Višegradska zvezda je u usponu

Svaki susret Višegradske grupe sa austrijskim premijerom, kao u četvrtak u Pragu, istovremeno je i signal novog političkog pozicioniranja u regionu

Svaki susret Višegradske grupe (V4) sa austrijskim premijerom, kao prošlog četvrtka u Pragu, istovremeno je signal novog političkog pozicioniranja u regionu. Srbija nije član višegradske asocijacije, ali joj je regionalno i istorijski bliska, a aktuelno-politički zainteresovana strana. Višegrad je jaje u jajetu evropskih integracija, prostor u kome se pregovaraju modusi lokalnog, regionalnog, nacionalnog i prihvatljivo nadnacionalnog. Višegradska zvezda je u usponu.

Koliko srpska politika, diplomatija i mediji posmatraju V4 kao relevantni regionalni forum sa uticajem i perspektivom? Verovatno ne dovoljno. Koliko Brisel doživljava V4 kao uticajnog neprijatelja u vlastitim redovima? Verovatno tačno toliko koliko treba. Međusobno sumnjičenje je na optimalnom nivou. Kako službena Austrija gleda na asocijaciju nekadašnjih „krunskih teritorija” habsburške monarhije – kao na nelagodu, ili na dobrodošlu, praktično poklonjenu priliku za dodatnu diplomatsku promociju Beča? I jedna i druga motivacija se verovatno drže u balansu.

Na kraju, kako četiri zemlje u pitanju – Mađarska, Češka, Slovačka i Poljska – gledaju na platformu koju su stvorili 1991. sa ciljem da ih uvede u EU? Da li je V4 za njih interno samo okvir, više prazna opna nego supstanca, ali svejedno simbolički garant da neće skončati u nekom projektu „odnarođivanja” i nadnacionalnog inžinjeringa? Gotovo sigurno.

U trenucima istine, četvorka verovatno zna da ih više razdvaja nego spaja, i da je zajednički imenitelj interesa premali da bi ih vodio dalje. Svejedno, čak i takva dijagnoza ne poništava značaj međusobnih veza unutar V4, jer u politici nikada ne treba zanemariti integrativnu snagu deklarativnog. Osim toga, iskreno, gde bi to oni trebalo da idu dalje, kad su tu gde jesu? Tu gde ih je istorija ostavila nakon svih gubitaka teritorija, suvereniteta i demografije, da sad unutar EU okvira pregovaraju o novom mehanizmu nacionalne relevantnosti.

Višegrad na Dunavu je stara vojna osmatračnica, od rimskog kastela, preko avarske tvrđave, gotičkog utvrđenja sa renesansnim aneksima, potpuno uništena od turskih snaga prilikom povlačenja 1685. Taj toponim je bio simbol opreza, kontrole i otpora i pre nego što ga je četvorka – tada još trojka, Češka i Slovačka su bile jedna zemlja – pretvorila u aktivni politički pojam 1991.

„PRESE“: V4 OKOLO, SEBASTIJAN U SREDINI
Ovako konzervativni austrijski dnevnik opisuje susret V4 sa novo-starim austrijskim premijerom:

„U foajeu praškog Nacionalnog muzeja, u neoklasicističkom arhitektonskom dragulju iznad Venceslavljevog trga, sede četvorica premijera i neobavezno ćaskaju dok čekaju na počasnog gosta iz Beča. Domaćin, češki premijer Andrej Babiš, stoji kruto i napeto, vidi se da ga je prilika ponela. Viktor Orban je opušten i samosvestan, šeta se okolo impozantno širokog fizisa, šali sa svima i zasmejava ih. Tu su još Mateuš Moravicki iz Poljske i Peter Pelegrini iz Slovačke. Kad Sabastian Kurc konačno zakorači na binu, odmah ga preuzimaju i skoro simbolički guraju u sredinu. U okviru svog godišnjeg okupljanja pod motom „Evropa razuma” posipaju ga ljubaznostima. Za to imaju svaki razlog – konačno, cilj im je da austrijskog kancelara, koliko im se on da, upregnu u vlastite ciljeve. Babiš ga grli i pozdravlja na izvrsnom nemačkom, Orban mu trese ruku i žovijalno namiguje dok čestita na ponovom izboru za premijera.”

Ova uvertira u medijski izveštaj o praškom skupu automatski otkriva sve političke gabarite V4. Najpre, da je za izveštače užasno teško da napišu običnu golu informaciju o skupovima V4, jer tu nekih vesti i nema. Suština je u tome kako je ko od aktera odigrao igru, ko je koga bolje iskoristio za javnu promociju, pa prisutni novinari u nedostatku opcija odmah posežu za romansiranim izveštajima.

Austrijski premijer Sebastijan Kurc i mađarski premijer Viktor Orban na marginama samita Višegradske četvorke održanom u Pragu 16. januara 2020. godine

Piše se u slikama: Orban „žovijalan”, što znači superioran iako igra u gostima; Babiš se trese na domaćem terenu, kao da se nikad nije navikao na to da je on, Slovak, postao češki premijer; Kurc kao scenski rekvizit. Drugo, da Beč s mnogo naklonosti posmatra tu grupaciju, što je i razumljivo, jer je ona tako kao ad hok kvintet sa Kurcom, skoro pa teritorijalni naslednik Habsburške imperije. Službena Austrija nema problem sa situacijama koje pokazuju da se istorija događa kao drama, a ponavlja kao vodvilj. Što se ostalih tiče, oni nemaju problema s time da se malo dodvoravaju istorijskom duhu. Diplomatija u principu živi od laskanja, ne samo sad u Pragu.

Treće, Sebastijan Kuruc se našao na skupu u funkciji neformalnog, ali od strane EU komisije autorizovanog posrednika sa višegradskom četvorkom. Tačno pre jedne sedmice je Kurc bio u Briselu kod šefice Komisije Ursule fon der Lajen i od nje dobio zadatak da se prihvati „podizanja mostova” između Brisela i srednje-/istočnoevropskih EU članica, pre svega u oblasti migracione i klimatske politike.

Upornost i tvrdoglavost višegradske četvorke se isplatila. S jedne strane, njihova unutrašnja interesna kohezija je ostala labava, što je već spomenuto kao cilj nižeg ranga. S druge strane, uspeli su da stvore formu efikasnog suprotstavljanja Briselu, čak dotle da im Komisija šalje „specijalnog izaslanika” na V4 samit u Pragu. Četvrto, Orban je pokazao da ga pritisci iz Komisije, prezir iz Evropske konzervativne partije – kojoj je do suspenzije članstva pripadao njegov Fides – ne pogađaju, barem deklarativno i pred medijima.

Dok su ostala trojica čekala političkog pra-pra-pra naslednika Franje Josipa, Orban je čekao komšiju i drugara. U svojim „orbanovskim” epizodama, Kurc uvek deluje pomalo nelagodno, jer mu je značenje jasno, pogotovo još kad mu Orban prijateljski namigne, u smislu, znao sam ja da ćeš se ti izvući, sinovac!

POLjSKA, MAĐARSKA I NACIONALNA OPCIJA
Samo pre deset dana, Orban je u Budimpešti održao godišnju višečasovnu konferenciju za novinare, na kojoj je u kombinaciji ozbiljnog i ironičnog ishvalio austrijskog kancelara Kurca.

„Sebastijan Kurc iznenađuje svet time što ne prestaje da izvodi jedan bravurozni akt za drugim”, rekao je Orban tom prilikom u Budimpešti. U koaliciji sa Slobodarima je „bogme bilo čupavo”, ali Kurc je to preživeo. I ne samo to, već je i pobedio na izborima u septembru, te stvaranjem koalicije sa Zelenima „ostvario još jedan bravurozni čin”.

Orban (8.1. Budimpešta): „Taj politički brak u Beču čak može i da traje! Nama Mađarima svakako imponuje austrijska hrabrost. Austrijski primer dobro funkcioniše i kao laboratorija za veće države. U samoj Mađarskoj je tu vrstu partnerstva između konzervativnih i zelenih teško zamisliti. Zeleni su kao lubenice – spolja zeleni, unutra crveni.”

Orban ide na nerve Briselu već čitavu deceniju zbog hladnokrvne upornosti da izgura nacionalne interese. Tu za Komisiju nema ničeg hitnog, ali je zato njen problem sa Poljskom urgentnije prirode. Komisija je još u decembru 2017. povela službeni postupak (po članu 7 Lisabonskog ugovora) protiv Varšave zbog podržavljenja nacionalnih sudova, uopšte ugrožavanja autonomnosti sudske vlasti. Prošlog utorka je Komisija zatražila od Evropskog suda da dekretom ukine takozvanu „Disciplinsku komoru”, telo koje deluje kao kontrolna instanca unutar poljskog Vrhovnog suda.

Vrhovni sud Poljske

Problem: „Discplinska komora” je ustavno stavljena pod vladinu kontrolu. Klasična šema podele vlasti na parlamentarnu, egzekutivnu i sudsku, što je osnovica svake demokratije, je time ukinuta, jer u Poljskoj postoje još samo dve vlasti – parlamentarna i egzekutivna.

U sedmici kad se u Pragu okupili V4 + Austrija, konflikt između Brisela i Varšave je eksplodirao. Odašiljanjem Kurca kao „specijalnog izaslanika”, šefica Komisije Ursula Lajen daje signal da prihvata snagu četvorke, da akceptira posebne nacionalne interese iritantnih nebitnih država, a to su u mentalitetu Brisela sve koje nisu Francuska, Nemačka, ili odlazeća Velika Britanija.

VIŠEGRADSKA „ANOMALIJA“
Za švajcarski NZZ zvezda skupa u Pragu nije Orban, nije ni dosetka s „krunskim teritorijama”, već austrijski kancelar:

„Dinamika koja zrači iz Sebastijana Kurca je deo njegovog uspeha, barem onoliko koliko i njegova restriktivna migraciona politika. Sad, kad je po drugi put postao kancelar, još više udara tempo; skoro bi se reklo da je u hektičnoj potrazi za izgubljenim vremenom iz prošle godine. Ono što je propustio na domaćem, sad nadoknađuje na evropskom terenu. U nedelju je posetio šeficu Komisije Ursulu fon der Lajen, u četvrtak bio na samitu V4 u Pragu, u petak primio u Beču novog predsednika EU Šarla Mišela. Ulogu „graditelja mostova” Kurc rado igra, ona tako dobro paše u spoljnopolitički imidž njegove zemlje, koja malu težinu na svetskoj bini nadoknađuje slatkom diplomatijom na sve strane. Ali u zaista kontroverznim pitanjima između evropskog istoka i zapada ni on, ni premijeri V4, nisu progovorili ni reči. Svaku provaliju je nemoguće premostiti, no nije loše odglumiti podizanje mosta.”

Nemački mediji uglavnom ne spominju praški samit V4. Za tamošnje medijske analitičare, tako osetljive na pitanja stvarne moći i hijerarhije, V4+1 je ispod radara realnog uticaja. Ono što je proteklih sedmica privuklo njihovu pažnju je svojevrsna „anomalija” uočena u političkoj praksi zemalja višegradske grupacije. Glavni gradovi – Budimpešta, Prag, Bratislava i Varšava – razvijaju se u suprotnom političkom smeru od svojih država.

Gradske vlade pokušavaju da se profilišu kao delatna opozicija prema nacionalnim vladama. Sredinom decembra je glavni gradonačelnik Budimpešte Derđeli Karačoni pozvao na sastanak kolege iz Varšave, Praga i Bratislave da bi dogovorili dalje forme otpora svako prema svom državnom levijatanu, pre svega kako da novac iz EU kohezionih fodova dobijaju direktno iz Brisela, a ne preko nacionalnih vlada.

Karačoni je mađarski Zeleni; Rafau Trzakovski, gradonačelnik Varšave, je iz Građanske platforme; Zdenek Hrib iz Praga je „Pirat”; Matuš Valo (Vallo) iz Bratislave je nezavistan. Sva četvorica su proevropski, liberalno demokratski i lokal-patriotski. Ne zanima ih nacija, nego grad kao moderni polis, grad-država po uzoru antičke Grčke.

Karačoni je Orbanova „lubenica”; Varšavski gradonačelnik naginje konzervativizmu; praški libertarijanizmu, to jest laganoj anarhiji; politička odrednica gradonačelnika iz Bratislave je – arhitekta i muzičar. Decembarski sastanak V4-polisa pod Karačonijem je završen hladnim tušem. Niti ima zakonskih načina da se gradovi ekonomski razvijaju nezavisno od nacionalnih vlada, niti će im Brisel na bilo koji način pomoći da dođu do direktnog pristupa evropskim fondovima.

Da li se Evropa, pogotovo ona razočaravajuća, u celini kreće u smeru asocijacije gradova? Za sada čvrsto ne. Tu su negde nemački mediji izgubili interes za višegradskim polisima i nisu ga povratili do državnog samita V4 prošlog četvrtka u Pragu.

BALKANSKI MOSTOVI
Čitalac će primetiti da je u opisu „hektične potrage za izgubljenim vremenom”, kako NZZ opisuje dinamični program novo-starog austrijskog kancelara Sebastijana Kurca, upadljivo odsustvo regionalne balkanske politike.

On u rukama drži sve ingerencije u kreiranju spoljne politike, „dok su Zelenima dopale uglavnom nevažne stvari”. Na primer Kosovo, piše Prese, iako odmah dodaje da se misli na liberalizaciju viznog režima. Ali u opštem spoljnom kontekstu, ništa u odnosu na Kosovo nije „nevažno”, već odmah pokazuje normativnu i političku prirodu.

U prvom ozbiljnijem intervjuu nakon što je postala državni sekretar za kulturu, praktično ministarka kulture, Ulrike Lunaček (Zeleni) je izjavila da ona „ne shvata kako je Handke mogao dobiti Nobela” (Prese, 17.1.).

Ulrike Lunaček, državna sekretarka za kulturu u austrijskoj vladi i šefica partije Zeleni

Za samog Handkea nevažno, on je nagradu već dobio. Ali račun za tu „srpsku pobedu”, ako je ona srpska, već se sprema. Lunačekova je prvi oficijelni predstavnik austrijske države i vlade koji je od objavljivanja vesti o Nobelovoj nagradi za Handkea prošlog oktobra javno negativno reagovao na tu vest.

Svi drugi su to smatrali austrijskom pobedom.

 

Izvor RTS