Комитска застава у трећем полувремену рукометне утакмице

Излазак рукометаша Црне Горе на терен у зеленим дресовима била је само провокативна увертира за ово својеврсно политичко „треће полувреме”

Рукометни меч између Србије и Црне Горе, одигран прекјуче на Европском првенству у Грацу, добио је након последњег судијског звиждука својеврсни политички продужетак. Дан пошто су црногорски репрезентативци на тој утакмици први пут заиграли у зеленим дресовима, што је део српске јавности дочекао с негодовањем, јуче се појавио снимак на којем се види да су играчи те екипе победу над Србијом с голом разлике славили уз заставу комитског покрета, такође зелене боје. Реч је о покрету који власти у Подгорици настоје да представе као борце против тобожње „српске окупације” Црне Горе 1918. године.

На снимку, који је приказан и на црногорској телевизији, види се како у аутобусу, на путу ка хотелу после меча, рукометаши славе док певају и шире спорни стег зеленашког комитског покрета, који је, предвођен генералом Крстом Поповићем, Божићном побуном 1919. безуспешно устао против одлуке скупштине у Подгорици из 1918. да се Црна Гора прикључи Србији.

Овај призор је у српској али и делу црногорске јавности побудио сумњу да је излазак рукометаша Црне Горе на терен у зеленим дресовима, који такође алудирају на комите, био само провокативна увертира за ово својеврсно политичко „треће полувреме”. На смишљену провокацију упућује и то што се збила у јеку противљења православних верника у Црној Гори недавно усвојеном Закону о слободи вероисповести.

Да је меч у Грацу и за званичну Подгорицу био више од игре показује то што су тријумф над Србијом својим репрезентативцима честитали председник и премијер Црне Горе Мило Ђукановић и Душко Марковић. Ђукановић је том приликом указао да су рукометаши Црне Горе своју прву победу на континенталним шампионатима извојевали „спортски, храбро и витешки” и то управо „против великог ривала”. Марковић је пак нагласио да се после прекјучерашњег меча „Црна Гора спомиње широм Европе, а њена застава се поносно вијори”.

Али, осим званичног стега те државе, барем у Грацу, завијорио се и спорни зелени знамен који нису ширили само рукометаши у аутобусу и у дворани, већ и навијачи Црне Горе за време утакмице, што доказују и слике објављене на друштвеним мрежама. При том, та застава је саставни део иконографије присталица ревизионистичке тезе да је Србија наводно окупирала Црну Гору пре 112 година, па њоме тако сваке године на Бадњи дан машу учесници такозваног комитског марша на Цетињу поводом годишњице Божићне побуне. Та манифестација се одржава под слоганом „Никад више 1918”, а почаст „херојима Божићне побуне” прошле године је одао и премијер Марковић.

Када је реч о зеленим дресовима црногорских рукометаша треба рећи да су устаљене боје спортске одеће те репрезентације црвена (основна) и бела или црна (резервне варијанте). Будући да је на великим спортским надметањима, попут Европског рукометног првенства које је почело 9. јануара, пракса да сваки национални тим пре почетка надметања пријави боје дресова у којима ће играти, евидентно је зелена гарнитура изабрана „с предумишљајем”, како би у њој црногорски играчи, популарни „лавови”, премијерно заиграли управо против Србије. Да се и у Црној Гори тај дрес поистовећује с идеологијом комитског покрета, потврђује и објава на фејсбук страници специјализованог рукометног портала Handballme.me пре меча, у којој пише: „Мотива неће фалити – ’лавови’ ће само вечерас против Србије играти у зеленим комитским дресовима – ајмо Црна Горо”. Насупрот томе, неки други медији су оштро критиковали целу ову ујдурму, а портал Борба је читав догађај окарактерисао као фашизам, уз оцену да су рукометаши промовисали „усташку идеологију тзв. комитског покрета који је служио италијанским окупаторима”.

И на овом порталу се указује да је до провокације дошло у јеку противљења црногорском Закону о слободи вероисповести. Протестне литије против тог закона настављене су и јуче, па су се тако на хиљаде грађана окупили у Подгорици, Беранама, Бијелом Пољу, на Жабљаку, у Плужинама, Никшићу, Даниловграду и Бару, где је литију предводио митрополит црногорско-приморски Амфилохије, преносе агенције. Истовремено, Епископски савет СПЦ је усвојио нацрт иницијативе за оцену уставности спорног закона пред Уставним судом Црне Горе. Тим поводом, правни заступник Синода СПЦ Мирослав Николић изразио је за Танјуг очекивање да ће суд утврдити правну неодрживост закона при чијој изради нису усвојене препоруке Венецијанске комисије које се односе, пре свега, на имовинско-правна питања.

„Сигуран сам да ће, када упореде одредбе тог закона с унутрашњим уставним као и с међународно-правним стандардима, судије Уставног суда уочити велики број одступања”, нагласио је Николић.

 

Аутор Димитрије Буквић

 

Насловна фотографија: Снимак екрана/Јутјуб

 

Извор Политика, 14. јануар 2020.