В. Првуловић: Како зауставити блаћење српског народа

Сматрали смо да су довољни Новак Ђоковић и бројни спортски успеси да се слике о Србији и српском народу измене. Потпуно смо погрешили

Кад вас, инквизицијским маниром и у језуитској оркестрацији, плаћеничке организације за усађивање готових негативних представа, узму на зуб и почну да емитују најгору слику о вама као народу и држави, готово да вам нема спаса. Ово је потврдила скорашња историја, не само у случају разбијања бивше Југославије, већ и у потоњем блаћењу Србије и српског народа у целини.

Треба ли других доказа, поред представљања Србије и њене наводне геноцидне државне политике и негативне слике о целом народу? Да је ово уобичајени начин одношења „великих” према „малим” земљама, види се из следећих примера. Довољно је да сте, као држава, хтели да одстраните канцерогену сорошевску напаст из своје земље или сте изразили неприхватање мигрантске политике ЕУ, па да будете представљени као нецивилизована, популистичка, антидемократска Орбанова Мађарска. Машинерија сервирања готових негативних представа политички неписменој гутачкој публици производи погубне резултате на дуги рок. Или супротан случај: упркос деценијским негативним представама о режиму и стању у Северној Кореји, кад медијска машинерија и стратегија САД имају интерес, могу, серијом симпатичних сличица о занимљивом, читај послушном вођи Ким Џонг Уну, представити ову земљу као пример позитивне еволуције, уз наглашену емпатију. „Он је одлична личност. Веома паметан, смешан, одличан преговарач. Он воли свој народ. Мислим да имамо зачетак невероватног договора”, изјавио је председник Трамп, после првог њиховог сусрета 12. јуна 2018. Али, чим се покажу први знаци непослушности предвиђеној режији, та слика се муњевито трансформише у политичку карикатуру.

О овоме говоримо зато што смо потценили последице медијске стигматизације Србије током распада СФРЈ и серије грађанских ратова. Мислили смо да је, са демократским променама у Србији, после болних ратова и њихових туробних последица, почело брисање такве слике и трајно измењена представа о Србији и српском народу. У неоснованом оптимизму смо заборавили да нам је потребна још јача медијска и политичка офанзива преко сличних акција специјализованих агенција, попут „Рудер и Фина” и других. Само скупља и ефикаснија, да би слика о нама наметнута западној и светској јавности била измењена. Сматрали смо да су довољни Новак Ђоковић и његов изузетан лик и господско понашање, бројни спортски успеси и поједини изузетни уметници да се слике о Србији и српском народу измене. Потпуно смо погрешили. Само је требало да неко дигне глас против међународно експертско доказане намештаљке терористичке ОВК у организацији америчког обавештајца и шефа тзв. косовске верификационе комисије ОЕБС-а Вилијама Грејема Вокера о наводном масакру цивила у Рачку, па да се подигне кука и мотика из истих западних центара против „антицивилизацијске” Србије.

Какве то размере узима и у којим бизарним савезништвима, видели смо претходних дана. Пратимо следећи скандалозни наступ тих кухиња. Слободоумни, несумњиво велики књижевник, Петер Хандке, аустријског порекла који живи у Француској, добио је Нобелову награду за књижевност за 2019. Нико нормалан не може да оспори да је награда заслужена. Међутим, довољно је да се креатори антисрпске кампање присете да је, у његовим текстовима, изјавама и посетама, оспоравана негативна слика о Србији и српском народу лансирана из политичких интереса западних центара, па да се на њега сручи лавина блата, али и захтева за одузимање награде!?

Да ли ми треба да игноришемо изречену љагу, уз циничан смешак и став да су оптужбе неутемељене и наводно пролазне? Мислим да је то недопустиво потцењивање погубних последица по Србију, српски народ и национални интерес на дуге стазе. Све што се пристрасној страној, али и домаћој јавности поново намеће, засновано је на лажима и измишљеним и организованим инсценацијама. Попут експлозије на сарајевској пијаци Маркале, као повода за бомбардовање Срба у БиХ 1995. и наводног масакра у Рачку, као мотива за бомбардовање СР Југославије 1999. г. С друге стране, операције „Бљесак” и „Олуја” против српског народа у Хрватској, уз помоћ истих западних спонзора, оцењене су као позитивне „одбрамбене” акције. Морамо се организовано и ефикасно, медијски и политички супротставити овим блаћењима слободарског српског народа и Србије као државе.

 

Аутор Владимир Првуловић

 

Насловна фотографија: Getty Images

 

Извор Политика, 08. јануар 2019.