О закону који није неопходан, легалан, нити легитиман

Антисрпска природа Закона о слободи вероисповести је јасна и о њему се може још штошта рећи, али сигурно је да није легалан ни легитиман

Тренутна дешавања у Црној Гори, везана уз нови Закон о слободи вјероисповјести и његове посљедице по Српску православну цркву, значајним дјелом подсјећају на не тако давна дешавања у Украјини. Наиме, 11. октобра 2018. године Синод Цариградске патријаршије је најавио да ће „подарити аутокефалност Цркви Украјине“ чиме би ова постала независна од Руске православне цркве.[1] Оваква одлука изазвала је реакцију Светог синода Руске православне цркве која је четири дана послије прекинула односе са Фанаром.[2][3]

Половином децембра 2018. одржан је сабор којим су до тада постојеће православне цркве у Украјини, Украјинска православна црква Кијевске Патријаршије, Украјинска аутокефална православна цркве, те два представника Украјинске православне цркве Московске Патријаршије, обједињене у Украјинску православну цркву[4] којој је 5. јануара 2019. аутокефалност подарио патријарх Вартоломеј Цариградски.[5] Почасним патријархом ове нове цркве именован је Филарет Денисенко, раније анатемисан и избачен из Украјинске православне цркве Московске патријаршије због недоличног понашања и рада на подјели православних вјерника унутар Украјине након пада Совјетског Савеза.[6][7] Грчка православна црква је у октобру 2019. године признала новостворену Украјинску православну цркву, чиме је постала прва источна црква која је повукла такав потез.[8]

Од посебног значаја за дешавања у Украјини је чињеница да догађаји раније споменути нису били производ искључиво црквених дешавања већ су значајним дјелом настали под утицајем политичких фактора[9] од којих је неопходно истаћи улогу тадашњег предсједника Украјине, Петра Порошенка. На посљедњим изборима у Украјини, које је изгубио у корист Владимира Зеленског[10], Порошенко се појављивао под слоганом „Војска, Вјера, Језик“[11]. Стварање независне украјинске цркве Порошенко је посматрао кроз призму користи по сопствену политичку каријеру[12][13][14] и стварањe сопствене заоставштине у историји украјинске државе.

Утицати на стварање посебне украјинске цркве, независне од Московске патријаршије, означавало би стварање нове црквене елите одане самоме Порошенку.[15][16] У најмању руку, ово свештенство би било далеко отвореније за његове политичке циљеве као што су чланство у НАТО пакту и Европској унији, него ли што су били великодостојници Украјинске православне цркве Московске патријаршије.

ВАРТОЛОМЕЈОВЕ ВЕЗЕ СА ЗАПАДОМ
Добронамјерност и углед цариградског патријарха, који је добрим дјелом био одговоран за дешавања у Украјини, постали су спорни, тиме више што су убрзо јавности постале познате Вартоломејове бројне везе за Западом, а посебно са Сједињеним Државама.

Наиме, тренутни цариградски патријарх је провео већину свога живота на Западу. Студирао је у Италији, Швајцарској и Њемачкој да би у период од 1972. до 1990. служио као митрополит анатолијског града Филаделфије. Захваљујући подршци спољној политици Сједињених Држава[17][18] и НАТО савеза[19], Вартоломеј је радо виђен гост у западним метрополама. Поред заступања америчких интереса, екуменски патријарх је већ дуго времена критикован од стране колега патријарха, са посебним нагласком на патријархе Јерусалима, Антиохије и Александрије, који Вартоломеја оптужују за папистичко понашање и покушај стварања сопствене верзије папства, функције која је у потпуности страна православном свијету.[20]

Због својих ставова и активности, добитник је почасних доктората западних факултета као што су Џорџтаун и Јејл те одликовања од којих се посебно истичу Предсједничка медаља слободе те Конгресна златна медаља, највише цивилно одликовање у Сједињеним Државама.[21] Захваљујући своме доприносу наводној борби за очување животне околине и климатске стабилности, екуменски патријарх је постао познат као „зелени патријарх“[22][23]. Узевши у обзир да је прогресивни климатски покрет, чије је тренутно најпознатије лице дјевојчица Грета Тунберг[24][25], све мање популаран, чак и у западним земљама, треба са резервом узети активности цариградског патријарха унутар овог покрета.

Васељенски патријарх Вартоломеј I
Васељенски патријарх Вартоломеј I

У оквирима западних медија, цариградски патријарх је у више наврата истакнут као „вођа више од 300 милиона православних хришћана широм свијета“[26][27] што просто није истина. Истина је да одређена мјера поштовања постоји према звању екуменског патријарха, те да је носилац ове титуле познато као „први међу једнакима“ но то је далеко од de facto предводника свих православних хришћана.

Након покушаја државног удара у Турској 2016. године, патријарх Вартоломеј[28] је био, од стране одређеног броја турских медија, прозван једним од учесника у државном удару[29], како због својих веза са Западом, тако и због пријатељских односа[30]са Фетулахом Гуленом, исламским проповједником који тренутно пребива у Сједињеним Државама а кога је званични Истанбул прогласио главним организатором државног удара.[31]

Иако је текст посвећен дешавањима у Црној Гори, овај нешто дужи увод је био неопходан како би се јасно истакла веза и повукла паралела између дотичних дешавања те сличних догађаја у Украјини. Једна од тих веза јесте сам патријарх Вартоломеј, за кога се слободно може рећи да је својим понашањем погоршао односе између Руске Федерације и Украјине, те изазвао шизму између Мосвке и Цариграда.

ЦРНОГОРСКО-УКРАЈИНСКЕ ПАРАЛЕЛЕ
У овом историјском тренутку, Црна Гора и Украјина дјеле много заједничких одлика. Обје државе су, у погледу својих елита, тренутно вођене отворено прозападним елитама које не скривају намјеру придруживања како Европској унији, тако и НАТО пакту. У случају Црне Горе, чланство у Сјеверноатлантском савезу је већ остварено, иако је сам предсједник Сједињених Држава, Доналд Трамп, довео у питање логичност и економичност такве одлуке.[32][33][34] У своме уобичајеном стилу, Трамп је просто упитао „Зашто гинути због Црне Горе?“[35][36][37] чиме је заправо изражено дубље питање заштите америчких безбедносних интереса, као и безбедносних интереса НАТО савеза.

За разлику од Црне Горе, у којој је већ неколико деценија сва моћ сконцентрисана у рукама Мила Ђукановића и људи око њега, Украјина је прошла кроз политичку промјену у току 2019. године изабравши Владимира Зеленског за предсједника. Зеленски, иако отворено прозападно оријентисан, као и Порошенко, је далеко мање вољан да настави са војно-политичком авантуром на истоку земље за разлику од свог претходника. Црна Гора, већ чланица НАТО, има право да се нада евентуалном прикључењу Европској унији. С друге стране, Украјина[38], са сличним жељама, суочава се са мање проблема када је у питању чланство у Европској унији него ли чланство у Сјеверноатлантском савезу.

Поред заједничких политичких тежњи, објема земљама је заједничка подјељеност унутар грађанства, која обично израња у случајевима спољног инжињеринга вјештачких нација. Ова подјељеност[39][40][41] је израженија у Украјини услијед избијања рата који је довео до оштрог дефинисања на дио грађанства који се сматра Русима или њима блиским, те оних који су прихватили идентитет Украјинаца проистекао из географске одреднице Украјина.

У случају Црне Горе примјетан је исти шаблон понашања, иако је подјела мање изражена. Предводник јачања и стварања црногорског идентитета је сам Мило Ђукановић, који је недавно поручио да ће у „наредном периоду радити на јачању црногорског државног идентитета те да неће дозволити оспоравање црногорског националног, културног и вјерског идентитета.“[42] Овакав став, већ више година присутан унутар дјела елите Црне Горе довео је до прихватања вјештачког црногорског идентитета од стране једног дијела становништва, те јачања отпора од стране српског народа у Црној Гори на чију се штету нови идентитет стварао.

Црногорски председник Мило Ђукановић говори на једном скупу Демократске партије социјалиста (Фото: Getty Images)
Црногорски председник Мило Ђукановић говори на једном предизборном скупу Демократске партије социјалиста (Фото: Getty Images)

Украјина и Црна Гора дјеле одређене историјске паралеле. Као што је Кијевска Русија једна од првих руских држава, у чијим оквирима је руски народ прихватио хришћанство, тако је и Црна Гора, односно Дукља,[43] једна од првих српских држава, са свим значајем који такав статус носи.

Једини начин стварања вјештачког идентитета који одговара тренутној црногорској прозападној елити јесте агресиван наступ према Србији и, уопштено гледано, свему што оснажује српски идентитет, с циљем евентуалног разводњавања, слабљења и на крају потпуног нестанка Срба из Црне Горе, путем конверзије или кроз стварање услова у којима Срби не могу остварити достојан живот.

ПРОЦЕС КОНВЕРЗИЈЕ СРПСТВА
Напади на српство у оквирима Црне Горе нису појава новијег датума. Никоме данас није непознато уништавање Његошеве капеле на Цетињу, изведено у љето 1972. године наредбом тадашње комунистичке власти, како би уступила мјесто маузолеју који је пројектовао Иван Мештровић.[44]

Полагањем Његошевих посмртних остатака у маузолеј, изгледом ближи култури древне Грчке а  духом сродан социјалистичкој идеологији тадашње Југославије, те рушењем раније капеле изграђене у препознатљивом византијско-православном стилу, покушана је „југословенизација“ Његоша и његово одвајање од српског народа. Ово је препознао и Ендрју Вачел[45], истакавши у свом раду на ову тему како су се тадашњи црногорски званичници, вођени жељом да десрбизују Његоша и избришу православну природу капеле коју је он сам осмислио[46], одлучили на стварање данашњег маузолеја.[47][48][49]

Црногоризација, и македонизација,[50][51][52] које већ дуго времена трају, су процеси конверзије српског становништва на овим територијама, стварања вјештачке нације без основа у прошлости или колективном сјећању, те одржавање такве творевине кроз апарат ревизионисане историје и мимикрију жртве. Оба процеса, ревизија историје и представљање себе као жртве наводне српске окупације, су већ неко вријеме присутни унутар контекста црногорске медијске сфере и појављују се у облику малоумних тврдњи о наводној српској окупацији Црне Горе по завршетку Првог свјетског рата,[53][54]без обзира на чињеницу да је тадашња Црна Гора сама прогласила присаједињење Србији, након што је већина посланика у скупштини гласала за такву одлуку.[55][56]

Да би се продубила фрагментација српске нације, од кључног је значаја ослабити присуство Српске православне цркве, која је од самог свог настанка присутна на овом простору. Вјековно постојање је учинило да Српска православна црква органски срасте са црногорском државом и осјећајем државности те је чинила један од темеља организације црногорске државности, у исто вријеме омогућавајући да се дата државност испољи кроз црквене структуре. Без православне цркве у Црној Гори, посебно у периоду турске превласти, не може се ни говорити о црногорској држави и државности. Довољан доказ у прилог овој тези јесте природа статуса који је Његош имао као владар Црне Горе. Он је истовремено био и свјетовни владар, кнез, те је био владика Српске православне цркве, односно вјерски поглавар.[57]

Битну улогу у слабљењу положаја Српске православне цркве игра такозвана Црногорска православна црква, основана 1993.[58][59], а заснована на трулом учењу Секуле Дрљевића, квислинга који је отворено сарађивао са италијанским окупационим снагама у Црног Гори, те са усташким властима Независне Државе Хрватске.[60] Први митрополит, симболично изабран на тргу Маршала Тита, био је Антоније Абрамовић, рашчињени свештених Православне цркве у Америци.[61][62] Призната тек 2000. године, црногорска отпадничка црква се може без сумње сматрати алатком антисрпски настројеног политичког руководства тренутне Црне Горе, посебно када се узме у обзир раније истакнути цитат недавног говора Мила Ђукановића. Као што је настанак Украјинске православне цркве био алат у рукама Петра Порошенка, тако би и канонизација ЦПЦ на баштини митрополије црногорско-приморске била политички адут Мила Ђукановића. Штавише, ЦПЦ и Ђукановићев политички режим су савршени савезници, скоро па симбиотички повезани једно с другим. У складу са западњачком технологијом изградње нација, стварање нове нације подразумјева и стварање алтернативне вјерске институције, у овом случају Црногорске православне цркве која би послужила као алатка за брисање трагова постојања Српске православне црквe.

Поглавар непризнате Црногорске православне цркве Мираш Дедеић (Фото: снимак екрана)

Један од корака ка стварању нове вјештачке нације било је стварање такозваног „црногорског“ језика приликом чега су српској азбуци додата три нова, бесмислена, слова. Стварање новог језика је, и међу западном научном елитом, брзо препознато као политички пројекат без икаквог додира са лингвистичком стварношћу.[63][64] Крајем 2017. године Конгресна библиотека Сједињених Држава препознала је црногорски језик као званичан и додјелила му језички код, но политичка позадина овакве одлуке је несумњива, с обзиром да је иста институција, у првој половини исте године одбила да призна наводни црногорски језик, истичући у званичном обавјештењу да је комитет у више наврата расправљао о статусу црногорског језика и увијек проналазио да је дотични ништа друго до верзија српског језика која се говори у Црној Гори.[65]

На самом крају 2019. године, швајцарски дневни лист Ноје цирхер цајтунг преноси мишљење аустријског стручњака за религију, Стефана Кубеа, који истиче да је црногорска православна црква „елитни пројекат“ покренут од стране оних који желе да створе посебан национални идентитет за Црногорце којим би Црна Гора била у потпуности раздвојена од Србије. Са истога стајалишта је неопходно посматрати и нови закон о слободи вјероисповјести.[66]

ОДНОС ВАРТОЛОМЕЈА ПРЕМА ЦПЦ
Проблем са црногорском православном црквом огледа се у чињеници да је не признаје нити једна од осталих православних цркава, укључујући и цариградску патријаршију. Почетком 2019. године, раније споменути патријарх Вартоломеј, обративши се писмом Милу Ђукановићу, истакао је да његова патријаршија, заједно са свим осталим свијетским православним црквама као једину канонску православну јурисдикцију у Црној Гори признаје ону под надлежношћу митрополита црногорског Амфилохија, епископа Српске православне цркве.[67][68][69]

Као што смо раније истакли, екуменски патријарх је имао кључну улогу у препознавању Украјинске православне цркве те именовању Филарета Денисенка почасним патријархом ове нове цркве. Као и Антоније Абрамовић, и Денисенко је раније избачен из своје матичне православне цркве. Исти Денисенко је од почетка свога дјеловања ушао у литургијско заједништво са Црногорском православном црквом и Македонском православном црквом, те је са Мирашем Дедићем у више наврата вршио богослужење како у Кијеву, тако и на Цетињу.[70][71]

Руска православна црква је већ у неколико наврата оптужила Вартоломеја за пасивно држање и прећутну подршку дешавањима у Црној Гори.[72][73] Сам митрополит црногорско-приморски Амфилохије је половином 2019. године истакао да би понашање Фанара по украјинском сценарију, у Црној Гори и Македонији, значило прекид свих односа између Српске православне цркве и Цариградске патријаршије.[74][75] Руска агенција ТАСС је посебну пажњу обратила на посјету Црној Гори бившег америчког конгресмена, а тренутног амбасадора за међународну слободу вјероисповјести, Сема Браунбека,[76][77][78] који је такође био активан у Украјини непосредно прије признавања Украјинске православне цркве.

С обзиром да је васељенски патријарх признао Украјинску православну цркву, која је у заједништву са ЦПЦ и МПЦ, није немогуће закључити да је тим чином патријарх Вартоломеј непосредно признао и ове двије отпадничке цркве. Ово је само једно од могућих тумачења, но одлука екуменског патријарха је широм отворила врата надањима представника како Црногорске православне цркве, тако и онима Македонске православне цркве[79] да ће њихове неканонске организације бити временом препознате као истинске цркве.

Већ смо споменули да је сам патријарх Вартоломеј почетком 2019. поручио да једино Српску православну цркву препознаје као легитимну на територији Црне Горе, но узевши у обзир дешавања у Украјини, намеће се питање са колико поуздања се може узети дата изјава те шта ће спријечити Вартоломеја да просто промјени мишљење. Преседан већ постоји у самој Украјинској православној цркви, чији настанак, то никада не смијемо сметнути с ума, није био питање само вјерске политике већ један од елемената западног сукоба са Руском Федерацијом и покушај ограничавања руског утицаја.[80][81][82]

Васељенски патријарх Вартоломеј I потписује Томос о аутокефалности Православне цркве Украјине, Истанбул, 05. јануар 2019. (Фото: AP Photo/Emrah Gurel)
Васељенски патријарх Вартоломеј I потписује Томос о аутокефалности Православне цркве Украјине, Истанбул, 05. јануар 2019. (Фото: AP Photo/Emrah Gurel)

Патријарх Вартоломеј је послужио као својевољни сарадник западних интереса против Русије, и не постоји разлог да Вартоломеј опет не дјелује на исти начин ако се укаже потреба за таквим дјеловањем против Србије. Савршено мјесто за напад ове врсте јесте Црна Гора, политички већ очигледно, бар у оквиру значајног дјела своје елите, непријатељски настројена према Србима.

Једна од посљедица оснивања Украјинске православне цркве огледала се у насиљу државних органа над припадницима Украјинске православне цркве Московске патријаршије[83]. Прије неколико дана, приликом напада на епископа диоклијског Методија[84], били смо свједоци истог понашања припадника црногорске полиције према свештенству Српске православне цркве. Док су извођене рације и напади[85][86][87] на свештенство Украјинске православне цркве Московске патријаршије, органи власти Украјине су своје потезе правдали оптужујући свештенике да дјелују као агенти руских власти. Водећи се овим примјером, те многим сличним примјерима из историје, није немогуће замислити дан када ће Српска православна црква бити забрањена и прогоњена у Црној Гори искључиво због тога што је српска.

ОРВЕЛОВСКИ ЗАКОН
Сва проблематика стања у Црној Гори обухваћена је напорима црногорског режима да коначно легализује црногоризацију, стварање црногорске православне цркве и директно нападне Српску православну цркву путем, орвеловски названог, Закона о слободи вјероисповјести. У складу са новоговором режима из Орвелове 1984 истакнути закон нема никакве везе са слободом нити са вјером. Штавише, прије пар седмица сама Скупштина Црне Горе, односно њена правна служба, утврдила је да се приједлог раније споменутог закона противи Уставу и правном систему саме државе.[88] У саопштењу правне службе истиче се да „начин на који је израђен овај Приједлог Закона, односно начин на који су формулисане поједине одредбе, одступа од принципа позитивне законодавне праксе“.[89]

Српска православна црква је прослиједила влади Црне Горе своје бројне примједбе на нови закон још 13. новембра 2019. године.[90] Упркос томе, Скупштина Црне Горе је 27. децембра 2019. усвојила[91][92] Закон о слободи вјероисповјести. Прихватање овог закона је изазвало низ протеста широм Црне Горе у којима учествују како обични грађани тако и свештенство Српске православне цркве. Усвајање закона је било праћено одбијањем свих предложених амандмана[93] на закон те хапшењем 17 посланика опозиције.[94] Вођство Митрополије црногорско-приморске је дан након усвајања закона најавило стварање стратегије за одбрану храмова Српске православне цркве у Црној Гори до Бадњег дана.[95]

Када се погледа текст самог закона, у потпуности је разумљиво зашто га је правна служба Скупштине одбацила као неуставан, те зашто му се противе Срби из Црне Горе. На интернету је могуће пронаћи приједлог закона о слободи вјероисповјести[96] док је сам коначни текст закона, у тренутку писања овога чланка, немогуће пронаћи на званичној страници црногорског Министарства правде.[97]

Чак је и површна анализа приједлога овога закона довољна да се уочи његова проблематичност. Један од чланова закона, можда и најспорнији, истиче да ће се вјерски објекти и земљиште које користе вјерске заједнице у Црној Гори, а који су изграђени, односно прибављени из јавних прихода државе или су били у државној својини до 1. децембра 1918. водити као државна својина те културна баштина Црне Горе. С обзиром на период теократске власти у Црној Гори, велики број вјерских објеката Српске православне цркве је настао кроз дјеловање државе и могу се, због природе теократског уређења и његовог произвољног тумачења, посматрати као државна својина. Исти шаблон се користи и у случају да је одређени вјерски објекат „изграђен заједничким улагањем грађана до 1. децембра 1918.“.

Неопходно је примјетити да је искоришћен термин „улагање“ сам по себи довољно широк да не мора искључиво подразумјевати новчана улагање, већ може обухватити и улагање физичког напора приликом изградње цркве или манастира, те других облика улагања људског напора у свршавање одређеног подухвата. Тренутно владајућа елита Црне Горе, путем паразитске природе овога закона, намјерава од Срба који су вјековима улагали труд у подизање, обнављање и очување  својих светих мјеста одузети то исто културно насљеђе тако што ће их свести на расплинуту флоскулу „црногорских грађана“, а њихове аутентичне и самосталне напоре претворити у наводни рад свих оних који данас чине грађане Црне Горе. По овој основи, манастир Острог,[98] између осталих, постао би државна својина.

Манастир Острог (Фото: Профимедиа)

У наведеном члану закона сви вјерски објекти настали прије 1. децембра 1918. се дефинишу кроз двоструку природу. Они су истовремено и државна својина, но такође и културна баштина Црне Горе. Није тешко уочити да у Црној Гори, каква је тренутно, дефинисати одређено добро као културну баштину скоро по аутоматизму означава одузимање дотичног добра од српске културне баштине, којој неотуђиво припада на основу историјских чињеница. Поред тога, дотично културно добро неће само бити одузето од укупне српске културне баштине већ ће истовремено послужити као један од градивних елемената вјештачке „црногорске“ културне баштине.

Неупитна потврда овакве намјере црногорске власти може се пронаћи у оквиру члана новог закона који прописује да „добра која представљају културну баштину Црне Горе, а на којима право својине или коришћења има вјерска заједница, не могу се отуђити, премјештати или изнијети из државе без сагласности Владе.“[99] Суштински гледано, све што је овим законом дефинисано као културно добро Црне Горе, укључујући и свештачке мошти, је под директном контролом црногорски власти и супротно дјеловање, захваљујући новом закон, постаје криминални чин.

Услијед природе овога текста, немогуће је детаљно ући у посебну анализу сваког од чланова новога закона. Довољно је истаћи да раније истакнути пар чланова из текста закона није усамљен у проблематичној формулацији и политичкој намјери.

ЈАСНА НАМЕРА
Локална димензија доношења новога закон је јасна. Мило Ђукановић и група окупљена око њега има несумњиве користи од овога закона, како у смислу присвајања изузетно вриједне имовине[100] тако и у погледу јачања сопственог положаја путем сарадње са такозваном црногорском православном црквом. Истовремено, мора се узети у обзир и постојање шире слике унутар које се неминовно намеће статус Црне Горе као чланице НАТО савеза.

Раздвајање Србије од Црне Горе у сваком погледу може једино да буде од користи НАТО пакту с обзиром да се тако додатно стеже обруч око Србије, те се оснажује постепена индоктринација становништва с циљем брисања историјског српског идентитета народа Црне Горе и развоја аутошовинизма, односно онога што је Мило Ломпар назвао дух самопорицања.

Потврду овога става довољно лако је пронаћи у недавној изјави бившег главнокомандујућег официра америчких копнених снага у Европи, Френклина Хоџиса. Наиме, говорећи за Глас Америке Хоџис је истакао да „треба, не само укинути било какве „црвене линије“, већ пружити подршку и заштиту од притиска Русије. На пример помоћи Србији да се одупре притисцима Српске православне цркве везане за Русију“.[101][102][103] Утицај Русије се дефинише, по устаљеном западном аутоматизму, као негативан из чега произилази потреба да се Србија заштити не само од Руске Федерације већ и од сопствене цркве[104] која је својим историјским дјеловањем постала нераскидиво испреплетена са српском државом. С обзиром да долази од америчког представника, охолост изјаве и недостатак уљудности не треба да изненађује.

Генерал потпуковник Френклин Бен Хоџис, бивши главнокомандујући америчких копнених снага у Европи
Генерал потпуковник Френклин Бен Хоџис, бивши главнокомандујући америчких копнених снага у Европи

Као што је истакнуто на самом почетку овога текста, циљ осамостаљивања украјинске цркве, путем томоса додјељеног од стране екуменског патријарха био је додатно продубљивање подјеле између Русије и Украјине. Као и у случају Украјинске православне цркве Московске патријаршије, која је играла улогу спојнице између Русије и Украјине, тако и Српска православна црква премошћује тренутне политичке подјеле сабирајући српски народ у једну заједницу.

Управо због овога кохезивног и позитивног дјеловања, СПЦ је проблем за Запад. Везе са Русијом и Руском православном црквом, које је раније споменути амерички официр дефинисао као проблематичне, су додатни разлог за напад на структуре СПЦ-а од стране Запада. Мило Ђукановић је у овом поретку ствари само добро плаћени извршилац радова.

МОДЕЛИ ИЗГРАДЊЕ НАЦИЈА
Свака могућа додирна тачка између Србије и Црне Горе мора бити прекинута како би се могао у потпуности провести западни модел изградње нације, при чему треба имати на уму да се нација другачије дефинише унутар интелектуалне елите Сједињених Држава те њихових колега у Европи[105][106][107], посебно Источној Европи. Иако су земље Западне Европе у деценијама након Другог Свјетског рата почеле да прихватају америчку дефиницију, европско схватање нацију види као заједницу повезану истим језиком, у значајном броју случајева истом вјером, заједничком културом и обичајима, заједничком историјом и традицијом те припадношћу истој раси или етничкој скупини. Осјећај историјског континуитета, у географском и међугенерацијском погледу, је изузетно битан у европском схватању нације. Европско искуство учи да нација ствара државу. С друге стране, америчко схватање нације је условљено чињеницом да су САД, као држава, приступиле стварању нације.

С обзиром да је већ неколико вјекова Америка одредиште миграната из свих дјелова свијета, за нормално функционисање државних апарата било је неопходно утврдити релативно широк оквир који је допуштао укључивање сви разноликих националних идентитета, култура и традиција, језика и вјера. Говорити о хомогеној нацији какве су европске, бар оне на истоку, у таквом окружењу је немогуће. Енглески језик је коришћен као средство комуникације из више разлога, но као што је могуће примјетити у свим националним заједницама које су очувале свој примарни идентитет, матерњи језик се очувао и употребљава се, посебно у случајевима када су породице хомогене. У условима настанка какве су историјске околности наметнуле америчкој нацији, консензус је било могуће пронаћи једино око најширих заједничких чинилаца, те на њима градити осјећај националне припадности.

Као такав, амерички модел нације је извезен широм свијета путем војних интервенција или смјена режима, но заједнички чиниоци нове нације су у својој суштини остали одраз америчког искуства које ће временом прерасти у визију глобалног поретка заснованог на америчким правилима.

Неминовни завршетак овог процеса јесте претварање нације са аутентичном историјом, традицијом и културним обичајима у пуку копију америчког схватања нације, гдје се свака аутентичност губи у прихватању најширих заједничких чинилаца те пружању могућности свакоме појединцу да постане члан нације путем процеса добијања држављанства. Таква „национална“ заједница постаје скуп мање или више изолованих појединаца с обзиром да не постоји заједнички културни, историјски или традицијски наратив који би их повезао, а заједнички чиниоци који оваке појединце могу лабаво повезати јесу западњачки конзумеризам, испразан начин живота и површна забава чија сврха се огледа у континуираном бјегу од стварности. У оваквом поретку ствари, име националне државе губи свој првобитни смисао, престаје да осликава народ који је дотичну државу изградио, те постаје пука етикета провинције, назив лишен дубљег значења, као што су била имена провинција древног Римског царства.

Са овог гледишта је могуће посматрати и покушај стварања заједничког европског идентитета који треба да замјени појединачне националне идентитете путем спорог брисања аутохтоних националних традиција и искустава, отварањем граница за масовну миграцију из свих дјелова свијета те прихватање сувопарног европског правног наслијеђа као најширег заједничког садржиоца. Европски званичници никада нису крили, и у више наврата су јасно и јавно истицали да су Сједињене Државе имале значајан утицај на стварање и обликовање Европске уније.[108]

ОДРАЗ ГЕОПОЛИТИЧКИХ ПРОЦЕСА
Доношење новог закона о слободи вјероисповјести, и његове могуће посљедице, неопходно је посматрати како са степена локалне политике тако и у оквирима интереса великих сила, посебно када се узме у обзир да овакав потез црногорских власти не стоји изолован од већих геополитичких процеса већ се, штавише, може оправдано посматрати као одраз истих у специфичним околностима Црне Горе.

Антисрпска и антиправославна природа закона, те оних који га подржавају, очигледна је. Упркос аутошовинизму тренутног режима те прећутној подршци Запада, српски народ у Црној Гори и ван ње, својим понашањем и јасно исказаним јединством, на дјелу је показао здрав национални дух и непомућену свијест о сопственом историјском континуитету и припадности. Чињеница да су Срби у Црној Гори, у десетинама хиљада, на улицама показали отпор упућује на схватање непроцјењиве вриједности коју српска културна баштина у Црног Гори има те на неуспјех свих покушаја да се српски идентитет разводни и уништи, како оних у периоду социјалистичке Југославије, тако и ових за вријеме владавине Мила Ђукановића.

Подршка нације очувању српских светиња је очигледна,[109][110][111][112][113][114][115][116][117][118][119][120][121] како унутар Црне Горе тако и широм српских земаља. Окупљања подршке из Београда, Бањалуке, других градова и српске дијаспоре довољно говоре у прилог томе. Српска православна црква је већ раније заузела јасан став који одбацују и осуђује саму природу новог закона. У својој борби јасно је подржана од стране Руске православне цркве.[122][123][124][125]

Митрополит Амфилохије и свештенство Митрополије црногорско-приморске на челу литије у Бару, 12. јануар 2020. (Фото: mitropolija.com)
Митрополит Амфилохије и свештенство Митрополије црногорско-приморске СПЦ на челу литије у Бару, 12. јануар 2020. (Фото: mitropolija.com)

Политичке институције Србије и Републике Српске су се већ негативно изразиле према новом закону и њихови напори сада морају бити усмјерени ка упрегнућу локалних и међународних механизама којима би се у потпуности онемогућило маневрисање црногорских властодржаца. Медијским спиновањем нови закон се покушава представити као проевропски и савремен дио законодавства који је неопходан[126] Црној Гори. Закон о слободи вјероисповјести у Црној Гори је много тога, но засигурно није неопходан, легалан или легитиман.

 

Љубиша Маленица је дипломирани политиколог.

________________________________________________________________________________

УПУТНИЦЕ:
[1]https://www.patriarchate.org/-/communiq-1

[2]https://www.telegraph.co.uk/news/2018/10/15/russian-orthodox-church-rupturing-ties-constantinople-ukraine/

[3]https://www.theguardian.com/world/2018/oct/15/russian-orthodox-church-cuts-ties-with-constantinople

[4]https://en.wikipedia.org/wiki/Orthodox_Church_of_Ukraine

[5]https://risu.org.ua/en/index/all_news/orthodox/constantinople_patriarchy/74166/

[6]http://orthochristian.com/116586.html

[7]http://orthochristian.com/116803.html

[8]https://www.rferl.org/a/in-a-first-greek-church-recognizes-orthodox-church-of-ukraine/30213458.html

[9]https://www.pewresearch.org/fact-tank/2019/01/14/split-between-ukrainian-russian-churches-shows-political-importance-of-orthodox-christianity/

[10]https://www.princip.news/magazin/tema/zasto-je-komicar-pobijedio-porosenka

[11]https://carnegie.ru/commentary/78026

[12]https://www.ft.com/content/5c91bea8-29ff-11e9-a5ab-ff8ef2b976c7

[13]https://www.csmonitor.com/World/Europe/2018/0921/In-struggle-over-Ukrainian-Orthodox-communion-a-political-hornet-s-nest

[14]https://www.bloomberg.com/opinion/articles/2018-12-18/ukraine-poroshenko-embraces-orthodox-church-as-political-ally

[15]https://carnegie.ru/commentary/78026

[16]https://www.csmonitor.com/World/Europe/2019/0904/Why-religion-and-politics-are-a-fickle-mix-in-Ukraine

[17]https://wmbriggs.com/post/25345/

[18]https://geopoliticskovacevic.blogactiv.eu/2016/11/12/the-clash-of-patriarchs-kirill-i-bartholomew-i-and-the-future-of-the-orthodox-church/

[19]http://www.pravmir.com/new-church-schism-in-ukraine-will-be-more-dangerous-than-nato-expansion-expert/

[20]http://www.monomakhos.com/a-canon-aimed-at-moscow/

[21]https://geopoliticskovacevic.blogactiv.eu/2016/11/12/the-clash-of-patriarchs-kirill-i-bartholomew-i-and-the-future-of-the-orthodox-church/

[22]https://www.apostolicpilgrimage.org/the-green-patriarch

[23]https://www.nytimes.com/2012/12/04/science/bartholomew-i-of-constantinoples-bold-green-stance.html

[24]https://www.cnbc.com/2019/09/24/how-greta-thunbergs-rise-could-backfire-on-environmentalists.html

[25]https://www.theguardian.com/environment/gallery/2019/sep/20/greta-thunberg-face-of-the-global-climate-strike

[26]https://www.cbsnews.com/video/the-patriarch-bartholomew/

[27]https://www.coleurope.eu/events/high-level-speech-his-all-holiness-ecumenical-patriarch-bartholomew

[28]https://providencemag.com/2018/10/the-embattled-ecumenical-patriarch-caught-between-russia-and-turkey/

[29]https://eu.greekreporter.com/2018/01/05/orthodox-patriarch-bartholomew-targeted-by-erdogans-regime/

[30]http://hizmetnews.com/518/freedom-award-recipient-bartholomew-praises-gulens-peace-efforts/#.V_L_taQVA5s

[31]http://www.fides.org/en/news/60683-ASIA_TURKEY_The_Ecumenical_Patriarchate_rejects_the_false_allegations_regarding_the_involvement_in_the_failed_coup

[32]https://www.cnbc.com/2018/07/18/trump-defending-nato-ally-montenegro-could-result-in-world-war-3.html

[33]https://www.theguardian.com/us-news/2018/jul/19/very-aggressive-trump-suggests-montenegro-could-cause-world-war-three

[34]https://time.com/5341790/donald-trump-vladimir-putin-montenegro-nato/

[35]https://www.theguardian.com/world/2018/jul/19/how-trump-destabilised-montenegro-with-a-few-words

[36]https://nationalinterest.org/blog/the-skeptics/nato-doesnt-need-montenegros-teeny-tiny-military-16768

[37]https://www.euractiv.com/section/politics/news/why-die-for-montenegro-trump-asks/

[38]https://www.reuters.com/article/us-ukraine-crisis-eu/ukraines-promise-of-eu-membership-remains-elusive-idUSKBN1DO18R

[39]https://www.foreignaffairs.com/articles/ukraine/2019-03-18/risk-ethnic-conflict-growing-ukraine

[40]https://www.forbes.com/sites/danielmitchell/2014/03/03/ukraine-ethnic-division-decentralization-and-secession/#7de279714035

[41]https://www.refworld.org/docid/49749c91a.html

[42]https://www.slobodnaevropa.org/a/djukanovic-i-crnogorski-identitet/30303685.html

[43]https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%BA%D1%99%D0%B0

[44]http://www.politika.rs/sr/clanak/431376/Odbijena-obnova-Njegoseve-kapele

[45]https://slavic.berkeley.edu/people/andrew-baruch-wachtel/

[46]https://www.poportal.rs/nepostovanje-poslednje-njegoseve-zelje/

[47]https://books.google.ba/books?id=gE1c4wK-ASAC&printsec=frontcover&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false

[48]https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:442814-Kako-je-srusen-Njegosev-zavet

[49]https://arhiva.nedeljnik.rs/velike-price/portalnews/a-onda-je-tito-dosao-na-cetinje-sve-tajne-rusenja-kapele-na-lovcenu-8/

[50]https://patriot.rs/zaustavimo-makedonizaciju-srba/

[51]https://www.srpskaistorija.com/makedoniziranje-juzne-srbije/

[52]https://balkanskageopolitika.com/tag/makedonizacija-srba/

[53]https://www.021.rs/story/Info/Srbija/201258/Misle-da-je-Srbija-okupirala-Crnu-Goru-i-traze-odstetu.html

[54]https://hr.wikipedia.org/wiki/Srpska_okupacija_Crne_Gore_1918.

[55]https://www.blic.rs/vesti/tema-dana/srbija-nije-vojskom-okupirala-crnu-goru/vxfssf7

[56]https://www.telegraf.rs/vesti/1229009-nemojte-da-vas-lazu-crnogorci-su-1918-hteli-da-se-ujedine-sa-srbijom-foto

[57]https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_II_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%8A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88

[58]https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0

[59]http://www.politika.rs/scc/clanak/63492/CPC-stvara-nove-podele

[60]https://www.in4s.net/odgovor-adzicu-poziv-antisemite-sekule-drljevica-na-istrebljenje-ustanicke-gube-iz-torine/?lang=lat

[61]https://web.archive.org/web/20120620121640/http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1032/tekst/zdrava-i-lazna-religioznost-crne-gore/

[62]http://www.politika.rs/scc/clanak/24843/%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8

[63]https://www.esiweb.org/index.php?lang=en&id=271

[64]https://qz.com/1158964/montenegrin-the-world-has-a-brand-new-language-and-its-a-win-for-nationalists/

[65]https://www.b92.net/eng/news/region.php?yyyy=2017&mm=12&dd=14&nav_id=103042

[66]https://www.danas.rs/svet/svajcarska-stampa-zakon-o-verskim-slobodama-crna-gora-zaokruzuje-drzavnost/

[67]https://mondo.ba/Info/Region/a882356/SAMAR-DjUKANOVICU-Vartolomej-priznaje-samo-srpsku-crkvu.html

[68]https://www.tportal.hr/vijesti/clanak/patrijarh-bartolomej-otkantao-dukanovica-priznaje-samo-srpsku-pravoslavnu-crkvu-foto-20190627

[69]https://www.blic.rs/vesti/politika/carigradski-patrijarh-milu-jasno-porucio-nema-crnogorske-crkve-postoji-samo/tyvz4ld

[70]https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%82_%D0%94%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE

[71]https://www.blic.rs/vesti/svet/pravoslavno-jedinstvo-na-testu-da-li-nakon-ukrajinske-i-crnogorska-crkvu-ceka/xxr5l4s

[72]https://antenam.net/drustvo/religija/144964-ruska-crkva-optuzuje-vaseljensku-patrijarsiju-da-stoji-iza-poteza-vlasti-crne-gore

[73]https://www.antenam.net/drustvo/religija/144381-vaseljenska-patrijarsija-uskratila-podrsku-srpskoj-crkvi-u-crnoj-gori

[74]https://sveosrpskoj.com/vjere/amfilohije-pokusaj-carigrada-da-na-balkanu-ponovi-ukrajinski-scenario-bio-bi-objava-rata-spc/?script=lat

[75]https://tass.com/world/1070799

[76]https://tass.com/world/1103933

[77]https://www.atvbl.com/vijesti/region/zapadne-sile-pokusavaju-da-izazovu-raskol-u-pravoslavnoj-crkvi-11-10-2018

[78]https://en.wikipedia.org/wiki/Sam_Brownback

[79]https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0

[80]https://www.atlanticcouncil.org/blogs/ukrainealert/why-independence-for-ukraine-s-orthodox-church-is-an-earthquake-for-putin/

[81]https://www.unian.info/world/111033-text-of-putin-s-speech-at-nato-summit-bucharest-april-2-2008.html

[82]https://www.opendemocracy.net/en/odr/spiritual-capital-ukraine-orthodox-church/

[83]https://www.france24.com/en/20181203-ukraine-raids-orthodox-churches-russia-ties-putin-poroshenko-azov-crimea

[84]https://mitropolija.com/2019/12/27/policija-nocas-pretukla-episkopa-dioklijskog-metodija/

[85]https://www.aljazeera.com/news/2018/12/ukraine-set-establish-church-secure-split-russia-181215075840519.html

[86]https://www.reuters.com/article/us-ukraine-church/ukraines-security-service-raids-home-of-russian-backed-monastery-head-idUSKCN1NZ1I1

[87]https://www.nytimes.com/2018/12/31/world/europe/ukraine-russia-orthodox-church-schism.html

[88]http://balkans.aljazeera.net/vijesti/zakon-o-slobodi-vjeroispovijesti-u-crnoj-gori-neustavan

[89]http://srpskacafe.com/2019/12/skupstina-crne-gore-zakon-o-slobodi-vjeroispovijesti-je-neustavan/

[90]http://www.spc.rs/files/u5/2010/3/final_sa_potpisima_primjedbe_pravnog_savjeta_na_predlog_zakona_-_srpski.pdf

[91]https://www.slobodnaevropa.org/a/zakon-o-slobodi-vjeroispovijesti-crna-gora/30344191.html

[92]https://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Usvojen-zakon-o-slobodi-vjeroispovijesti-u-Crnoj-Gori/575945

[93]http://zakoni.skupstina.me/zakoni/web/app.php/akt/2178

[94]http://www.politika.rs/scc/clanak/444830/Uhapsili-poslanike-opozicije-zakon-o-crkvama-usvojen

[95]http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=527954

[96]https://www.paragraf.me/nacrti_i_predlozi/predlog-zakona-o-slobodi-vjeroispovijesti-ili-uvjerenja-i-pravnom-polozaju-vjerskih-zajednica.pdf

[97]http://www.pravda.gov.me/biblioteka/zakoni?alphabet=cyr

[98]http://manastirostrog.com/

[99]https://www.paragraf.me/nacrti_i_predlozi/predlog-zakona-o-slobodi-vjeroispovijesti-ili-uvjerenja-i-pravnom-polozaju-vjerskih-zajednica.pdf

[100]https://www.slobodnaevropa.org/a/kad-vlada-crne-gore-ka%C5%BEe-pravni-status-crkava-da-li-misli-na-imovinu-spc-/30012842.html

[101]https://www.glasamerike.net/a/hodzis-srbija-kosovo-dijalog-nato/5004422.html

[102]http://srbi.org.mk/general-hodzis-priznao-za-nato-je-spc-glavna-pretnja-za-dovrsavanje-posla-na-balkanu/

[103]https://srbin.info/politika/general-hodzis-priznao-za-nato-je-spc-glavna-pretnja-za-dovrsavanje-posla-na-balkanu/

[104]https://www.standard.rs/2019/12/30/kako-je-americki-general-priznao-da-je-spc-glavna-pretnja-za-nato-na-balkanu/

[105]https://www.britannica.com/topic/nationalism

[106]https://www.foreignaffairs.com/articles/europe/return-europe-s-nation-states

[107]https://plato.stanford.edu/entries/nationalism/

[108]https://www.pri.org/stories/2019-01-28/how-us-influenced-creation-eu

[109]https://naslovi.net/2020-01-06/rtv/kikinda-podrska-svestenstvu-spc-u-crnoj-gori/24719594

[110]http://www.visegrad365.com/podrska-vernicima-u-crnoj-gori-iz-kosovske-mitrovice/

[111]https://058.ba/2020/01/solidarnost-sa-srbima-iz-crne-gore-podrska-i-iz-rogatice/

[112]https://gradiska.tv/moleban-u-gradisci-kao-podrska-spc-u-crnoj-gori/

[113]http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3800640/kraljevo-molitvena-podrska-spc-u-crnoj-gori.html

[114]https://hercegovinapress.com/focaci-na-ulicama-podrska-srpskoj-braci-u-crnoj-gori/

[115]https://tsd-tv.com/2020/01/04/podrska-braci-i-sestrama-iz-kanade/

[116]http://rs.n1info.com/Vesti/a557905/Moleban-u-Sabornoj-crkvi-Svetog-Djordja-u-Krusevcu-podrska-SPC-u-Crnoj-Gori.html

[117]https://www.bl-portal.com/drustvo/podrska-vjernicima-u-crnoj-gori-sirom-republike-srpske/

[118]https://www.semberija.info/lat/news/novosti/Republika-Srpska/5058.podrska-gradana-banjaluke,-trebinja-i-pala-pravoslavnim-vjernicima-u-crnoj-gori.html

[119]https://www.kosovo-online.com/vesti/politika/srbima-u-crnoj-gori-podrska-i-iz-gorazdevca-6-1-2020

[120]http://istokrs.com/podrska-spc-u-crnoj-gori-iz-nevesinja/

[121]https://www.srbijadanas.com/vesti/region/crna-gora-i-srbija-su-jedna-familija-dijaspora-u-londonu-i-parizu-stala-uz-svoju-crkvu-u-crnoj-gori-2020-01-05

[122]https://antenam.net/drustvo/religija/144964-ruska-crkva-optuzuje-vaseljensku-patrijarsiju-da-stoji-iza-poteza-vlasti-crne-gore

[123]https://www.srbijadanas.com/vesti/region/ruski-patrijarh-kiril-stao-uz-srbe-podrska-za-spc-u-crnoj-gori-2019-12-31

[124]http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/region/3586066/sinod-ruske-crkve-dizemo-glas-u-zastitu-spc-u-crnoj-gori.html

[125]https://www.srbijadanas.com/vesti/region/oglasio-se-i-sinod-ruske-pravoslavne-crkve-upucena-podrska-sestrinskoj-spskoj-crkvi-u-crnoj-gori-2019-12-30

[126]https://www.bscg.me/skupstinske-diskusije/ervin-ibrahimovic-crnoj-gori-je-neophodan-novi-zakon-u-oblasti-slobode-vjeroispovjesti/

 

Насловна фотографија: mitropolija.com

 

Извор princip.news