Веритас: За убиство 348 Срба нико није одговарао

Иако је агресија (операција Масленица) извршена на заштићену зону УН и пред очима припадника УНПРОФОР-а, нико до сада није процесуиран

Сутра се навршава 27 година од агресије хрватских снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине /РСК/ у акцији кодног назива Масленица у којој је 1993. године убијено и нестало 348 Срба, од чека 55 цивила, међу којима 34 жена и троје дјеце узраста до 12 година, саопштено је из Документационо-информационог центра Веритас. Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника УНПРОФОР-а, нико до сада није процесуиран за злочине над Србима почињене у овој акцији, навео је Веритас.

Међу жртвама се налази 65 добровољаца са простора Србије и БиХ, који су дошли на Равне Котаре да заједно са домицилним Србима бране њихова вјековна огњишта. Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 337 лица, док се на евиденцији несталих води још 11, од чега шест цивила, међу којима три жене. У збјеговима је у наредних неколико мјесеци умрло још 165 лица, углавном старије популације.

Агресија је извршена у току реализације Венсовог плана, којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту УНПРОфОР-а. Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН, у чије је чланство примљена двије године раније, наводи се у саопштењу. У наредних неколико дана хрватске оружане снаге успјеле су да заузму неколико десетина километара квадратних на Равним Котарима, укључујући аеродром Земуник, као и неколико висова на Велебиту, те да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перућа.

У овој агресији највише су страдала српска села Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мјешовита села Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински. Срби из тих села су убијени, прогнани или одведени у затворе и логоре, а њихова имања су опљачкана и уништена, док су културни споменици, гробља и цркве девастирани, оскрнављени или порушени.

Веритас је навео да су међу тим објектима били Двори Стојана Јанковића у Исламу Грчком са малом Црквом Светог Георгија која је освештана 1675. године, у којој је сахрањен познати књижевник Владан Десница, те Цркве Светог Георгија у Смоковићу и Светог Илије у Кашићу које су освештане 1567, односно 1872. године. Из ових равнокотарских села протјерано је више од десет хиљада Срба који су се раселили широм свијета.

Један од тежих злочина првог дана агресије десио се на превоју Мали Алан на Велебиту, у близини осматрачнице УНПРОФОР-а, када су припадници хрватске специјалне полиције Алфе из засједе убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине /СВК/ са подручја Грачаца. Овај масакр починили су припадници Петог вода из састава Алфе којим је командовао Милијан Бркић звани Васо, актуелни замјеник предсједника ХДЗ-а и потпредсједник Хрватског сабора, навео је Веритас.

Операцију Масленица су планирали и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење тадашњег предсједника државе Фрање Туђмана. У вријеме агресије начелник артиљерије сектора Велебит био је косовски Албанац Агим Чеку који је до 1991. године био официр ЈНА, од чијих граната је, усљед неселективног гранатирања по дубини подручја општина Бенковац и Обровац, највише и страдало цивила.

 

Насловна фотографија: Медија центар Београд

 

Извор Срна/РТРС, 21. јануар 2020.