Šta čeka Srbiju u deceniji koja dolazi (Lompar, Đurković, Ković)?

Šta su najvažniji zadaci naše zemlje u „dvadesetim“?

Resuverenizacija, zaštita životne sredine, obnavljanje stanovništva i očuvanje integralističke svesti i brige za Srbe u Crnoj Gori i Republici Srpskoj najvažniji su zadaci Srbije u trećoj dekadi XXI veka, smatraju srpski intelektualci sa kojima smo razgovarali.

Sa dolaskom nove 2020, Srbija se približava trećoj dekadi XXI veka. Šta su najvažniji zadaci naše zemlje u „dvadesetim“? Odgovore na to pitanje za Sputnjik daju istoričar Miloš Ković, filozof Miša Đurković i istoričar književnosti Milo Lompar.

PROF. DR MILO LOMPAR
Osnovni zadatak je da se očuvaju srpska integralistička svest i državna briga o Srbima u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, da se posveti briga za Srbe u Hrvatskoj i Makedoniji i da se pitanje Kosova i Metohije drži na stolu kao pitanje koje isključuje bilo kakvo razgraničenje i bilo kakve oblike koji bi doveli u pitanje teritorijalnu celovitost Srbije. To znači da treba afirmisati nacionalno odgovornu politiku i jednu vrstu nacionalne samosvesti.

Kulturna politika treba da potpuno bude promenjena, treba da se zaustavi pogubni talas denacionalizujuće svesti koja naročito dominira unutar beogradske administrativne i medijske nomenklature.

Ove dve činjenice treba dovesti u vezu sa obrazovnim procesom koji mora da ima drugačiji oblik i koji mora da bude vezan za sadržaje u kojima će pitanja srpskog jezika i kulture imati centralni značaj.

DR MIŠA ĐURKOVIĆ
Srbija, nažalost, ima isti zadatak koji je imala u prethodnim decenijama — da preživi. Zadatak je da što više spreči procese cepanja srpskog kulturnog prostora i da očuva makar ideju o jedinstvu tog prostora i srpskog naroda.

U samoj državi često se govori da je demografski problem najveći problem. Srbija godišnje gubi oko 40.000 stanovnika na osnovu prirodnog priraštaja i verovatno barem isto toliko koji odlaze zbog posla ili drugih razloga.

Jedna od novih stvari koje nam se događaju jesu ekološki izazovi. U poslednje vreme mogli smo da vidimo da su Beograd i još neki gradovi u Srbiji među dvadesetak najzagađenijih gradova u svetu. To nije bio slučaj do pre par godina. Treba videti zbog čega se to dešava i kako sprečiti da se svi ne potrujemo.

Hteo sam da ukažem na to da postoje nasleđeni procesi cepanja naše teritorije i pokušaja uticaja da se menja naš identitet. To je proces, kako bi jedan bivši ambasador rekao, u kojem bi trebalo da prihvatimo da nas je NATO bombardovao za naše dobro, a postoje i novi izazovi poput demografije i ekologije.

PROF. DR MILOŠ KOVIĆ
Potrebna nam je resuverenizacija Srbije. U prevodu, moramo ponovo da postanemo gospodari svoje sudbine. Moramo da povratimo kontrolu nad našom državom. To znači da naša država mora ponovo da počne da brine o svojim građanima, uključujući naročito one na Kosovu i Metohiji. Trebalo bi da počne da brine o Srbima koji su ostali u bivšim jugoslovenskim republikama, pošto su između nas povučene nove krvave granice.

Moramo da resuverenizujemo naše medije. U medijima više ne može da vlada otuđena, radikalna prozapadna elita. Mediji ponovo moraju da pripadnu srpskom narodu, koji nije baš tako orijentisan. Potrebni su nam slobodni mediji koji će da promovišu srpsku kulturu. Oni će tako promovisati i svetsku i evropsku kulturu, jer pripadamo Evropi, ali moraju da promovišu srpsku kulturu, srpsku perspektivu, gledanje na sebe sopstvenim očima.

Potrebna nam je resuverenizacija ekonomije. Ovo više ne može da bude prosjačka ekonomija. Ne možete da gradite privredu na pruženoj ručici prema takozvanim stranim investitorima. Potrebne su nam investicije, ali privreda mora da bude ponovo naša, Srbija mora da bude reindustrijalizovana.

Moramo da imamo najbolju vojsku na Balkanu, po ugledu na neke druge države, na primer Izrael. Ako znamo kakva je naša pozicija, a veoma je osetljiva, moramo da shvatimo da, ukoliko želimo da imamo mir, onda moramo da se spremamo za rat.

U spoljnoj politici, Srbija mora da nađe način kako da obezbedi najveću moguću podršku Ruske Federacije, a uz njenu podršku mislim i na podršku Evroazije, pre svih na Kinu. Iskustvo je potvrdilo da bi to trebalo da budu najvažniji oslonci srpske diplomatije u doglednoj budućnosti.

 

Izvor Sputnjik, 5. januar 2020. 

Foto: Filip Krainčanić/Tanjug