Први пут након 30 година православна литија у Вуковару

Литија је на улице извела више стотина Срба који су, после готово три деценије, своје молитве изнели из храма под ведро небо

Први пут од рата, после 30 година, православна литија је у недељу прошла улицама Вуковара. Срби су се од цркве Светог Оца Николаја из центра града упутили ка Дунаву на освећење обновљеног Богојављенског крста.

На том месту крст је подигнут још крајем 19. века, а страдао је у ратном вихору 1991. године. Важно православно знамење обновљено је, захваљујући дуго чеканој доброј вољи руководства града.

ПРВА ЛИТИЈА У ВУКОВАРУ ОКУПИЛА ВИШЕ СТОТИНА СРБА
Литија је на улице извела више стотина Срба који су, после готово три деценије, своје молитве изнели из храма под ведро небо.

„Колону, која се после освећења крста вратила у цркву, обезбеђивала је полиција и све је прошло у најбољем реду“, каже за Спутњик заменик градоначелника Града Вуковара из реда српске националне мањине и председник Демократског Савеза Срба Срђан Милаковић.

Он не крије радост због обнове крста, али каже да се овај чин не може назвати важним кораком у међунационалним односима у граду у коме су на појединим местима још видљиве ратне ране. Небројени су, каже, проблеми који нас притискају, али највећи је лош дискурс у јавности, етикетираност и маргинализација Срба, у сваком смислу.

„Одатле извиру и свакодневни проблеми које као припадници српске заједнице имамо. Најтежи су они који се тичу Уставом загарантованих права националних мањина, али у глобалу, то је једна повређеност људи ставом јавности према њима која се рефлектује и у материјалним правима, у свему. Људи се свесно маргинализују од стране већине, зато што се то показало као нешто што је оправдано, нешто што је у целој земљи нормално“, каже Милаковић.

ТЕШКА ОДБРАНА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЋИРИЛИЦЕ
Он као пример велике муке Срба у овом делу Хрватске наводи регистрацију школа на српском језику и ћириличном писму. У Вуковару је то некако решено, али у околним општинама – Борову, Трпињу и Негославцима, српским селима којима је град окружен – још није.

„Не могу да се школе региструју на језику и писму српске националне мањине. Тренутно имамо и проблем са уџбеницима за први и пети разред, којих у настави на српском језику и ћириличном писму – нема. Министарство је лоше организовало тај посао, па још уџбеници у настави на српском у тим одељењима не постоје, деца раде без уџбеника“, објашњава Милаковић.

МУКЕ СА ЗАПОШЉАВАЊЕМ
Као посебан проблем Срба у Вуковару – заменик градоначелника наводи запошљавање. У јавном сектору Срби и даље нису пожељни, иако би, по закону, морало да постоји такозвано пропорционално запошљавање. Нема их ни у управама градова, ни жупаније, ни у било којим државним органима. О томе најбоље говори пример нашег саговорника, који у граду обавља високу функцију.

„Ја лично са градоначелником готово и да нисам у комуникацији, заправо уопште нисам у последње две године, поготово од протеста за санкционисање ратних злочина. А када је у питању ратна прича и санкционисање злочина над Србима, то је остало на апсолутној нули, без икаквог помака. Чак је и у јавности врло тешко говорити о томе и пробити баријере када је у питању истина о тим дешавањима“, истиче Милаковић.

Он додаје да Србима, да би се о овим проблемима говорило, највише недостаје медијски простор. Иако би требало да постоји мањинска редакција на државној телевизији, Срби морају да се задовоље једном емисијом.

„Када би чули свој језик у медијима, људи би почели да се осећају слободно, а отвориле би се и друге теме“, каже наш саговорник.

ЧЕСТИ МЕЂУНАЦИОНАЛНИ ИНЦИДЕНТИ
„Једна од тих тема су и инциденти који се дешавају када је у питању млађа популација. Они се релативно често дешавају и сврставају се под малолетничку делинквенцију и сукобе навијачких група, а у ствари пуно њих има међунационални карактер, што се покушава сакрити“, указује Милаковић.

Ипак, Богојављенски крст је обновљен, а Срби су после тридесет година са својим свештенством и црквеним заставама прошли градом.

„То улива наду да се макар њихова свест мења, а колико ће се променити, то пре свега зависи од њих самих“, сматра заменик градоначелника Вуковара.

ХРИСТОС СЕ РОДИ – НА ЋИРИЛИЦИ И ЛАТИНИЦИ
„Треба да осетимо да живимо, да људи осете да имају слободу и да то зависи од њих. Важно је испољавање властите духовности и културе у много већој мери и у том смислу се морамо ослободити. То не треба да постане никаква ексклузива, да у Вуковару у центру града стоји поздрав ’Мир Божији, Христос се роди‘ на латиници и на ћирилици, као што је било на Бадњи дан. Много таквих малих симболичких корака потребно је предузети како би се људи ослободили“, закључује саговорник Спутњика.

Свечаном чину освећења православног крста на Дунаву испред градског руководства присуствовала је и заменица градоначелника Ивана Мујкић, што је у српској заједници такође схваћено као гест добре воље.

 

Аутор Сенка Милош

 

Насловна фотографија: Славко Бубало

 

Извор Спутњик, 20. јануар 2020.