Светски медији о победи Милановића на изборима у Хрватској

Тесна победа Милановића је укор десничарској политици која је у недавној историји углавном доминирала у Хрватској, пише портал Политико

Победа Зорана Милановића на хрватским председничким изборима представља ударац конзервативној влади премијера Андреја Пленковића и његовој Хрватској демократској заједници (ХДЗ) уочи парламентарних избора касније ове године, али и ретку победу кандидата левице у централној Европи где преовлађују популистичке снаге, оцене су светских медија које преноси Радио слободна Европа (РСЕ), преноси Бета.

Милановићева победа је редак тријумф кандидата левице на изборима за важну функцију у централној Европи где популисти и конзервативци побеђују последњих година, истиче Асошиејтед прес (АП) и додаје да се он нада да ће вратити одређени утицај либералима у претежно конзервативној држави где Римокатоличка црква има знатан утицај.

Иако је функција председника у Хрватској углавном церемонијална, избори у недељу су били важан тест уочи парламентарних избора који се очекују касније ове године, оцењује АП и указује да би Милановићева победа могла да омете конзервативну владу током председавања Европском унијом у првој половини године, као и да смањи њену контролу власти у изборној години.

Бивши левичарски премијер је победио досадашњу конзервативну председницу, после обећања да ће од Хрватске направити толерантну земљу окретањем странице њене ратне прошлости, наводи агенција Франс прес (АФП) и указује да се пораз досадашње председнице сматра тешким ударцем за владајућу партију.

Док се најмлађа чланица ЕУ суочава с масовним егзодусом, корупцијом и слабом економијом, Грабар-Китаровић је водила кампању под слоганом који промовише „праву Хрватску”, сугеришући да само конзервативни ХДЗ може истински представљати земљу. Милановић је, истиче АФП, такве изјаве називао „веома опасним” и залагао се за „нормалну Хрватску” као либералну демократију која промовише равноправност свих грађана.

Грабар-Китаровић је покушавала да привуче десно оријентисане бираче који су у првом кругу гласали за националистичког народног певача, а Милановић је инсистирао да је „рат завршен” и да земља треба да се бори за своје место у Европи, подвлачи АФП. Тесна победа Милановића је укор десничарској политици која је у недавној историји углавном доминирала у Хрватској, пише портал Политико.

Грабар-Китаровић је током кампање покушала да удовољи патриотским осећајима, док је као председница, наводи Политико, повремено изражавала крајне десне ставове ветеранских организација и телевизијских личности које подржавају ревизионистичку историју Хрватске током Другог светског рата. С друге стране, Милановић долази из Социјалдемократске партије која заступа проевропске социјално прогресивне ставове и либералну политику.

Ипак, док резултати избора могу указивати на одбацивање екстремно десних осећања које је прихватио владајући ХДЗ, промена у ставовима није радикална, каже политиколог Дејан Јовић. Он додаје, наводи Политико, да су гласачи изабрали умерену промену и да се може рећи да у следећих четири године Хрватска неће кренути путем Пољске или Мађарске.

Једно од главних питања пре гласања је била корупција и кампања Грабар-Китаровић је ушла у проблеме пошто је она снимљена како пева рођенданску песмицу и даје торту загребачком градоначелнику Милану Бандићу који је суочен с оптужбама за корупцију, наводи Блумберг. Док је Грабар-Китаровић покушала да допре до гласача прихватајући антиимигрантску позицију каква је у другим државама ЕУ попут Пољске и Мађарке, Милановић је обећао да ће одбацити екстремизам, да ће се борити против корупције и зауставити одлазак младих из Хрватске који траже бољи живот у западној Европи.

Оптужбе против градоначелника Загреба долазе у осетљиво време за Хрватску која је 1. јануара преузела ротирајуће председавање Европском унијом, оцењује Блумберг и указује да ЕУ испитује спремност Хрватске да усвоји евро и уђе у Шенгенску зону.Оптужбе о корупцији су одложиле сличан покушај Бугарске, што додаје притисак на Хрватску, која је по Транспаренси интернешенелу пета најгора чланица ЕУ по питању корупције.

Блумберг такође указује да функција председника, иако углавном церемонијална, обезбеђује политичку платформу и да ће опозиционе социјалдемократе настојати да искористе предност у суочавању с Хрватском демократском заједницом. Победа Милановића на председничким изборима донела је изазов по власт Пленковића и на нивоу владе и на нивоу ХДЗ-а, који је дубоко подељен између крајње деснице и десног центра, оцењује Фајненшел тајмс.

ХДЗ је био уздрман када је народни певач Мирослав Шкоро освојио 24 одсто гласова у првом кругу гласања крајем децембра, пошто је водио националистичку и антиестаблишментску кампању. Очекивало се, наводи британски лист, да би Грабар-Китаровић могла победити на изборима гласовима који су у првом кругу отишли Шкору, али је излазност пала у областима где је Шкоро имао добар резултат пре две недеље.

Посматрачи сада кажу, указује Фајненшел тајмс, да би пораз Грабар-Китаровић могао оснажити крајње десно крило Хрватске демократске заједнице. Пленковић је, међутим, после објаве резултата, на питање новинара о подели у партији рекао да ће ХДЗ остати фокусиран на демохришћанске вредности десног центра.

 

Насловна фотографија: Profimedia

 

Извор Политика, 06. јануар 2020.