A. Apostolovski: Valter Mile protiv lažnog Tita

Ako je neko Tito, onda je to Mile, jer se drži Dejtonskog sporazuma ko pijan plota, mada mu po karakteru, nešto više priliči uloga Valtera

Šta je pomislio Milorad Dodik kada je ugledao Valentina Incka? Svakako ne da mu se ukazao Tito, kako se visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini predstavio na božićnom prijemu u zgradi Mitropolije dabrobosanske u Sarajevu. Dodik kao da je video duha pa ga je, kao nezvanog gosta koji je upao među rodbinu, upitao bez ikakvih diplomatskih obzira: „Šta ćeš ti ovde?” Da je pravi Tito zaista vaskrsnuo, Mile bi se najpre prekrstio, a onda se prisetio pionirske mladosti i stavio pesnicu na čelo.

Kako je Mile austrijskog diplomatu ranije nazivao i protuvom, svakako u Incku nije video ni maršala, ni Jovanku Broz, ni Aleksandra Rankovića. To da je Incko u sebi pronašao Broza, ne znači da se bavi spiritualizmom jer otkako je postavljen za guvernera od Bosne, a ima tome 11 godina, samo na ime plate koja iznosi 25.000 evra mesečno, lažni bosanski Tito inkasirao je oko 3,5 miliona evra! Tolike pare umeju da ošamute čoveka, tako da je jedan od begovskih predstavnika međunarodne zajednice zaduženih za očuvanje mira u Bosni i koordinaciju sprovođenja civilnih aspekata Dejtonskog mirovnog sporazuma nastavio da korača putem svojih prethodnika – od Karla Bilta, Karlosa Vestendorpa i Volfanga Petriča, do Pedija Ešdauna, Kristijana Švarc Šilinga i Miroslava Lajčaka. Dovedeni da čuvaju Dejtonski sporazum, koji je doneo mir posle četvorogodišnjeg krvavog građanskog rata, svako od njih se potrudio da ga revidira i uruši. S misijom očuvanja mira, sve su učinili da taj mir ugroze!

Sutradan, pošto ga je Mile od maršala ražalovao u redova, Incko je izjavio da do promene Dejtonskog ustava mora doći, pa je to „mora” ponovio još jednom, zalažući se za unitarnu Bosnu. Onaj ko veruje da je Valentin postao Josip, taj veruje i da se Austrijanac iz Koruške, slovenačkog porekla, iznenada sam setio da konačno sruši Dejtonski sporazum jer je on isuviše mali igrač da bi krojio dalju sudbinu Bosne i Hercegovine. Kako Incko ima daleko ozbiljnije šefove, najave malog Tita koji se iznenada pokrenuo daljinskim, posle dužeg vremena hibernacije, upalio je alarme za uzbunu ne samo u Republici Srpskoj i Srbiji, koja je jedan od garanta Dejtonskog sporazuma, već i kod Hrvata u Bosni i njihovoj centrali u Zagrebu. Sporazum ugovoren u američkoj vazduhoplovnoj bazi „Rajt-Paterson” kod Dejtona, u državi Ohajo, i danas čuva mir, iako su neke od ključnih nadležnosti, poput vojske i finansija, s entiteta prenesena na Savet ministara.

Ne treba previše logike kako bi se zaključilo da rušenje Dejtona priziva nove etničke sukobe, a ironija je da to čine upravo oni koji su ga stvorili. Kako Dejton, tako i Incka. Znam da će zvučati komično, ali ako je neko Tito, onda je to Mile, jer se drži Dejtonskog sporazuma ko pijan plota, mada mu po karakteru, a naročito dizajnu, nešto više priliči uloga Valtera. Bez Dejtonskog sporazuma nema Bosne i Hercegovine i zato, kad god se pomene njegova revizija ili ukidanje, Dodik preti referendumom o otcepljenju Republike Srpske. Ne radi Mile to iz srca, već iz nevolje ljute.

I Ivo Andrić bi se svakako cinično nasmejao iracionalnim i neverovatnim globalnim političkim igrama u bosanskoj magli i likovima koji je čuvaju i rasturaju. Miletov politički razvojni put to pokazuje. Bio je fan Ante Markovića uoči sloma Jugoslavije, osuđivao je Radovana Karadžića u vreme njegove najveće moći, a zatim su ga, kao antiratnog lidera, preuzeli Amerikanci, s idejom da ga u laboratorijama Lenglija smućkaju kao umerenog lidera koji će konfliktno područje voditi u pravcu demokratskih promena u budućem bosanskom hepi svetu.

Daleke 1998. godine, frajeri poput Sajrusa Vensa, Džimija Kartera, Roberta Maknamare, Pereza de Kuljeara ili Dezmonda Tutua, članovi trusta mozgova skrivenog pod imenom moćne Karnegi komisije – u slobodno vreme, vladari svetske politike i finansija – podigli su čaše šampanjca kako bi proslavili ono za šta se mislilo da je genetička utopija. Stvoren je hipi Srbin iz Bosne teške kategorije! Njujork tajmsVašington post pisali su ode novoj političkoj zvezdi rođenoj u familiji moćnih trilateralista, koji je ugledao svet u 39. godini. Kako je, dakle, eksperiment Dodik postao buntovnik protiv svojih tvoraca? Zašto je Mile od lojalnog igrača postao neposlušni avanturista koji je od američkog deteta iz epruvete počeo da mutira i glavu sve više okreće ka Rusima?

U zemlji stvorenoj da vri emocijama, uspomenama i melanholijom, zabarikadirani u Andrićgradu, kao poslednjoj postmodernističkoj tvrđavi na ulasku u tamni vilajet, Mile Dodik i Emir Kusturica geriljerosi su koji upravljaju vojskom sastavljenom ne od vojnika, već od sećanja. Otuda su Mile i Kusta u tom borhesovskom utvrđenju, gle apsurda, poslednji čuvari Bosne kakvu pamtimo i koju volimo! Čuvajući Republiku Srpsku, oni zapravo čuvaju Bosnu Ive Andrića i Meše Selimovića, Ivice Osima i Lepe Brene, Želje i Sarajeva, Mehmeda Baždarevića i Nikole Nikića, Mirze Delibašića i Davorina Popovića, Brege i Čole, Halida i Halida.

Mile je slepo verovao Amerikancima, Englezima i Nemcima da je, kao čovek mira, doveden da bude jedan od njegovih upravnika. Protokom vremena, shvatio je da je doveden da bude igračka. Suviše uvredljivo za teškaša iz Laktaša.

Zato je posle izjave lažnog Tita Dodik odmah otišao u Beograd, kod Aleksandra Vučića. Obojica znaju pravila igre u bosanskoj magli: čuvari Dejtonskog sporazuma optužuju se za destabilizaciju regiona, a oni koji su ga napisali i hoće da ga obrišu, promovišu se u ključare mira. Otuda je apsurdno, ali istinito: odbrana Dejtona je istovremeno odbrana i Banjaluke i Sarajeva! Tako je Mile postao Valter!

 

Autor Aleksandar Apostolovski

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Dragan Kujundžić

 

Izvor Politika, 20. januar 2020.