Хрватски новинар: Сулејмани ми је потврдио да је био у БиХ током рата

На моје питање је ли био у БиХ, Касим је одговорио: „Наравно да сам био, али давно, 1993. и 1994. Где год муслиманима треба помоћ, ја сам ту”

Убиство иранског генерала Касима Сулејманија (62), заповједника бригаде Ал кудс, америчког непријатеља број један, лично је наредио амерички предсједник Доналд Трамп оптужујући га да је развијао планове о нападу на Американце. Убијен је у нападу америчких хеликоптера на његов конвој близу багдадске ваздушне луке.

СЛИЈЕДИ „ОШТРА ОСВЕТА“
“Генерал Касим Сулејмани био је или ранио хиљаде Американаца те је планирао убити и много више њих, али је уловљен”, написао је Трамп јуче на Твитеру те је додао да је генерал био одговоран и за убиства иранских протестаната. “Иако то Иран никад неће признати, у тој су га земљи мрзили и бојали су га се… Морао је бити убијен прије много година”, закључио је Трамп у експлозивном твиту.

Уз генерала Сулејманија убијен је и Абу Махди ал Мухандис, дозаповједник Ал-Хашд аш-Шааби, ирачке шиитске војне формације. Нема сумње да Сулејманијева ликвидација отвара ново поглавље у сукобима између САД-а и Ирана с обзиром на то да је Сулејмани био изузетно важна карика у иранској Револуционарној гарди која с резервом броји девет милиона војника. Убиство генерала Сулејманија угрозиће америчке војнике који се налазе у Ираку и Сирији као и све америчке држављане диљем Блиског истока.

“Оштра освета чека криминалце умијешане у убиство Сулејманија и других”, поручио је ирански врховни вођа ајатолах Али Хаменеј, а предсједник Ирана Хасан Рохани обећао је да ће се осветити те да ће САД “скупо платити тај злочиначки чин”.

Иако су сви очекивали тренутну реакцију Ирана: бомбардовање, ракетирање америчких снага стационираних у региону, познајући начин дјеловања иранске Револуционарне гарде, до тога неће доћи јер Иран, без обзира на све, у овом моменту не жели ући у фронтални сукоб са САД-ом. Иран ће се сигурно осветити за убиство свог генерала, али када они одлуче да је вријеме и мјесто за освету.

Убиство Касима Сулејманија довело је у опасност неколико хиљада америчких војника који се данас налазе на територији Ирака и Сирије, који ће по свему судећи бити мете освете. Исто тако не искључује се могућност напада изван територија Блиског истока или Ирака, као што је то иранска Републиканска гарда чинила у протекле четири деценије на америчке и јеврејске интересе на Блиском истоку, али и диљем свијета. Одговор на убиство генерала Касима Сулејманија могао би бити управо такав. Да су и САД свјесне тога, доказује и подизање нивоа приправности и безбедности на највиши ниво у свим њиховим базама у Ираку и региону, док је америчка амбасада у Багдаду позвала све грађане САД-а да одмах напусте Ирак.

С генералом Сулејманијем лично сам се сусрео два пута у Ирану, једном у Техерану на конференцији 2016., а други пут у граду Машхаду годину дана касније. Дјеловао је јако скромно, видјело се да је вагао сваку изговорену ријеч. Иако нисмо дуго разговарали, када је сазнао да долазим из Хрватске, само је добацио питање: “Каква је ситуација у БиХ?” На моје питање је ли био у БиХ, Касим је одговорио: “Наравно да сам био, али давно, 1993. и 1994. Гдје год муслиманима треба помоћ, ја сам ту.” На растанку сам му рекао нека се чува, а његов је одговор био: ”Молите се за мене да погинем као мученик, то ми је највећа жеља.”

Касим Сулејмани био је најжешћи борац против калифата Исламске државе, а због тајанствених мисија које је обављао звали су га “Џејмс Бондом Блиског истока”. Генерал Сулејмани био је присутан у Ираку од америчке инвазије 2003., у Либану и на подручју палестинске самоуправе од раних 90-их година, 2011. добио је нови задатак: зауставити поход џихадиста на Ирак и Сирију. Од тада су у Дамаску и Багдаду присутни заповједници снага Кудс. Познато је да је често и лично водио војне акције, као ону када је зауставио офанзиву исламиста према Дамаску и ону према Багдаду. Уз то што је обранио Дамаск и Багдад, под његовим је заповједништвом ослобођено читаво подручје Кусаира и велики дијелови провинције Хомс у Сирији, Алеп, а напосљетку и Источна Гута.

Захваљујући стратегији Касима Сулејманија, сиријски предсједник Башар ел Асад опстао је на власти. Након што је ИСИЛ заузео Мосул, Тикрит и низ других градова, Сулејмани је одмах преузео заповједништво и најбоље људе Кудса довео у Багдад, чиме је уједно помогао и да се одбрани ирачки Курдистан и сам Багдад. Војни успјех против бораца ИСИЛ-а постигнут је захваљујући томе што су Сулејмании његови савјетници промијенили стратегију ратовања и у Ираку и у Сирији, на темељу искуства у борбама против совјетских трупа у Афганистану.

ШТИТИО ИСЛАМСКУ РЕВОЛУЦИЈУ
Према обавјештајним подацима, Сулејмани је ликвидиран на повратку из Сирије гдје је заповиједао офанзивом на провинцију Идлиб, задње упориште џихадистичких група. Заповједник иранских снага Кудса цијели је живот посветио једном циљу – заштитити Иран и идеале Исламске револуције. Ал Кудс је претворио у организацију која се може суочити са свим геополитичким изазовима. Увијек је био предан Исламској револуцији и живио скромно. Управо се под његовим вођством раних 2000-их почела развијати „Осовина отпора Сједињеним Државама” на Блиском истоку, која и даље одолијева политици САД-а, Саудијске Арабије и Израела.

Ирански врховни вођа Али Хаменеј именовао је бригадира Исмаила Каанија заповједником Кудса и насљедником Касима Сулејманија којему је до сада био замјеник.

 

Аутор Хасан Хајдар Диаб

 

Насловна фотографија: AP

 

Извор vecernji.hr, 04. јануар 2020.