Како би се спуштање цензуса одразило на политички живот у Србији?

Уколико овај потез заиста заживи, могао би да буде незгодна „коска“ за део опозиције који жели да бојкотује изборе. То се пре свега односи на СзС

Могућност да цензус потребан за улазак партија у Народну скупштину буде спуштен са пет на три одсто највише би одговарао радикалима, СПАС-у Александра Шапића и Покрету слободних грађана. Ове три странке, према истраживањима, тренутно имају подршку између три и шест процената, па би им нижи праг широм отворио врата парламента.

Ово правило могло би да заживи на парламентарним изборима који ће се највероватније одржати 26. априла, а да се о њему интензивно размишља, потврдио је и председник Србије Александар Вучић. Он тврди да се тиме никако не угрожавају права опозиције, да би СНС добио мање мандата, али да би јавно мњење било боље пресликано.

Бојан Клачар из ЦеСИД-а истакао је, за Новости, да би нижи праг ишао у корист странака које су тренутно између три и пет одсто подршке, а то су СРС, СПАС и ПСГ, ако би одлучили да изађу на изборе.

– Напредњацима ово решење одговара, јер би омогућило да више странака уђе у парламент и да се тако избегне ситуација да само они и СПС пређу праг. Међутим, мењање изборних правила уочи гласања отворило би питања у домаћој и страној јавности што владајућој партији не одговара и да би због тога могли да се одлуче да одустану од те идеје.

Ипак, чињеница је да су поједини закони, који се посредно тичу избора, већ промењени у изборној години, и то на инсистирање опозиције и посредника из Европског парламента. Подсетимо, измењени су акти о финансирању изборне кампање, Агенцији за борбу против корупције и о јавним предузећима.

Уколико овај потез, за који Вучић, како тврди, још није добио подршку у својој странци, заиста заживи, могао би да буде незгодна “коска” за део опозиције који жели да бојкотује изборе. То се пре свега односи на Савез за Србију, где би могле да се отворе пукотине међу чланицама, пошто би снижавањем прага био олакшан улаз у Скупштину и приступ новцу из буџета који је некима од њих неопходан за функционисање.

У овом опозиционом блоку пак тврде да се иза овог “маневра” само крије намера да се “права опозиција замени лажном”. И у ПСГ, који још није пресекао да ли ће на изборе, кажу да су сада ближи одлуци да на њима – не учествују. Незванично сазнајемо и да део странака мањина има резерву према овом решењу, јер би нижи цензус подигао природни праг на основу којег они добијају места у парламенту.

Министар Расим Љајић рекао је да би спуштање изборног цензуса на три одсто допринело томе да се странке уозбиље, јер би свака водила рачуна о кандидатима које ће предложити.

– Владајућа коалиција показала је да јој је стало да дође до враћања поверења у изборни процес. Очекивао сам да спуштање цензуса буде једна од главних тема током дијалога власти и опозиције – рекао је Љајић за РТС.

Он је 2013. године већ предлагао тзв. степенасти модел који би значио да партија која иде соло мора да прескочи праг од три одсто, оне које наступају у пару – пет, а за коалиције са три и више чланова да важи цензус од седам процената.

Потпредседник Народне странке Никола Јовановић тврди да Вучић не може да “разбије блок истинских опозиционих снага, које ће бојкотовати изборе, те је због тога посегнуо за снижавањем цензуса”.

Лидер Двери Бошко Обрадовић изјавио је да се власт плаши бојкота и да размишља о нижем цензусу, јер зна да ће после избора у априлу, парламентарни сазив чинити само напредњаци и социјалисти:

– Зато су дошли на идеју о спуштању цензуса да би угурали у парламент више од две политичке опције, и тако глумили вишестраначку парламентарну демократију.

Аустријски експерт за Западни Балкан Волфганг Петрич предлог за смањење цензуса види као позитиван сигнал и знак за унапређење демократије у Србији:

– Нижи цензус начелно није добар када постоји много партија, јер би се тиме добило превише странака у парламенту. Међутим, нижи цензус омогућава уједно да стање у парламенту одсликава што боље вољу бирача.

Ако се постигне договор да се цензус спусти, Закон о избору народних посланика Скупштина би могла да измени у фебруару. Иначе, генерални секретар Савета за мониторинг, људска права и борбу против корупције Транспарентност Марио Спасић поднео је Владиној радној групи иницијативу за промену изборног цензуса на три одсто, али и за увођење “степенастог” цензуса за коалиције.

МЕЊАЛИ И 2008.
Међу најљућим противницима снижавања изборног прага су представници бивше власти који су га, док су били на положајима, кориговали баш уочи локалних избора 2008. Тада је промењен Закон о локалним изборима и праг је са три повећан на пет одсто. Између осталог, овим прописом укинут је директан избор градоначелника.

ЦРНОГОРСКИ РЕЦЕПТ
У Мађарској је цензус пет одсто, а део посланика се бира директно, а део са листе. Праг од пет одсто морају да прескоче и партије у БиХ и Хрватској, док је код Црногораца граница три процента. Румуни гласају по већинском систему који не подразумева цензус.

 

Аутори В. Мијатовић и С. Ровчанин Томковић

 

Насловна фотографија: Танјуг

 

Извор Вечерње новости, 14. јануар 2020.