vruć problem… A sve to ključa pri nultom ekonomskom rastu.

Kina i SAD više i ne kriju da na Evropsku uniju gledaju kao na jedan od terena svog nadgornjavanja. Kina je već uspela da preuzme kontrolu nad ključnim lukama Grčke i Italije i da obavije EU svojim mrežama pete generacije (5G) i da ovlada ukrajinskim gigantskim proizvođačem helikopterskih i drugih motora „Motor Sič“.

SAD su oštro protiv toga da zapadne zemlje koriste kineske 5G i još se nadaju da mogu zaustaviti ekspanziju Kine u Evropi. Objedinjena Evropa i dalje je prva ekonomija sveta. Samo, EU još nije postala `istorijski subjekt`. Zapadna analitička izdanja otvoreno je zato nazivaju „desertom na gozbi Pekinga i Vašingtona“ i kusurom u američko-kineskoj trgovini.

Predsednik Francuske Emanuel Makron jedini je evropski lider koji zvoni na uzbunu i poziva na promene. Liberalne elite koje iza njega stoje ostvarile su nemale uspehe. Makron i njegova partija kontrolišu oba doma nacionalnog parlamenta. Pokret „Obnovimo Evropu“ (koji je svojevrsna filijala njegove Republike na maršu) treći je po snazi u Evropskom parlamentu.

Verovatno će 2020. biti jasnije hoće li se Evropa mobilisati da postane centar sile u svetu ili će se pod povoljnim uslovima priključiti nekome od lidera.

KAKO ĆE SE DELITI ARKTIK?
Kina i SAD zajedno lobiraju ideju „otvorenosti“ Arktika, a Rusija i Kanada su za „suvereni pristup“, to jest – za očuvanje stare podele krajnjeg severa planete. Suparništvo se neće svesti samo na „rat geogragfskih karata“. U toku je arktička tehnologška trka u kojoj Rusija ima određene prednosti. Jer, ima, pored ostalog, najmoćniju flotu ledolomaca i jedina u svetu ploveću atomsku centralu.

Rusija, SAD i Kina aktivno razvijaju svoje polarne vojne potencijale. Sporenje oko Arktika bitno će uticati na formiranje novog sistema međunarodnih sporazuma. U svakom slučaju, trka za Arktik umnogome će promeniti poglede na svet.

ŠTA ĆE BITI SA KOSMOSOM?
Sve što važi za Arktik – važi i za kosmos i njegovo osvajanje koje je u početnoj fazi. Međutim, počinje nova velika kosmička trka. letovi ka asteroidima, uslediće istraživanja površine Meseca, pojaviće se novi kosmički aparati sa ljudskom posadom. Otvoriće se pitanje: šta dalje sa Međunarodnom svemirskom stanicom, pogotovo posle 2024.?

Biće dovedene u pitanje dosadašnje zabrane iznošenja nuklearnog oružja u kosmos i korišćenje nebeskih tela u vojne svrhe.

MODELI RAZVOJA U 21. VEKU
Svet se približio važnoj etapi svoje evolucije. Unutarpolitička borba u SAD, prelazak Kine na pozicije strateške ekspantije, jačanje geopolitičkih pozicija Rusije, nestabilnost u Africi, Latinskoj Americi i na Bliskom istoku – radikalno će izmeniti sliku sveta stvorenu poslednjih decenija.

Novo nadmetanje velikih sila neće biti ograničeno samo na industrijsko-tehnološku, resursno-energetsku i vojno-stratešku sferu. Počeće konkurencija modela razvoja koja će zameniti ideološku konfrontaciju dvaju supersistema i kratki period trijumfa liberalnog svetskog poretka.

Sjedinjenim Državama – ako se ne zaglibe u građanskom ratu – verovatno će pobediti nacional-populistička demokratija, koju će „grad na bregu“ aktivno „prodavati“ Evropi, zemljama Komonvelta i Latinskoj Americi.

Kina će aktivno realizovati model tehno-logističke integracije Evroazije, Afrike i dela Okeanije, koje će povezivati jedinstvena mreža transportnih koridora i telekomunikacija. Ona će svoj sistem meritokratskih socijalnih liftova pozicionirati kao najuspešniji svetski sistem ekonomskog rata.

Za Rusiju 2020. treba da bude ključna za formiranje sopstvenog razvojnog modela. Ona je sebi obezbedila vojno-stratešku bezbednost i svima prodemonstrirala uspehe svoje diplomatije. Ima rezultate i na planu novih tehnologija, pa sve to može postati osnova za pojavu jedinstvene civilizacijske ideologije sa kojom će postati punopravni suosnivač „sveta za 21. vek“.

 

Autor Dmitrij Drobnjicki

 

Naslovna fotografija: Jonathan Ernst/Reuters

 

Izvor Fakti, 01. januar 2020.