Држава ће штампати сабрана дела Петера Хандкеа

„Биће одштампана ове године и, Боже здравља, појавиће се на сајму књига у Београду”, рекао је министар Вукосављевић

Прецизирање услова за избор директора установа културе и нова ограничења која ће спречити злоупотребу вршилаца дужности ових установа и избегавање јавних конкурса за избор директора, једна је од новина предложених изменама Закона о култури, рекао је јуче ресорни министар Владан Вукосављевић представљајући овај акт у Скупштини Србије. Посланици владајуће коалиције најавили су подршку, док опозиционари замерају, како су истицали, централизацију, али и начин на који се финансирају пројекти.

Образлажући предложена решења министар Вукосављевић је навео да се додаје делатност уметничке фотографије и употреба информационе и комуникационе технологије у културној делатности. Навео је да се изменама први пут стварају услови за системско регулисање специфичности уметничке игре, да се утврђује обавеза вођења регистра репрезентативних удружења и лица која самостално обављају делатност у области културе, те да се прецизирају поступци финансирања и суфинансирања програма и пројеката у култури. Према његовим речима, уводи се и инспекцијски надзор, јер је „то најважнија мера Министарства културе за обезбеђивање пуне примене овог закона у целој држави”.

Говорећи о Предлогу закона о архивима, министар Вукосављевић је истакао да је „Србија једна од ретких земаља у свету која нема закон којим се свеобухватно уређује заштита архивске грађе” и додао: „Доношењем овог закона стварају се оквири који ће обезбедити потпуну заштиту и очување архивске грађе, без обзира на облик у којем настаје и где се налази. Обезбедиће се утврђивање архивског фонда Србије као дела националног и светског културног наслеђа, као и допуна документима који представљају дело културног наслеђа Србије, а налазе се ван њене територије, и документима и копијама докумената страних извора који се односе на историју Србије и српског народа. Уређују се рокови доступности, услови и начин коришћења архивске грађе, јасно се дефинишу обавезе оснивача архива и матичне функције архива.”

Посланици су у расправи већим делом говорили о закону о архивима наводећи многобројне примере о стању наше архивске грађе и њеном третману. Нада Лазић (ЛСВ) говорила је о архивима Војводине, њиховом историјату и замерила што се „овим законом надлежности преносе на републику, нису се поштовале надлежности АП Војводине у области културе, осим код оснивачких права према Архиву Војводине. Само је Архив Војводине остао у надлежности АП, а сви остали су прешли у надлежност републике”. Питала је: „Да ли је ова врста централизације адекватна да одговори захтевима које закон поставља у погледу дигитализације и микрофилмовања и да ли постоји план Републике Србије за оспособљавање запослених с обзиром на то да је постављен рок од 10 година за микрофилмовање целокупне архивске грађе?”

Одговарајући Лазићевој, министар Вукосављевић је рекао да она није до краја цитирала чланове из закона и навео: „Јавне архиве оснива, односно оснивачка права врши Република Србија, што је несумњиво тачно, међутим, зарез, осим архива Војводине и Историјског архива Београда, чији су оснивачи АП Војводина и град Београд. Што се тиче простора, оснивачи су, осим обавезе локалне самоуправе, дужни да обезбеде средства у свом буџету за финансирање објеката, односно простора за пријем и чување архивске грађе.”

Мирјана Драгаш (СПС) похвалила је Министарство културе што је препознало архиве као национално благо, „овај закон је доказ како се односимо према историјским документима који су сведочанство о нашем раду и једном времену”. И Марко Атлагић (СНС) истакао је да „већина архива обавља делатност у веома тешким условима” и додао да је закон важан и због решавања ових проблема, али и због утврђивања архивског фонда први пут у Србији, као националног и светског културног наслеђа.

Александар Шешељ (СРС) говорио је више о стању у нашој култури, наводећи да се новац у култури троши на невладине организације које „делују антисрпски, добијају средства и на конкурсима државних органа, финансирани су антисрпски филмови ’Турнеја’, ’Парада’, имали смо прилику да видимо хистерију невладиног сектора кад је Петер Хандке добио Нобелову награду , само зато што је српски пријатељ”. Истакао је да СРС није добио одговор на своју иницијативу да влада објави сабрана дела Хандкеа. Министар Вукосављевић му је одговорио: „Чекао сам да потпишемо уговор, па да то објавимо, а добра вест је да је Министарство културе и информисања обезбедило средства и постигло договор са једним нашим угледним издавачем за штампање сабраних дела Петера Хандкеа. Биће одштампана ове године и, Боже здравља, појавиће се на сајму књига у Београду”.

 

Аутор Мирајана Чекеревац

 

Насловна фотографија: ALAIN JOCARD/AFP/Getty Images 

 

Извор Политика, 22. јануар 2020.