Д. Дробњицки: Исход сукоба Трампа и дубоке државе у 2020. одредиће судбину Запада

Дубока држава и председник-разоритељ не могу заједно унутар истог политикума. Једна од страна ће морати да изађе као победник

Последњих неколико година донело је свету многа изненађења. Цео низ догађаја довео је до потпуног анулирања проглашеног „краја историје“. Уместо њега, човечанство се суочило са потпуно новом реалношћу – са свеопштом конкуренцијом држава, технологија и идеја.

У свему томе, међутим, није највеће изненађење то што власт „глобалног руководства“ нису оспориле само које се не убрајају у условну `глобалну осовину добра`, већ што му је изазов упућен на самом Западу. У државама које су створиле ту осовину`. „Популистички талас“, који се подигао 2016. није почистио стару елиту, али ни сам није нестао.

Оштра политичка борба у Сједињеним Државама и даље траје, наставају се спорења око изласка Британије из ЕУ, велика је вероватноћа да ће у Аустрији и Италији 2020. доћи до нових избора… Све то само потврђује да се наставља битка између либерал-глобалиста и национал-популиста. Поткрај 2019. борбе су постале позиционе, али ништа мање жестоке.

Настаља се и индустријско-технолошко надметање између држава и блокова. То надметање се не може свести на трговински рат између САД и Кине и са њима повезаних земаља. То надметање се тиче свих народа који су спремни да се боре за место по сунцем у 21. веку. Да пређу на нови технолошки ниво и да се нађу међу развојним лидерима.

Фундаментални конфликт – конкуренција између национално оријентисаних елита и „глобалног руководства“ – заменио је либерални светски поредак у чију безалтернативност нас је убеђивао Запад. Али, како ће изгледати нови свет? О томе се воде жестоке расправе у политичкој, пословној и експертској сфери. У вези са тим, главних тема у 2020. биће пет.

САД ИЗМЕЂУ ДУБОКЕ ДРЖАВЕ И „НЕМОГУЋЕГ ПРЕДСЕДНИКА“
У САД је у току процедура импичмента. Опозиција је практично без шанси да је заврши истеривањем Трампа из Беле куће. Штавише, демократе су му озбиљно повећале шансе да 2020.освоји други мандат.

Упркос томе, међусобно политичко крљање у Вашингтону не јењава. Актуелни домаћин Беле куће не носи се толико са идеолошким опонентима, колико са `дубоком државом` (Deep State).

Тај судар је за савремени Запад од принципијелног значаја. Ту се решава и шта је важније: принципи демократије или „систем“? `Дубока држава` и председник-разоритељ не могу заједно унутар исток политикума. Једна од страна ће морати да изађе као победник. Сваки могући исход те борбе имаће озбиљне последице и за свет.

КО ЋЕ И КУДА ПОВЕСТИ СТАРИ СВЕТ?
Брегзит, предстојећи скори силазак са власти Ангеле Меркел и све јачи евроскептици – елиту ЕУ чине све нервознијом. Оптимизам им одузима и скепса Трампове администрације поводом НАТО и саме Европске уније. Миграције су и даље врућ проблем… А све то кључа при нултом економском расту.

Кина и САД више и не крију да на Европску унију гледају као на један од терена свог надгорњавања. Кина је већ успела да преузме контролу над кључним лукама Грчке и Италије и да обавије ЕУ својим мрежама пете генерације (5G) и да овлада украјинским гигантским произвођачем хеликоптерских и других мотора „Мотор Сич“.

САД су оштро против тога да западне земље користе кинеске 5G и још се надају да могу зауставити експанзију Кине у Европи. Обједињена Европа и даље је прва економија света. Само, ЕУ још није постала `историјски субјект`. Западна аналитичка издања отворено је зато називају „десертом на гозби Пекинга и Вашингтона“ и кусуром у америчко-кинеској трговини.

Председник Француске Емануел Макрон једини је европски лидер који звони на узбуну и позива на промене. Либералне елите које иза њега стоје оствариле су немале успехе. Макрон и његова партија контролишу оба дома националног парламента. Покрет „Обновимо Европу“ (који је својеврсна филијала његове Републике на маршу) трећи је по снази у Европском парламенту.

Вероватно ће 2020. бити јасније хоће ли се Европа мобилисати да постане центар силе у свету или ће се под повољним условима прикључити некоме од лидера.

КАКО ЋЕ СЕ ДЕЛИТИ АРКТИК?
Кина и САД заједно лобирају идеју „отворености“ Арктика, а Русија и Канада су за „суверени приступ“, то јест – за очување старе поделе крајњег севера планете. Супарништво се неће свести само на „рат геограгфских карата“. У току је арктичка технологшка трка у којој Русија има одређене предности. Јер, има, поред осталог, најмоћнију флоту ледоломаца и једина у свету пловећу атомску централу.

Русија, САД и Кина активно развијају своје поларне војне потенцијале. Спорење око Арктика битно ће утицати на формирање новог система међународних споразума. У сваком случају, трка за Арктик умногоме ће променити погледе на свет.

ШТА ЋЕ БИТИ СА КОСМОСОМ?
Све што важи за Арктик – важи и за космос и његово освајање које је у почетној фази. Међутим, почиње нова велика космичка трка. летови ка астероидима, уследиће истраживања површине Месеца, појавиће се нови космички апарати са људском посадом. Отвориће се питање: шта даље са Међународном свемирском станицом, поготово после 2024.?

Биће доведене у питање досадашње забране изношења нуклеарног оружја у космос и коришћење небеских тела у војне сврхе.

МОДЕЛИ РАЗВОЈА У 21. ВЕКУ
Свет се приближио важној етапи своје еволуције. Унутарполитичка борба у САД, прелазак Кине на позиције стратешке експантије, јачање геополитичких позиција Русије, нестабилност у Африци, Латинској Америци и на Блиском истоку – радикално ће изменити слику света створену последњих деценија.

Ново надметање великих сила неће бити ограничено само на индустријско-технолошку, ресурсно-енергетску и војно-стратешку сферу. Почеће конкуренција модела развоја која ће заменити идеолошку конфронтацију двају суперсистема и кратки период тријумфа либералног светског поретка.

Сједињеним Државама – ако се не заглибе у грађанском рату – вероватно ће победити национал-популистичка демократија, коју ће „град на брегу“ активно „продавати“ Европи, земљама Комонвелта и Латинској Америци.

Кина ће активно реализовати модел техно-логистичке интеграције Евроазије, Африке и дела Океаније, које ће повезивати јединствена мрежа транспортних коридора и телекомуникација. Она ће свој систем меритократских социјалних лифтова позиционирати као најуспешнији светски систем економског рата.

За Русију 2020. треба да буде кључна за формирање сопственог развојног модела. Она је себи обезбедила војно-стратешку безбедност и свима продемонстрирала успехе своје дипломатије. Има резултате и на плану нових технологија, па све то може постати основа за појаву јединствене цивилизацијске идеологије са којом ће постати пуноправни суоснивач „света за 21. век“.

 

Аутор Дмитриј Дробњицки

 

Насловна фотографија: Jonathan Ernst/Reuters

 

Извор Факти, 01. јануар 2020.