Фигаро: Политичка коректност и цензура у култури стварају књижевно подземље

Врли нови свет је пред нама, а они непослушни ће, као некада хришћани у катакомбама, бити гурнути у књижевно подземље

Политичка коректност и цензура међу издавачима књига су досегли ниво да постају стварно кршење слободе књижевности. Фигаро упозорава да једна од посљедица ове праксе може бити стварање црног тржишта књижевности која се сматра „субверзивном“, али ће то тржиште једино имати стварну вриједност.

Такозвана позитивна дискриминација и политичка коректност су досегли ниво упоредив са Средњим вијеком и ситуацијом са слободом говора каква је упоредива у најгорим режимима у историји. Наравно, све то се спроводи под изговором заштите „мањина“, њихових „темељних људских права“ и како се не би осјећали угрожени или увријеђени од стране већине. Које су то „мањине“ не треба посебно наглашавати.

Тако неки издавачи у Сједињеним Државама запошљавају такозване „читатеље којима тестирају осјетљивост“, запослене који имају задатак очистити књиге од свега што би могло наудити осјећајима неких читатеља или група у заједници. Фигаро пише како је ово још један примјер растућег утицаја на стварање новог моралног друштвеног поретка.

И овдје имамо исте карактеристике као у режимима XX вијека који су стварали „новог човјека“. Неолиберална или ултралиберална идеологија иде у истом смјеру. Ствара се појединац, потрошач, хедониста и политички коректан, али прије свега покоран и који не поставља превише питања о одлукама оних који мисле за њега и доносе „најбоље одлуке у његову корист“.

Као што напомиње француски лист, прије свега говоримо о логичном опрезу издавача у америчком друштву, гдје се сада из било којег разлога подижу оптужбе. Издавачи су згрожени помисли да би могли проћи као Џоан Роулинг која је 2016. искористила једну индијанску легенду, након чега је оптужена за “културну експропријацију” и “маргинализацију” Индијанаца. Стога сад текстове књига „прелиминарно“ прегледавају њихови адвокати. Дакле, Џоан Роулинг је користила изворно индијанску причу, при том измишљену, због које је касније оптужена за „маргинализацију Индијанаца“. Сваки  даљи коментар је сувишан.

Према аутору чланка којег је објавио Фигаро, књиге, филмови и умјетност у цјелини не би били у средишту пажње да нису постали комерцијални производи. А ако се књига сматра производом, њен је главни циљ ширити се што је могуће више и продати је у што више примјерака. Стога је логично да садржи највећи могући „заједнички именилац“, односно мишљења, ставове, љубави и страхове већине, јер само то јамчи продају великог броја примјерака. Нажалост, то некада доводи и до пада у квалитету књиге, али не увијек и не нужно, као што то није ни тема овог чланка.

С друге стране, „прочишћено“ и политички коректно штиво људи читају, ако им падну у руке, без икаквог ужитка.

„Примјећујемо да би једна од посљедица ове праксе могла бити стварање црног тржишта књижевности које се сматра субверзивним. Али управо то тржиште може постати уистину вриједно. Сви облици службене умјетности и оне које су диктирале власти су увијек били инфериорни у односу на дјела слободних стваралаца “, сматра аутор чланка.

Осим тога, закључује Фигаро, тај тренд доводи у питање и саму улогу књижевности.

„Морамо се запитати треба ли књижевност и даље говорити истину или би требала бити одраз неког моралног пројекта у служби тренутне догме? У том се контексту јасно примјећује и однос према растућем покрету који се залаже за забране дјела неких аутора. Посљедица тога је да сама литература ризикује да се претвори у приче о изванредним догађајима аутора с беспријекорним животним путем“, наставља Фигаро.

„Књижевност жели дјеловати на потпуно другачији начин. Она одувијек истражује све, поставља питања и разоткрива људске  душе. Покушава пронаћи одговор о смислу постојања, пише о људских гријесима, страхотама и патњама. Наше друштво, које се представља црно-бијело, увјерено је да се може ријешити своје тамне стране ако је једноставно ућутка. Али ће се догодити управо супротно. Присилно потиснута мрачна страна свијета неизбјежно ће се вратити, и то с новим снагама ”, резимира француски лист.

Фигаро се није дотакао теме које су књиге већ на „црној листи“, нити које нису могле наћи издавача, а онда су, једном одштампане у малом броју примјерака, постале прави хит међу публиком. Но, како је ово пракса која траје већ неколико година, а пипци ове хоботнице из Сједињених Држава сежи у до Европе, нема сумње да ћемо се овом темом ускоро позабавити и на Старом континенту.

До тада, покушајте уживати у слободи коју нуде наше књижаре и читаонице, иако су и оне прошле тужно раздобље „демократске транзиције“ када су многа „неподобна дјела“ завршила или на таванима или на ломачи. Онда се требало ријешити свега што је доводило у питање службени наратив владајуће политичке класе, а сада ризикујемо „велику чистку“ вриједних умјетничких дијела „која вријеђају нечије осјећаје“. Врли нови свијет је пред нама, а они непослушни ће, као некада хришћани у катакомбама, бити гурнути у књижевно подземље, гдје ће сигурно преживјети она истинска, људска и несавршена књижевност и култура. Политичкој коректности упркос.

 

Аутор Небојша Бабић

 

Насловна фотографија: irisreading.com

 

Извор logicno.com, 21. јануар 2020.